Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri novog doba
Među mladim političarima vlada osećanje da Zapad ima šta da ponudi svetu
„S vremena na vreme pojavi se nova generacija i uradi ono što treba. Sada nam je ponovo upućen poziv i vreme je da naša generacija na njega odgovori.” Ovo su bile reči kojima je američki senator Barak Obama februara prošle godine najavio svoju predsedničku kandidaturu. Nije slučajno da u njima odjekuje govor Džona F. Kenedija prilikom inauguracije 1961 – „baklja je predata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novoj generaciji”. Četrdesetšestogodišnji Obama jedan je od najmlađih ozbiljnih kandidata za američkog predsednika od JFK, koji je imao samo 43 godine kada je kao predsednik položio zakletvu, podseća „Njusvik”.
Tokom kampanje, u Nju Hempširu i Ajovi, Obama je shvatio da je nova generacija zaista spremna da odgovori na njegov poziv. Iako ga je njegova starija konkurentkinja Hilari Klinton pobedila u Nju Hempširu, Obama je ubedljivo bio izbor mlađih od 30 godina. Iako je suviše rano da se kaže kako će se za Obamu kampanja odvijati, a kamoli da li će postati predsednik, sigurno je da Amerika nije jedina zemlja u kojoj bejbi-fejs političari dominiraju glavnim naslovima, ukazuje američki nedeljnik.
Druga generacija
Britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband ima samo 42 godine i jedan je od najistaknutijih članova takozvane „druge generacije” Novih laburista, grupe u kojoj je, između ostalih, Milibandov mlađi brat Ed (38) – ministar u kancelariji vlade i Ed Bolz (40), državni sekretar za decu, škole i porodice i jedan od najbližih savetnika premijera. S druge strane, lider opozicione Konzervativne partije Dejvid Kameron ima samo 41 godinu. Na drugoj strani kanala, Nikola Sarkozi, koji ovog meseca puni 53, prošle godine postao je francuski predsednik i odmah na mesta ministara postavio jedan broj mladih političara, uključujući svoju 42-godišnju štićenicu Rašidu Dati na mesto ministra pravde.
U Nemačkoj je 35-godišnji Hubertus Hajl na mestu generalnog sekretara Socijaldemokratske partije od 2005.
Postbumer Hele Torning-Šmit u Danskoj, koja se nalazi na čelu tamošnjih socijaldemokrata, na novembarskim izborima malo je nedostajalo da postane prva žena premijer u ovoj zemlji. U Švedskoj je moć postbumera već postala činjenica: Fredrik Rajnfeld (42) izabran je za premijera krajem 2006.
Dmitrij Medvedev će imati 42 godine kada u martu bude došao na mesto Vladimira Putina, koji ga je lično izabrao za svog naslednika.
Ova nova vrsta političara je drugačija. U poređenju sa bejbi-bumerima (u ovu grupu demografi svrstavaju sve one rođene između 1946. i 1964) oni su veće tehnokrate, veći globalisti, u tehnologiji se snalaze kao ribe u vodi, veći su idealisti, ali su manje ideološki orijentisani. Oni su internacionalci na način na koji to nisu bili njihovi roditelji.
Ipak, generalno posmatrano, među ovim mladim liderima vlada osećanje da Zapad ima nešto pozitivno da ponudi svetu. Oni podržavaju stalno širenje demokratije i liberalizma, posebno u muslimanske zemlje. Optimisti su kada je reč o dugoročnim izgledima za zauzdavanje islamskog terorizma, možda zato što su videli da se borba njihovih prethodnika protiv komunizma na kraju dobro završila. Postoji, ipak, i jedno novo shvatanje da demokratija i liberalizam ne idu uvek ruku podruku.
Mladi lideri poseduju različite stepene skepticizma po pitanju sposobnosti Zapada da kontroliše tempo demokratizacije, naročito putem sile. Obama se protivio intervenciji u Iraku od samog početka i rekao da će tražiti razgovore sa Iranom i Severnom Korejom. Kameron je optužio svoje laburističke protivnike za nastavljanje „liberalnih intervencionističkih utopija u preoblikovanju čitavog sveta” i uplitanje Britanije u previše inostranih konflikata. On bi, kako kaže, nacionalnu bezbednost Britanije definisao mnogo uže.
Teme 21. veka
I oni orijentisani levo, kao i oni desno, bave se klimatskim promenama takvim intenzitetom kakvim su ih stariji izbegavali. Imigracija i njeni izazovi koji se postavljaju pred kulturni identitet preokupacija su mlađih političara na način koji nije bio uobičajen za njihove roditelje.
Ipak, iskustvo ili nedostatak istog izgleda da je Ahilova peta ovog talasa mladih lidera. Ranije generacije političara postizale su uspeh u lokalnim vladama, poslovima ili vojsci pre nego što su dolazile na visoke nacionalne funkcije.
Postbumeri, među njima i Obama, braća Miliband, Kameron, Hajl, Dati i Torning-Šmit – neverovatnom brzinom uspeli su se političkom lestvicom, ali s malo iskustva izvan tog relativno zatvorenog sveta.
I tako, dok možda o politici imaju shvatanja drugačija od onih koje su imali stariji, oni se ne izjašnjavaju protiv establišmenta – oni jesuestablišment. To što im u izvesnoj meri nedostaje iskustvo izvan sveta politike znači da su skloni da veruju u sposobnost politike da transformiše svet, naglašavajući „optimizam” na način koji bi mogao da zbuni prosede političke veterane.
Ipak, bili oni spremni ili ne, trenutak ove generacije je stigao – i to mnogo pre nego što je iko mogao da predvidi.
Sanja Stijović
[objavljeno: 28/01/2008]
