Izvor: Politika, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše, a biće i gore
Džordž Buš, navodno, rekao da neće pristati na povlačenje trupa iz Iraka makar uživao podršku samo svoje supruge i psa
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 29. septembra – Situacija u Iraku je lošija po Amerikance nego što je zvanični Vašington predstavlja, a sledeće godine biće još gora, tvrdi jedan od najuticajnijih ovdašnjih novinara i istraživača Bob Vudvord (63) pozivajući se na još neobelodanjene detalje obaveštajnog izveštaja. Reporter, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čiji su napisi doprineli padu predsednika Ričarda Niksona (1974.), u svojoj novoj knjizi otkriva i da se administracija Džordža Buša oglušivala o upozorenja stručnjaka da se povećavaju izazovi na frontu kao i da javnosti ne govori istinu o snazi i razmerama tamošnjih gerilskih ataka na trupe SAD.
Koalicione snage doživljavaju bar jedan napad pobunjenika svakih 15 minuta, ili – više od 100 dnevno, precizira Vudvord. Ti podaci ne bi trebalo da se drže u tajnosti, dodao je u sinoćnom nastupu na televiziji Si-Bi-Es, jer gerilci znaju šta preduzimaju, dok se u neznanju drži američka javnost.
Poznat po dobroj obaveštenosti i kontaktima, autor kaže da je do novih detalja o ratnom funkcionisanju Bušovog tima došao intervjuišući predsednikove saradnike za nacionalnu bezbednost i funkcionere zadužene za vojsku, diplomatiju i obaveštajne službe. Njegova knjiga, pod naslovom "Stanje poricanja", biće zvanično promovisana sledeće nedelje, a izveštači koji su došli do nje navode da ona predstavlja oštru kritiku rada državnog rukovodstva u kome je često dolazilo i do krupnih neslaganja.
Prema prikazu u "Njujork tajmsu", za napad na Irak u martu 2003. najveće rezerve su pokazivali tadašnji šef diplomatije general Kolin Pauel i šef CIA Džordž Tenet. Obojica su docnije podneli ostavke uz obrazloženja koja se nisu pozivala na strateška neslaganja.
U knjizi se sada otkrivaju trzavice između Pauela i šefa Pentagona Donalda Ramsfelda, tako da je Pauel pri svom odlasku s dužnosti rekao da bi ostavku trebalo da podnese i ministar odbrane.
U odabranim akcentima najviše se govori o Ramsfeldu. Navodno nije trpeo ni sadašnju šefovicu Stejt departmenta, a tada predsednikovu savetnicu za nacionalnu bezbednost Kondolizu Rajs, pa je Buš morao da mu naloži da se odaziva na njene telefonske pozive. "Ramsfeld više nema kredibiliteta da javno govori o američkoj strategiji za pobedu u Iraku", prenosi se prošlogodišnja izjava komandanta na tom frontu generala Džona Abizaida, dok je Tenet smatrao da je Ramsfeld omeo napore za celovitu strategiju za hvatanje Osame bin Ladena. Ali ni to nije dovelo do ostavke ministra odbrane, koja je s raznih strana dosad tražena više puta.
Bivši šef predsednikovog kabineta Endru Kard je takođe krajem 2005. predložio Bušu da odstrani Ramsfelda, ali je on to odbio tvrdeći da bi to poremetilo izbore u Iraku i operacije Pentagona. Kard kaže i da se Ramsfeld ponašao kao da je "van kontrole".
Svađe u administraciji su bile česte, prenosi se, ali su se zajednički trudili da ublaže ili prikriju onespokojavajuće izveštaje vojnih starešina sa bojišta. Tako je sprečeno objavljivanje izveštaja o aktiviranju bombaša samoubica kao i o prvim naznakama da Irak ne poseduje oružje za masovno uništavanje, a prećutao se i dobijeni predlog za uključivanje iračkih vojnika zarad povećavanja bezbednosti. Šef Bele kuće nije se lično slagao ni sa ocenama iz novembra 2003. da je počela pobuna...
Uoči invazije, čak ni Bušovi roditelji, bivši predsednik SAD i bivša prva dama, nisu bili uvereni da treba napasti Irak – sugeriše se u knjizi. "Džordž Buš stariji nije mogao da spava od brige", citirane su reči njegove supruge Barbare.
Džordž Buš mlađi i sad ponavlja da je napad na Irak bio opravdan i da je njime "Ameriku i svet učinio bezbednijim". Mnogi od njega traže da što pre načini plan za povlačenje američkih trupa s tog fronta, ali im knjiga ostavlja malo nade u takav brzi rasplet.
Jer, zapisano je kako je saradnicima jednom prilikom rekao: "Neću se povući iz Iraka, čak i ako me budu podržavali samo Lora i Barni". Lora je Bušova supruga a Barni je njihov pas, škotski terijer.
Vudvordu je ovo treća knjiga o sadašnjoj američkoj administraciji. Na 537 stranica novog dela bio je, tvrde hroničari, znatno kritičniji prema vlasti nego u prethodnim ostvarenjima – "Buš u ratu" i "Plan napada".
-----------------------------------------------------------
I Kisindžer savetovao Buša
VAŠINGTON, 29. septembra - Džordža Buša i potpredsednika Buša o Iraku je savetovao i Henri Kisindžer, bivši visoki funkcioner administracija predsednika Niksona i Forda - tvrdi Bob Vudvord. Rekao im je, navodi se, da je "pobeda jedina prava izlazna strategija". Kisindžer kao da je još u Vijetnamskom ratu, za koji misli da smo ga izgubili našom voljom - prokomentarisao je veteran "Vašington posta".
M. Pantelić
[objavljeno: 30.09.2006.]
