Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lajčak ujedinio RS protiv sebe
Dodik: Visoki predstavnik želi da ulogu RS svede na puku formalnost. – Lajčak: Moje odluke su dobronamerne i neću ih povući
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 22. oktobra – Bosna i Hercegovina ušla je u jednu od najvećih političkih kriza od Dejtonskog sporazuma posle odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice Miroslava Lajčaka da promeni Zakon o savetu ministara i da obaveže poslanike da do 1. decembra – prema njegovoj instrukciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – usvoje izmene Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH. Ako ga ne poslušaju, najavio je Lajčak, onda će on promeniti Poslovnik. Obe ove Lajčakove odluke u Republici Srpskoj su protumačene kao promena ustavnopravnog uređenja BiH, odnosno Dejtonskog sporazuma, a samim tim i kao slabljenje dejtonske pozicije Republike Srpske, jedinog "opipljivog" rezultata za koji se srpski narod u ratovima vođenim u bivšoj Jugoslaviji izborio.
Zbog toga je vodeća politička stranka u Republici Srpskoj, Savez nezavisnih socijaldemokrata, odlučila da – ako Lajčak ne promeni svoje odluke – pređe u opoziciju u Parlamentarnoj skupštini BiH i da svi njeni članovi podnesu ostavke na funkcije u zajedničkim organima BiH. A bez ove partije nemoguće je izabrati novi Savet ministara, odnosno formirati novu većinu u bilo kojem zajedničkom organu BiH.
Šta je za srpski narod i njegove političke predstavnike sporno u Lajčakovim odlukama? Do Lajčakovih izmena, Zakonom o Savetu ministara bilo je propisano da za svaku odluku treba da glasaju najmanje dva ministra iz svakog od tri naroda i da, pri tome, recimo glasovi ministara budu iz odgovarajućih entiteta – srpskih iz Republike Srpske, bošnjačkih i hrvatskih iz Federacije BiH. Sada je za odluke koje ne idu na potvrđivanje u Parlamentarnu skupštinu dovoljan glas predstavnika jednog naroda, s tim što on ne mora biti, ujedno, i predstavnik entiteta. Dovoljno je, na primer, da Stranku za BiH u Savet ministara zastupa jedan Srbin i da ovaj organ može doneti sve odluke, bez obzira što su ministri iz Republike Srpske protiv njih. Odluke o kojima se izjašnjava parlament, Savet ministara usvaja prostom većinom.
Prema Lajčakovoj instrukciji, Parlamentarna skupština BiH će, takođe, odlučivati većinom glasovima, s tim što – da bi one bile validne – za njih treba da se izjasni i najmanje trećina prisutnih poslanika iz jednog od dva entiteta. S obzirom na to da u Ustavu BiH piše da je za valjanost odluke neophodna trećina od broja izabranih poslanika iz jednog entiteta, očigledno je da Lajčak bitno redukuje princip entitetskog glasanja i time potkopava jedan od nosećih stubova Dejtonskog sporazuma – ravnopravnost naroda i entiteta u BiH.
Ako u Lajčakovim odlukama ima išta dobro, onda je to činjenica da je uspeo da ujedini vladajuće i opozicione partije i nevladine organizacije u Republici Srpskoj. Njihov zajednički zaključak jeste da je visoki predstavnik doveo Republiku Srpsku na poslednju liniju odbrane njene pozicije određene Dejtonskim sporazumom. "U Parlamentarnoj skupštini sada su, od ukupno četrdeset jednog poslanika 24 Bošnjaka i oni bi, ako se redukuje princip entitetskog glasanja, mogli da donose odluke kakve hoće. Tako bi mogao da radi i Savet ministara, čime bi se uloga Republike Srpske i njenih predstavnika u zajedničkim organima BiH svela na puku formalnost", upozorio je premijer Republike Srpske Milorad Dodik.
Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić je podsetio da je na nivou BiH već formirano više od 50 različitih tela, koja su preuzela nadležnosti koje su, po Dejtonskom sporazumu, pripadale Republici Srpskoj. Deo tih nadležnosti prenesen je odlukama ranijih visokih predstavnika, u čemu su prednjačili Volfgang Petrič i Pedi Ešdaun. Ivanić je, kaže za naš list, "zatečen odlukom Miroslava Lajčaka da se upusti u jednostrano preuređivanje najosetljivijeg pitanja u BiH – ravnopravnosti naroda i entiteta".
"Svojim poslednjim odlukama visoki predstavnik je nagradio lidera Stranke za BiH Harisa Silajdžića čija je partija u Parlamentarnoj skupštini BiH prošle godine oborila amandmane na Ustav BiH, jer je i u njima bio sadržan princip entitetskog glasanja. Svi mi znamo da je Silajdžićeva politička zvezda vodilja ukidanje Republike Srpske. Bez principa entitetskog glasanja – jedinog mehanizma zaštite u zajedničkim organima – širom se otvaraju vrata preglasavanju, a time i ukidanju Republike Srpske", naglašava Ivanić, čija je stranka i zvanično pokrenula inicijativu da se visokom predstavniku ukinu "bonska ovlašćenja".
A kada je reč o "bonskim ovlašćenjima" – pravu da smenjuje demokratski izabrane političare i nameće zakone – ona su visokom predstavniku data u decembru 1997. godine. Međutim, prema tumačenju profesora Pravnog fakulteta u Banjaluci dr Petra Kunića, "Bonskom deklaracijom visokom predstavniku nije dato pravo da donosi i nameće zakone". On može da donosi samo "privremene mere" iz nadležnosti Predsedništva BiH i Saveta ministara. Te mere ostaju na snazi samo dok Predsedništvo ili Savet ministara ne usvoji odluku koja je u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Dakle, zaključuje dr Kunić, visoki predstavnik nema pravo da donosi akte iz delokruga rada bilo kojeg parlamenta.
