Izvor: Politika, 24.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali u službi velikih
Nauru do početka ove godine bio poznat po kontroverznom kampu za australijske azilante
Dva meseca od jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo 40 zemalja, pri čemu su neke od poslednjih, Maršalska Ostrva i Republika Nauru, mnoge začudile. Čuđenje nije izazvano time što su to države koje se principijelno zalažu za poštovanje međunarodnog prava i princip teritorijalnog integriteta, već pre svega time što su kao male ostrvske države u Tihom okeanu većini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi u Srbiji nepoznate.
Priznanja od Maršalskih Ostrva i Naurua ne potvrđuju njihov veliki angažman u međunarodnoj politici, već pre svega da su uticajne države, kao što su SAD, Nemačka, Japan i Velika Britanija, angažovane na tome da svoje manje partnere ubede da slede njihovu politiku.
Nakon španske, nemačke i japanske vladavine, Maršalska Ostrva su od kraja Drugog svetskog rata pod uticajem SAD, koje su izvršile 66 nuklearnih proba na ostrvu Bikini, gde je i danas nuklearni poligon vojske SAD koja je odgovorna za bezbednost ostrva.
Nauru je, ipak, igrao na različite „karte” u vezi sa samoproglašenim nezavisnim državama, tako da je početkom ovog veka uspeo da dobije finansijsku pomoć kako od Narodne Republike Kine, tako i od Tajvana. Nauru je, kao članica Ujedinjenih nacija, 2002. godine promenio svoje mišljenje o političkom statusu Tajvana i 21. jula uspostavio diplomatske veze sa Kinom, koja joj je obećala pomoć od više od 60 miliona američkih dolara. Dva dana kasnije, Tajvan je zategao diplomatske odnose, ali je Nauru obnovio veze sa Tajvanom 14. maja 2005. godine što je naljutilo Kinu, koja doduše nije prekinula diplomatsko prisustvo na ovom koralnom ostrvu.
Nauru je najmanja država van Evrope, gde su od nje manji samo Vatikan i Monako, pri čemu spada i među najsiromašnije države sveta. Naseljen izvornim polinezijskim i mikronezijskim stanovništvom, Nauru krajem 19. veka postaje nemačka kolonija, odnosno deo nemačkih Maršalskih ostrva, da bi potom ovom teritorijom upravljala Australija, Novi Zeland, a posle Prvog svetskog rata Velika Britanija. Za vreme Drugog svetskog rata Japan osvaja Nauru, koji tek 1968. godine postiže nezavisnost. Smatra se za jedinu državu koja službeno nema glavni grad, ali se neoficijelno kaže da je to Jaren.
Oko 13.000 žitelja ove najmanje republike na svetu nekada su živeli u relativnom blagostanju budući da je veoma značajan izvor prihoda bilo iskopavanje rude fosfata od hiljadama godina taloženog guana, odnosno ptičjeg izmeta. Zahvaljujući tome svrstana je u najbogatije zemlje sveta, kao i u zemlje sa najvećim brojem automobila po stanovniku, koje su njeni žitelji vozikali po jedinom asfaltiranom putu koji se prostire ukrug duž 30 kilometara duge obale.
Međutim, posle sedamdesetih godina, kada je država izvozila fosfat i zaposlila u državnim službama 95 odsto stanovništva, stiglo je neprijatno iznenađenje da su sve rezerve njihovog bogatstva iscrpljene ostavivši značajnu većinu ostrva kao jalovu, iskopanu zemlju. Tako je raj ubrzo prerastao u svoju suprotnost, budući da su žitelji Naurua postali veoma siromašni, pri čemu zbog prethodnog života uz visok unos alkohola i masne hrane čak devet od deset Nauruanaca ima problema sa povećanom telesnom masom, a više od 40 odsto stanovnika boluju od dijabetesa.
Budući da nije imao više prirodnih resursa, Nauru je pokušao da se oporavi tako što je ukinuo poreze i nudio pasoše strancima. To je privuklo samo „prljavi” novac, tako da su mnoge velike banke odbile da obavljaju transakcije koje uključuju Nauru zbog problema pranja novca.
Finansijski kolaps nije izbegnut ni time što je 1993. godine Nauru pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu dobio spor protiv Australije za štetu koju im je ta zemlja učinila kopajući i nemilosrdno iscrpljujući njihova rudna bogatstva. Odšteta od oko 85,6 miliona australijskih dolara vlastima Naurua nije bila dovoljna već su pristale i da se na teritoriji ostrva podigne kontroverzni kamp za ilegalne imigrante koji čekaju azil u Australiji.
Za nekoliko miliona dolara od Australije, Nauru u svom kampu smešta nepoželjne izbeglice, uglavnom iz muslimanskih zemalja, što je na ovo ostrvo dovelo i istražitelje organizacije za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel”. Učestvujući u australijskom takozvanom Pacifičkom rešenju, borci za ljudska prava su Nauru stavili na crnu listu, budući da je tamošnji psihijatar dr Marten Dormar opisao kamp kao psihijatrijsku noćnu moru optužujući australijsku vladu da svesno ugrožava mentalno zdravlje izbeglica koji su umesto Australije svoje prebivalište silom dobili na pustom otoku usred Tihog okeana.
Budući da su vlasti Australije pod pritiskom međunarodnih organizacije bile prinuđene da početkom ove godine zatvore ovaj kontroverzni kamp, Nauru se sada suočava sa velikom krizom zbog nezaposlenosti. Prema nedavnoj izjavi Kirena Kekea, šefa diplomatije Naurua, u kampu je direktno bilo zaposleno 100 Nauruanaca od čijih zarada je živelo oko hiljadu ljudi, što je oko deset procenata populacije na ovom ostrvu.
-----------------------------------------------------------
Kostarika i Burkina Faso priznale Kosovo
Burkina Faso i Kostarika juče su priznale nezavisnost Kosova, javile su svetske agencije. Saopštenjem vlasti u Ugaduguu da „Burkina Faso priznaje postojanje jedne nove suverene države, u skladu sa međunarodnim pravom” i da je spremna da „uspostavi prijateljske odnose i saradnju sa novom suverenom državom”, ova afrička država je postala 39. država koja je priznala kosovsku nezavisnost.
Posle ove vesti, usledilo je saopštenje predsednika Kosova Fatmira Sejdijua da je zvanično obavešten da je Kostarika priznala nezavisnost Kosova. Prema njegovim rečima, u pismu koje je potpisao ministar spoljnih poslova Kostarike Bruno Stagno Ugarte navodi se da Kostarika priznaje nezavisnu i suverenu državu Kosovo i da je spremna da uspostavi diplomatske odnose. Ova centralnoamerička zemlja je 40. država koja je priznala nezavisnost Kosova.
N. Radičević
[objavljeno: 25/04/2008]
