Izvor: Deutsche Welle, 29.Jan.2016, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjine i islam
U Marakešu su predstavnici više konfesija raspravljali o verskoj toleranciji u islamu. Naposletku su, prekidajući s dosadašnjom praksom, preduzeli konkretne korake koji bi trebalo da obezbede verski suživot.
Konferencija se zvala „Verske manjine u islamskim zemljama: pravni okvir i poziv na delovanje“. Na kraju kongresa, 120 učesnika – sunita, šiita i pripadnika drugih religija –najavili su „Marakešku deklaraciju“. Ona je sada dostupna javnosti. U Deklaraciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je pobrojano sedam zahteva sa nedvosmislenom namerom da se napetost između muslimana i nemuslimana ublaži i ako je moguće potpuno prevaziđe.
Konkretni zahtevi
U tekstu dokumenta zahteva se da islamski intelektualci i duhovni autoriteti razviju koncept državljanstva koji bi bio usidren u islamsku tradiciju. Nastavni programi u školama bi trebalo da budu preispitani, kako bi se otklonile moguće uvredljive izjave o drugim verama. Organizacije građanskog društva trebalo bi da se založe za pravedan odnos prema verskim manjinama. Svaka verska i etnička grupa trebalo bi da prevlada svoju „selektivnu maneziju“ kako bi se razvila svest o nacionalnim sličnostima..
Mohanad Huršid: U džamijama, u verskoj nastavi i na teološkim fakultetima moraju uslediti konkretni koraci
Mohanad Huršid, islamolog koji predaje na univerzitetu u Minsteru pozdravlja Deklaraciju. On kaže da je do sada bilo dosta dobronamernih apela koji su ostali bez posledica: „Nije dovoljno upućivati apele muslimanima i hrišćanima da se zbliže. U džamijama, u verskoj nastavi i na teološkim fakultetima moraju uslediti konkretni koraci.“
Važan impuls
Na konferenciji je učestvovao i francuski katolički sveštenik Mišel Dibost. On je optimista, mada ne očekuje da će Deklaracija preko noći postati društvena stvarnost. Ali ona prema njemu možda inicira jedan proces: „Sada se radi o tome, da odgovorni guraju stvar u ispravnom smeru“, izjavio je on za Radio Vatikan. Do koje je mere tako nešto zaista potrebno, pokazalo se na samoj konferenciji. Luj Rafael Sako, patrijarh Haldejsko-katoličke crkve Iraka bio je pozvan na konferenciju, ali nije mogao da doputuje. Nije dobio vizu.
Zaštita od progona: iračka hrišćanka u crkvi u Mosulu
Na konferenciji je pročitana njegova poruka učesnicima u kojoj se on žali na religioznu diskriminaciju hrišćana u Iraku. Neki imami su, prema njegovim rečima, zabranili muslimanskim vernicima da hrišćanima čestitaju božićne praznike, a pojedini muslimanski majstori ne žele da rade za hrišćanske manastire.
Nesrećna mešavina vere i politike
Šta je uzrok ovakvom pogoršanju? Mohanad Huršid smatra da je u osnovi takvih pojava politička napetost, koja se od ustanaka u arapskim zemljama 2011. naglo povećala: „Religija često naknadno daje legitimaciju takvim napetostima. Teolozi moraju da zaštite religiju od političke zloupotrebe“. Osim toga, nije dovoljno da se religije žale na političku zloupotrebu, kaže taj islamolog: „Religije moraju da stalno kritički preispituju svoj zahtev za ekskluzivnim važenjem“.
Teror podstiče preokret u mišljenju
Ta saznanja se sve više nameću i muslimanskim zemljama. Huršid smatra da je do promene dovela pojava terorističke organizacije „Islamska država“, koja svoje svirepe zločine opravdava islamom. Prema njemu mnogi muslimani, ali i islamski teolozi prinuđeni su da kritički razmotre dosadašnje tumačenje islama, pa se to događa na više nivoa, između ostalog i revizijom islamskih udžbenika.
Centar tolerantnog Islama: Univerzitet Al Azar u Kairu
Univerzitet u Minsteru, zajedno sa univerzitetom Azhar iz Kaira, radi na projektu u kojem se proverava da li u školskim udžbenicima postoji verska diskriminacija. Ali Huršid kaže da je promena primetna: „Mnoge knjige su promenjene. Izbačeni su mnogi sadržaji, koji više nisu savremeni. To ne bi bilo zamislivo da 'Islamska država' nije nastupila sa toliko brutalnosti u islamskom svetu.“
U Marakešu je učinjen korak ka toleranciji. Presudno je da istim putem pođe i veliki broj vernika.
