Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lajčak ima "odrešene ruke" za BiH
Slovački diplomata preuzima dužnost visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH
Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, 30. juna – I pre nego je preuzeo dužnost visokog predstavnika u BiH slovački diplomata Miroslav Lajčak, kome će prvi radni dan u kancelariji na Vrbanja mostu u Sarajevu biti u ponedeljak , najavio je da ga "čeka težak posao", bez obzira što se "naoružao" iskustvom, ovlašćenjima i saznanjem o bosanskim prilikama. Reforma policije oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje se vode duge rasprave neće biti problem ali će ustavne promene, kaže on, biti veliki izazov i za njega i domaće vlasti, tim pre što nije izlaz u nametnutim rešenjima. "BiH je najskuplja zemlja kada se uporede izdaci sa bruto društvenim proizvodom i zbog toga je reforma neophodna", izjavio je slovačkoj agenciji SITA.
"Pri tome se mora doći do rešenja koja neće biti nametnuta ili što će biti ignorisani interesi treće strane. Moraću igrati aktivniju ulogu od svog prethodnika" rekao je naglašavajući da dolazi i sa bonskim ovlašćenjima koje će , ako zatreba i koristiti. To znači da bi pojedinci ili političke partije koje budu sputavale dogovor i rešenja koja BiH učvršćuju na putu prema evropskim integracijama mogli biti kažnjeni –smenama ili drugim merama koje mu stoje na raspolaganju.
Od svih pet dosadašnjih visokih predstavnika (Karl Bilt, Karlos Vestendorp, Volfgang Petrič, Pedi Ešdaun i Kristijan Švarc Šiling) očekivalo se da zemlju izvedu iz krize, što pre izbrišu ratne posledice i usmere je prema Briselu, na čemu su svi i radili koristeći ipak različite metode i mere tako da je veći broj njihovih odluka i poteza negativno ocenjiva – jednom u Sarajevu, drugi put u Banjaluci, a treći put u Mostaru, nacionalnim sedištima tri naroda.
Možda je prvi gubernator Karl Bilt završio svoj mandat sa najmanje "bosanskih ožiljaka" jer je svima laknulo kad je rat stao, uz čvrsto ubeđenje da će mir doneti brz oporavak zemlje.Organizovao je prve izbore ali je posle napuštanja Bosne izjavio kako su domaći zvaničnici krivi što nije došlo do bržeg napretka.
Španac Karlos Vestendorp koji je u Bosnu došao u junu 1997. našao se na udaru bošnjačkih vlasti zbog izričitog zahteva da se izbeglicama mora omogućiti povratak i da od proklamovanog principa – "ko je što jamio, jamio je" neće biti ništa.
Svakome će biti vraćena njegova imovina, uključujući i stanove oko kojih se vodila najveća borba. Smenom Nikole Poplašena predsednika RS počeo je sa smenama nekih legalno izabranih zvaničnika u čemu je sa radikalnim merama nastavio njegov naslednik, Austrijanac Volfgang Petrič koji je smenio člana Predsedništva BiH Antu Jelavića, zbog insistiranja na "hrvatskoj samoupravi" i Ethema Bikčakčića, federalnog premijera zbog "zloupotreba položaja".
Doneo je i niz zakona koji su se ticali imovinskih zakona i ustavne ravnopravnosti sva tri naroda. Posle napuštanja Sarajeva i on je rekao da da je neke stvari mogao uraditi i drugačije, ali da bi sve bilo lakše da je Dejtonski sporazum "pomeo" sve one koji su bili kreatori rata ili sledbenici takve politike.
Engleski lord Pedi Ešdaun došao je na poziciju visokog predstavnika početkom 2002. sa najvećim ambicijama i programom koji je nazvao "Posao i pravda", verujući da će biti i poslednji na toj dužnosti.
Posla nije bilo u skladu s očekivanjima, a pravdu je delio prema svom nahođenju, pri čemu je smenio desetine zvaničnika srpskog naroda među kojima i predsednika NSRS Dragana Kalinića U jednom "paketu" čak 59. a nešto kasnije i srpskog člana Predsedništva BiH Mirka Šarovića, navodno zbog afere "Orao", a zatim i Dragana Čovića, hrvatskog člana Predsedništva.
Najduže je ostao na poziciji visokog predstavnika, a možda su njegovim načinom upravljanja bili zadovoljni jedino Bošnjaci koji, inače, smatraju da je spas za ovu zemlju u stranoj upravi ili rigoroznom nadziranju domaćih vlasti.
Nemac Kristijan Švarc Šilin najavio je da će upravljati potpuno drugačije od Ešdauna, pokušavši da privoli suprotstavljene strane na dogovor i kompromis, ali od toga nije bilo ništa posebno posle opštih izbora i povratka Harisa Silajdžića u aktivan politički život, na poziciju člana državnog Predsedništva koji je zajedno sa reisom Mustafom Cerićem pojačao kampanju za revidiranjem Dejtonskog sporazuma i ukidanjem RS.
To je došlo do izražaja posebno posle presude Međunarodnog suda pravde u tužbi BiH protiv Srbije. Na oštre stavove oštro je uzvraćao predsednik Vlade RS Milorad Dodik i time se politička klima u BiH zaoštrila, prema nekim mišljenjima dostigla stanje iz 90-tih godina.
Bošnjačka strana zamerala je Šilingu što ne preduzima administrativne mere prema srpskoj strani, a zvanična Banjaluka je tvrdila da je jedini izlaz u dogovoru tri strane a ne nametanje rešenja, odobravajući rad Šilinga. Međutim i on je nametanjem zakona o Memorijalnom centru Potočari – Srebrenica naljutio vlasti RS.
Koju varijantu i metode će odabrati i primeniti Miroslav Lajčak teško je prognozirati. Moglo bi se jedino postaviti pitanje – da li je pronikao u celinu problema ove zemlje koju opterećuje teška prošlost, ne samo bliska nego i ona viševekovna.
Ako on uspe da raspetlja bosansko klupko, sa bezbroj različitih čvorova, onda će u istoriji ostati zabeležen kao izuzetno uspešan diplomata.
Mirko Kapor
--------------------------------------------------------------------------
Dejton je Sveto pismo
Beč – Miroslav Lajčak smatra da će "signal" koji će biti upućen sa rešenjem za Kosovo imati uticaj i na događaje u regionu. "Kao što je prošle godine referendum u Crnoj Gori bio signal da se škakljiva pitanja mogu rešiti političkim dogovorom, koji svi moraju poštovati, i sa Kosova će biti upućen signal.
Taj signal imaće izvestan uticaj na događaje u regionu. Zbog toga očekujem od ljudi koji se bave kosovskom problematikom da čine sve kako bi taj signal bio dobar, i kako rešenje kosovskog problema ne bi stvorio probleme negde drugo, uključujući i BiH", rekao je Lajčak u intervjuu bečkom "Standardu".
Lajčak je podvukao da u BiH niko ne razgovara o mogućnosti podele BiH i naglasio da je njegov zadatak da podrži zemlju kako bi napredovala. "Dejton je osnova. To je tlo na kojem stojimo, Sveto pismo ili Kuran, kojeg svi moraju da se pridržavaju i ja imam zadatak da to kontrolišem.
Ustav je deo jednog od aneksa Dejtona. Tu se očekuju neke promene, koje, kako sam često govorio, moraju biti rezultat konsenzusa", objasnio je slovački diplomata.
(Tanjug)
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
