Izvor: Danas, 05.Jun.2015, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kurdski jezičak

U veoma malom broju demokratskih zemalja bi mala promena u broju glasova mogla toliko da promeni izborni rezultat kao na opštim izborima u Turskoj 7. juna. Promena od manje od jedan odsto glasova mogla bi da odluči da li će vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) biti prisiljena da formira koalicionu vladu - prvu u Turskoj nakon 13 godina vladavine jedne stranke, što bi onemogućilo ispunjenje dugogodišnje želje predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da osnaži predsedničku funkciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<

                 

     Od kada je AKP došla na vlast 2002. turski izbori su dosadni. Rezultati partije su gotovo bili predodređeni - ubedljive pobede i većinske vlade. Međutim, izgledi su ove godine drugačiji - rezultati su daleko od izvesnih, a ulozi ne mogu biti veći. Od rezultata ne zavisi samo Erdoganova politička budućnost, već i mogućnost za dugoročni sporazum sa Kurdima i dugoročno zdravlje same turske demokratije.

     Ovog puta se neizvesnost pripisuje kurdskoj Narodnoj demokratskoj partiji (HDP). Kurdske političke partije su izbegavale da učestvuju na prethodnim izborima iz straha da neće uspeti da pređu izborni prag od deset odsto, koliko je potrebno da bi ušle u parlament. Umesto toga, kurdski političari će učestvovati kao nezavisni kandidati, za koje prag ne važi. Čim budu bezbedni na funkciji, ujediniće se pod zastavom partije.

     Međutim, kurdski politički pokret je ove godine odlučio da iskoristi svoje kandidate kao članove jedne partije. Ta izborna strategija, iako rizična, mogla bi da rezultira ogromnim nagradama, sa ishodom koji bi imao znatan uticaj na neposrednu sudbinu stranke, kao i na dugoročnu perspektivu Turske.

     Neuspeh HDP-a da pređe izborni prag od deset odsto otvorio bi put za preinačenje političkog sistema zemlje. Ako bi Kurdi i njihovi kandidati bili isključeni iz parlamenta, AKP bi morala da ostvari samo malo bolji rezultat nego što to prognoziraju ankete javnog mnjenja da bi održala političku dominaciju. Ako partija može da obezbedi više od 45 odsto glasova, zahvaljujući začkoljicama turskog izbornog zakona, dobiće više od 330 od ukupno 550 poslaničkih mesta u Parlamentu.

     Takav rezultat bi Erdoganu dao moć da uvede predsednički sistem koji je dugo priželjkivao. Parlamentarna većina AKP-a omogućila bi partiji da unilateralno izradi nacrt novog ustava i da ga iznese na referendum tokom sledećih godinu dana. Istovremeno, jugoistočni regioni zemlje mogli bi da postanu podložni građanskim neredima, dok se kurdski pokret, suočen s totalnim odsustvom političke reprezentacije za vreme institucionalne tranzicije, bude zalagao za veću lokalnu autonomiju.

     Ako, s druge strane, HDP bude mogla da pređe izborni prag od deset odsto, njena sudbina, kao i Erdoganova, okrenuće se u drugom smeru. Kandidati partije bi upravljali pozamašnom većinskom delegacijom u parlamentu, a AKP bi najverovatnije postala stariji partner koalicione vlade. Pošto bi bio daleko od toga da obezbedi dominantan položaj, premijer Ahmet Davutoglu bi bio prisiljen da bira između poravnanja svoje partije sa HDP-om ili sa konzervativnom Partijom nacionalističkog pokreta (MHP). Velika koalicija s glavnom opozicionom partijom - Republikanskom narodnom partijom (CHP) - iako teorijski moguća, nije uobičajena u turskoj političkoj kulturi.

     Takav rezultat bi osnažio izvršno telo pod rukovodstvom Davutoglua na štetu predsedništva. Pošto mogućnost da Erdogan postane predsednik izvršnog tela ne bi više bila realna, njegova vlast bi brzo počela da slabi. Čak i ako bi pretpostavili da AKP ostane najveća partija u zemlji, ravnoteža moći u turskoj politici bi se okrenula protiv njega.

     U liberalnim demokratskim zemljama svrha izbora jeste da se pobedničkoj strani obezbedi narodni mandat da vlada i postavi političke prioritete, koji će važiti do sledećih izbora. Samo u retkim slučajevima ima nagoveštaja da će oni potrajati duže od jednog izbornog kruga. Ali to je slučaj sada u Turskoj, gde će rezultat predstojećih izbora najverovatnije odrediti pravila političkog života tokom predstojećih godina. Prema sadašnjim rezultatima anketa javnog mnjenja, HDP ima oko deset odsto glasova. Majušna podrška u jednom ili u drugom smeru mogla bi sve da promeni.

     Autor je predsedavajući ekspertske grupe EDAM sa sedištem u Istanbulu i gostujući stručnjak na institutu Karnegi Evropa

Copyright: Project Syndicate, 2015.

www.project-syndicate.org

Nastavak na Danas...