Izvor: B92, 18.Jul.2011, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF obeležava 67 godina postojanja
Njujork -- Međunarodni monetarni fond, glavni igrač u globalnoj ekonomiji, obeležava 67 godina postojanja.
Formiran je u julu 1944. godine sa idejom da kao institucija posle Drugog svetskog rata nadgleda međunarodni monetarni sistem.
Brojni ekonomski analitičari, međutim, imaju različito viđenje toga kakva je sada uloga MMF-a i kakva bi trebalo da bude u budućnosti, kome pomaže, a kome ne daje dovoljno sredstava.
Džejms Boton, istoričar MMF-a, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je ova finansijska organizacija odigrala veliku ulogu u prevazilaženju latinoameričke dužničke krize tokom 1980-ih.
"Imali smo veliku krizu u Meksiku 1994. i 1995, azijsku krizu 1997-98. i imamo ovu veliku svetsku krizu od 2008. Svaki put, situacija je složenija nego ranije", kaže Boton.
Mnogo skorije, došlo je do svetske finansijske krize, podseća Džejkob Kirkegard iz Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju.
"Brzo reagovanje MMF-a u vidu uvođenja kredibilnog programa strukturnih reformi u Grčkoj, Irskoj i nedavno Portugalu, bila je ključno, jer je unelo bar tračak nade na međusobno povezana finansijska tržišta", kaže on.
Međutim, Emira Vuds, iz Instituta za otvoreno društvo, kaže da MMF ne pomaže Africi.
"Tamo su vlade, posebno one koje treba da regulišu poslovanje, ostale kratkih rukava. Međunarodni monetarni fond pokušava da poboljša situaciju tako što suštinski privatizuje imovinu i prodaje je korporacijama", smatra Vudsova.
Zemlje u usponu – kao i neke od azijskih ekonomija u razvoju – kažu da nemaju uticaj na MMF. Oven Barder iz Centra za globalni razvoj tvrdi da bi tim zemljama trebalo da se omogući da budu glasnije.
"U današnjem svetu su se dogodile dve velike stvari. Jedna je to što imamo zemlje u usponu koje su mnogo bogatije i moćnije nego što su bile posle Drugog svetskog rata, a drugo je to što sada imamo mnogo povezaniju globalnu ekonomiju. Prema tome, odluke koje donosi MMF i njegova sposobnost da kontroliše finansijsku stabilnost, važne su ne samo za Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, nego i za zemlje u usponu", priča Barder.
Za bivšeg direktora Svetske banke u Kini Jukona Huanga postoji nešto još važnije: "Svojevremeno se radilo o rešavanju kriza među tržištima u razvoju. Sada je velika ironija činjenica da budući potencijal fonda leži u zemljama u usponu i zemljama u razvoju, na čije rezultate i berzansko poslovanje u velikoj meri utiču problemi sveta u razvoju", kaže Huang.
On dodaje da će Međunarodni monetarni fond najveću bitku voditi za izvore, ali pita "kako je moguće iskupljivati vlade finansiranjem koje višestruko premašuje novac kojim institucija raspolaže".
