Izvor: Akter, 06.Jun.2015, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarni izbori visokog rizika za zemlju
U Turskoj će se u nedelju održati parlamentarni izbori na kojima će, gotovo bez ikakve sumnje, ponovo pobediti vladajuća Partija pravde i razvoja, ali ovi izbori bi se mogli pokazati kao najvažniji za njenog lidera, predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana, otkako je ta stranka 2002. godine osvojila vlast
Razlog je u tome što će novi odnos snaga u Parlamentu odlučiti da li će Erdogan - nekada moćni premijer a sada predsednik države sa ne naročito velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << ovlašćenjima - ostvariti san da osnaži tu funkciju, ili će njegova zvanična predsednička uloga ostati kakva je sada.
Agencija Asošiejted pres u svojoj analizi iznosi ključne faktore koji će odlučivati o ishodu Erdoganovih ambicija.
TURSKA DEMOKRATIJA: Na ovim izborima ne glasa se o Erdoganu, ali je sve na ovim izborima upravo u vezi sa njim.
Dugogodišnji lider Turske je prošle godine preuzeo veliki rizik, kandidovavši se za predsednika države koji, po sadašnjem Ustavu, ima uglavnom ceremonijalnu funkciju. Erdogan je izabran pošto je Parlament - prethodno lišen svoga prava da postavlja predsednika - odluku o izboru prepustio narodu, na direktnim izborima.
Erdogan se kockao na dve stvari: da će mu demokratski izbor dati jači mandat za aktivniju ulogu u turskoj politici, i da će njegova stranka na predstojećim izborima osvojiti dovoljnu većinu da može da menja Ustav i time da predsedničku funkciju dramatično ojača.
Avaj, ta kalkulacija je sada pod znakom pitanja. KAKO ĆE GLASATI KURDI
Sve oči su uprte u Kurde, to jest u njihovu glavnu partiju HDP. Ako osvoji 10 odsto glasova i time pređe prag za ulazak u Parlament, HDP će uništiti praktično svaku šansu da Erdoganova stranka oformi "supervećinu", neophodnu za promenu Ustava, jer se HDP protivi Erdoganovim namerama da ojača predsedničku funkciju.
Sa druge strane, i HDP se kocka time što prvi put kao partija pokušava da uđe u Parlament, umesto da, kao do sada, učestvuje u radu najvišeg predstavničkog tela Turske sa nominalno nezavisnim kandidatima. Ako kurdska stranka ne pređe cenzus od 10 odsto, njeni glasovi će biti prebačeni drugim strankama koje ostvare bolji uspeh. U tom slučaju, Erdoganova Partija pravde i slobode, kao prognozirani osvajač najviše glasova, izuzetno će profitirati.
Međutim, HDP pod vođstvom harizmatičnog Selahatina Demirtasa, smatra da će lako prebaciti kritičnih 10 odsto.
SVEPRISUTNI ERDOGAN
Prema turskom Ustavu, predsednik države mora biti iznad politike, i Redžip Tajip Erdogan se prošle godine, preuzimajući funkciju, zavetovao na neutralnost. To ga, međutim, nije sprečilo da pred sadašnje izbore snažno agituje za pobedu svoje stranke.
Erdogan dominira radio talasima. On koristi otvaranja državnih skupova, kao i ceremonije imenovanja zvaničnika, da bi držao političke govore, bacajući time u senku Ahmeta Davutoglua, premijera kojeg je sam izabrao.
Kao i na prethodnim izborima, Erdogan je u kampanji iznosio stavove koji su polarizovali javnost. U predizbornim govorima je, na primer, opisivao Selahatina Demitrasa iz HDP-a kao nemuslimana pa je čak tvrdio da on jede svinjetinu. Nedavno je izjavio da Demitrasovu stranku podržavaju "agitatori" - uključujući strane medije - kao i "jermenski lobi" i gejevi. ; ; USPON OPOZICIJE Posle više od decenije, turska opozicija je počela glasnije da se čuje, oslanjajući se na sopstvene ideje o ekonomskoj politici umesto na puko kritikovanje Erdogana i njegove stranke.
Glavna opoziciona stranka, sekularna Republikanska narodna partija, predstavila je javnosti megaprojekat, vredan 200 milijardi dolara, koji bi osiromašenu centralnu Anadoliju trebalo da pretvori u rasadnik tehnologije.
Nacionalistička stranka MHP bi takođe trebalo da ostvari bolji rezultat nego do sada, uzimajući glasove Erdoganovoj stranci sa kojom deli sličnu nacionalisičku platformu i konzervativno biračko telo.
Mnoge pristalice MHP prišle su Partiji pravde i razvoja zbog njenih ekonomskih uspeha. MHP bi sada mogla da povrati glasove nacionalista koji se protive mirovnom procesu sa kurdskim pobunjenicima, a taj proces je pre dve godine inicirala upravo Erdoganova stranka kako bi se okončale tri decenije krvoprolića.
Plašeći se ovakvog izbornog scenarija, predsednik Turske je nedavno zakočio mirovne pregovore.
Pogledaj vesti o: Izbori
