Izvor: Politika, 10.Nov.2014, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kukavičja prozivka
Kako je uvredljiv opis izraelskog premijera od strane neimenovanog američkog zvaničnika dodatno oslabio veze velikih saveznika i ko je tu kukavica
Nesvakidašnja burleska postavila se između Sjedinjenih Država i Izraela u vremenu u kome su odnosi strateških saveznika na nizbrdici.
Povod desetina zvaničnih izjava, medijskih izveštaja i novinskih analiza je intervju neimenovanog američkog zvaničnika koji je za magazin „Atlantik” izjavio da je izraelski premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Benjamin Netanijahu „pileće govance”, što je američki žargon za „bezvrednu kukavicu”.
„Dobra stvar u vezi s Netanijahuom je da se on plaši da krene u rat”, rekao je anonimni zvaničnik aludirajući na pretnje napada na Iran. „Loša stvar u vezi s njim je da on neće da uradi ništa da postigne sporazum sa Palestincima ili nekom sunitskom arapskom državom.”
„Što se Bibija tiče, on je pileće govance”, zaključio je zvaničnik koristeći nadimak izraelskog premijera.
Bela kuća odmah se ogradila saopštenjem da anonimni komentar ni na koji način ne predstavlja stav administracije. Državni sekretar Džon Keri je za izjavu rekao da je „sramotna, neprihvatljiva i štetna” i da ne odražava ono što misle predsednik i on lično. Oštrim komentarima oglasili su se američki branitelji doktrine o nepogrešivosti izraelskog premijera.
Uprkos ogradama, analitičari više veruju da su u kontaktima SAD i Izraela, koje zvanično krase „nesalomive veze”, rukavice skinute. Izraelski ministar odbrane Moše Jalon je u januaru Kerija nazvao „opsesivnim i mesijanskim”, a tvrdi se da potpredsednik Džo Bajden, Keri i savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs nisu hteli da ga prime kada je početkom oktobra došao u Vašington.
Nema sumnje da Vašington ima mnogo razloga da bude nezadovoljan izraelskim premijerom koji je nedavno prkosno najavio gradnju novih 1.000 jevrejskih stambenih jedinica u okupiranom istočnom Jerusalimu, a u sredu je poslao vojnike koji su u čizmama ušli u džamiju Aksa, treću najsvetiju za islamske vernike.
Barak Obama je još 2010. pokušao da pritiskom na Netanijahua isposluje moratorijum na gradnju jevrejskih naselja po Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu – jednoj od ključnih prepreka mirovnog procesa sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Potom je digao ruke, a Palestinci – koji istočni Jerusalim vide kao glavni grad svoje buduće države – povukli su se iz pregovora.
Ključna stavka američko-izraelskog razilaženja je Iran i njegov sporni nuklearni program. Vašington bi hteo da pogura zamrli mirovni proces saPalestincima, ali Tel Avivu to nije prioritet. Dok su izraelski jastrebovi govorili o neophodnosti bombardovanja Irana kako bi se sprečio da proizvede atomsku bombu, SAD i zapadni saveznici uspostavili su kontakte sa Teheranom.
Netanijahuu je režim u Teheranu „egzistencijalna pretnja”, Amerikancima neželjeni, ali neophodan partner za stabilizaciju prilika u Siriji kao i u Iraku, posebno posle dramatičnih uspeha Islamske države.
U krugovima izraelske desnice to se doživljava gotovo kao izdaja. Odgovor je blokada pregovaranja sa Palestincima. Keri je 2013, posle trogodišnjeg prekida, pokušao da obnovi pregovore, ali je ovog aprila morao da potpiše kapitulaciju.
Netanijahu je svojom reputacijom nepoćudnog saveznika svakako doprineo nizbrdici američko-izraelske veze, ali je ojačao sopstvenu staturu u zemlji.
Bibi, kukavica? Premijer koji se hvali da je slomio libanske Hezbolahe, palestinski Hamas ili svetski terorizam svakako sebe tako ne doživljava. Niti to misli većina izraelskih birača koji mu, okrećući se desnici, poklanjaju poverenje.
Nisam zato uopšte uveren u tačnost uvredljive primedbe zvaničnika Bele kuće. Da je on „zečije srce” – da upotrebim pristojnije poređenje – u odnosu na obnovu mirovnih pregovora sa Palestincima, onda bi se zaista moglo govoriti o nedostatku hrabrosti.
Netanijahu se, međutim, opisuje kao čovek koji, zarad svog opstanka na vlasti, nije pokazao dovoljno borbenosti. Što je već problematično jer je dovoljno setiti se krvave ofanzive na pojas Gaze koji se u avgustu završio pogibijom više od 2.000 Palestinaca, mahom civila.
Kao takav, Netanijahu je dobio kompliment koji će umešno znati da upotrebi u novoj izbornoj kampanji i pozicioniranju sebe kao neprikosnovenog lidera desnice. Premijera koji je u stanju da se suprotstavi „neprijateljski” nastrojenoj američkoj administraciji izraelska desnica će slaviti.
Pre će biti, kako konstatuje „Harec”, da nedostatak hrabrosti karakteriše Baraka Obamu. Netanijahu je ono što jeste, ali Obama mu je dopustio da produži okupaciju i intenzivnu gradnju jevrejskih naselja koja konstantno smanjuje teritoriju buduće palestinske države koja bi trebalo da bude u granicama pre junskog rata 1967. Obama toleriše Netanijahuove smrtne udarce mirovnom procesu.
„Ukoliko (američka) administracija želi da puca – mora da puca, ne da priča”, piše ugledni komentator Gideon Levi. „Posle šest godina podrške Netanijahuovoj vladi novcem, u UN i isporukama oružja, ima nečeg patetičnog čak i otežavajućeg povodom uvreda koje sa bacaju na Netanijahua. One izgledaju više kao ego igra nego politika.”
Na početku svog prvog mandata Obama je obećavao da će „novim početkom” izvući Bliski istok iz najduže krize savremenog sveta – izraelsko-palestinske. Na polovini svog drugog i poslednjeg mandata, ta obećanja su pokopana u pesku regiona. Ostale su ipak još dve godine nadanja.
Sledi sukob ukoliko bude postignut dogovor sa Iranom, a SAD bi naredne godine mogle da odustanu od diplomatske zaštite Izraela u UN.
Nedavno švedsko priznavanje palestinske države, prvo te vrste sa Zapada, zato deluje ne samo kao opomena izraelskoj desničarskoj vladi već i Amerikancima, koji faktički tolerišu pogubni status kvo palestinskog problema. Zato švedska ministarka inostranih poslova kaže da priznanje nije „preuranjeno” – kako tvrdi Vašington – već možda zakasnelo.
Boško Jakšić
objavljeno: 10.11.2014.