"Bez obzira na to, visoki predstavnici su do sada redovno zloupotrebljavali 'bonska ovlašćenja'. I kad god su to činili bilo je na štetu Republike Srpske. Ako se takva praksa nastavi, nje će sutra biti manje nego što je ima danas, a danas je ima manje nego što je bilo juče. Zbog toga se u odbrani Republike Srpske, demokratskim i pravnim sredstvima, moraju ujediniti sve njene unutrašnje snage. Druge nam nema, jer svet je očigledno spreman da ovde pogazi sva pisana i nepisana pravila demokratskih društava", kazao je za naš list bivši predsednik Republike Srpske Nikola Poplašen, koga je, pozivajući se na "bonska ovlašćenja", u martu 1999. godine smenio Karlos Vestendorp.
-----------------------------------------------------------
Visoki predstavnik: Neću povući odluke
Banjaluka, 22. oktobra - Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak izjavio je danas u Banjaluci da neće povući odluku kojom je 19. oktobra promenio Zakon o Savetu ministara i instrukciju za promenu Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine. On je kazao da njegove odluke nisu usmerene protiv entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH. Cilj ovih odluka je da poboljšaju funkcionisanje BiH, one su, kazao je Lajčak, dobronamerne i to će biti vidljivo iz pravnog tumačenja koje će dostaviti zvaničnicima u Republici Srpskoj i BiH. Posle toga će, uveren je Lajčak, biti otklonjene sve nedoumice o karakteru odluka koje je nametnuo.
Dodik je novinarima kazao da će sačekati Lajčakovo tumačenje, iako je njegovo mišljenje da su njegove odluke neustavne i suprotne Dejtonskom sporazumu. Ako, objasnio je Dodik, na osnovu toga tumačenja srpski poslanici budu ravnopravno zastupljeni pri donošenju odluka u Parlamentarnoj skupštini BiH, a zamenici ministara dobiju pravo da istupaju samo na osnovu ovlašćenja ministara, onda bi odluke Miroslava Lajčaka bile prihvatljive i za Republiku Srpsku.
Boro Marić
-----------------------------------------------------------
Ristivojević: Lajčak kao Ahtisari
O Lajčakovim odlukama danas se negativno odredila i Demokratska stranka Srbije. Njen portparol Branislav Ristivojević je rekao da ova partije "daje najsnažniju podršku institucijama Republike Srpske da se odupru pokušajima njenog brutalnog ukidanja" i da "najoštrije osuđuje ponašanje Miroslava Lajčaka". Ristivojević je Lajčakovo ponašanje uporedio sa ponašanjem Martija Ahtisarija, koji je na silu pokušao da nametne određena rešenja za Kosovo i Metohiju. On je ocenio da su dva procesa – Lajčakovo nastojanje da ukine Republiku Srpsku i Ahtisarijevo nametanje rešenja za Kosmet – "potpuno sinhronizovana". Ristivojević je rekao da je Srbija, kao potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma, obavezna da se najsnažnije založi za puno poštovanje ovog međunarodnog mirovnog akta.
-----------------------------------------------------------
Pokorna psihologija
Kesić: Ako Dodik istraje, to može značiti kraj institucije visokog predstavnika u BiH
Vašingtonski analitičar i dobar poznavalac prilika u Bosni i Hercegovini, Obrad Kesić, tvrdi da je najnovija odluka Miroslava Lajčaka samo jedna od mnogih, veoma spornih odluka koje su različiti nosioci funkcije visokog predstavnika međunarodne zajednice (prvo UN, a zatim EU) u BiH donosili proteklih godina.
"Ceo koncept visokog predstavnika kao osobe koja ima svu vlast u Bosni zasniva se na dobrovoljnom pristanku onih koji provode njegovu volju na terenu, a to su u prošlosti, na žalost, bili upravo nosioci najviših funkcija u Republici Srpskoj. Oni su te odluke, doduše, provodili uz roptanje i upiranje prstom u visokog predstavnika, ali su ih uvek provodili . Najveći problem je, po meni, uvek bio to što su srpski predstavnici više vodili računa o svom ostanku na funkciji, nego o pravima Republike Srpske po Dejtonskom sporazumu", kaže Kesić za "Politiku", i dodaje:
"Ako se sada Dodik i njegovi zaista usprotive Lajčaku i promene tu pokornu psihologiju, to može biti kraj funkcije visokog predstavnika u Bosni. Jer ako neko iz Republike Srpske Lajčaku odlučno kaže "ne", i time krizu prenese u BiH, visokom predstavniku će ostati samo opcija nasilja. A ako se on opredelio za provođenje odluka silom, onda će se postaviti pitanje da li su međunarodne trupe, koje čuvaju mir u BiH, spremne da postanu policijske snage kojim komanduje visoki predstavnik. Drugim rečima, njegova politička policija. Stalno ponavljana priča, da su lokalni političari u Republici Srpskoj prepreka ulasku Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, jednostavno nije istinita. U suštini je baš visoki predstavnik taj koji predstavlja prepreku. Niti jedna zemlja u kojoj se vlada tako autokratski, kako visoki predstavnik vlada Bosnom, ne može postati članica EU. A to, opet, za sobom povlači pitanje kakva je to Evropska unija koja šalje takve visoke predstavnike".
S. R.
[objavljeno: 23.10.2007.]
