Izvor: Blic, 20.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratka ljubav sa Sovjetima, ponude Americi
Kratka ljubav sa Sovjetima, ponude Americi
Tokom prve faze (1919-1929), odnosi Sovjetskog Saveza i Avganistana bili su veoma prijateljski - obe su zemlje bile potrebne jedna drugoj. Avganistan se, prekinuvši tradicionalne veze sa Velikom Britanijom, okrenuo Sovjetskom Savezu kada je reč o svim vidovima podrške i pomoći. Tako su, prvi put u istoriji odnosa ovih dveju zemalja, mnogi ruski tehničari i instruktori stigli u Avganistan kako bi postavili telefonske i telegrafske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komunikacije, i kako bi obučavali mlade avganistanske tehničare - na primer, čak je i prve pilote avganistanskih vazduhoplovnih snaga obučio Sovjetski Savez. Istovremeno, na avganistansko tržište, nad kojim je do tada monopol držala Velika Britanija, pristigla je sovjetska roba. Ovo se 'flertovanje' Englezima nije ni najmanje dopalo, naročito zbog toga što je boljševička propaganda polako, preko Avganistana krčila put do Indije. Reakcija Velike Britanije bila je brutalna. Kakogod, tle joj je pripremio i sam kralj Amanula: u patriotskom zanosu započeo je niz suviše ambicioznih i preuranjenih reformi, prema modelu nalik turskom, a ne uzimajući u obzir posebne uslove karakteristične za njegovu sopstvenu zemlju, ili negativan odnos koji su prema ovakvim inovacijama imale verske frakcije, a još manje uticaj koji su one mogle da imaju na plemenske zajednice. Rezultat je bila propast vladara -reformatora i uspostavljanje režima koji ne samo što je bio konzervativan već i sasvim po meri i volji britanske politike.
Pojava Nader šaha, 1929.godine, označila je početak novog perioda u odnosima između Avganistana i Sovjetskog Saveza, poznatijeg pod nazivom 'era zatvorenih granica'. Zapravo, pod vladavinom Nader šaha i na početku vladavine Zaher šaha (čija je vladavina okončana 1973. državnim udarom koji je organizovao njegov rođak Daud), odnosi sa Sovjetskim Savezom bili su ograničeni na diplomatska predstavništva i beznačajnu trgovinsku razmenu.
Situacija je, manje-više, ostala nepromenjena sve do okončanja Drugog svetskog rata, a za to je vreme Avganistan bio u stanju da očuva svoju neutralnost ponajviše zahvaljujući činjenici da su se, bar tokom poslednje tri ratne godine, oba njegova velika suseda borila na istoj strani.
Politički ‘status quo’ u ovoj oblasti sveta umnogome se menja 1947. godine, s povlačenjem Engleske sa indijskog potkontinenta - što je događaj koji je Avganistan ostavio u političkom vakuumu.
Udar je bio tako snažan da je pala konzervativna vlada princa Hašema, starijeg strica mladog vladara Zaher šaha i odlučnog čoveka koji je kao premijer vladao zemljom od atentata na svog brata, kralja Nader šaha (1933), a na mesto premijera je stupio maršal šah Mahmud. Kako bi premostila politički jaz, nova se vlada obratila Sjedinjenim Državama u nadi da će one pristati da popune mesto koje je odlaskom Engleza ostalo upražnjeno, bar kada je reč o ekonomskim i tehničkim poljima, tako što će inicirati istraživanja kojima bi se ispitali prirodni resursi zemlje, i tako što bi izgradili irigacione i komunikacione sisteme. Avganistanska je vlada zauzvrat ponudila znatne i podsticajne pogodnosti američkim trgovačkim kompanijama, i to u obliku veoma povoljnih ugovora, ne bi li se pospešio razvoj široke i do tada neproduktivne oblasti u dolini Himland, na jugu zemlje.
Na nesreću, Amerikanci u to vreme još nisu bili svesni političkog i strateškog značaja Avganistana, i na ovakvu su njegovu ponudu gledali sa popriličnom sumnjičavošću. Glavni razlozi koji su motivisali Avganistan da im priđe nisu bili očigledni američkoj vladi, koja je zdravo za gotovo shvatila da je reč samo o načinu da se dođe do finansijske pomoći i ulaganja u razvoj neizvesnih resursa u zaostaloj zemlji. (nastaviće se) Dužina pruga 24,6 km
Konvencionalno, Avganistan se zove Islamska Država Avganistan, talibani je nazivaju Islamski Emirati Avganistana a lokalni duži naziv je Davlat-e Eslami-je Avganistan
Na čelu države je nefunkcionalna centralna vlada, kojom upravljaju frakcije. Avganistan je podeljen na 30 provincija (velajata). Pravni sistem nije usvojen, ali su sve stranke saglasne da će poštovati šerijatski (islamski) zakon. Zastavu zemlje čine tri horizontalne linije zelene, bele i crne boje sa zlatnim amblemom na sredini i natpisom na arapskom jeziku iznad i ispod amblema. Talibani koriste običnu belu zastavu. Prirodno bogatstvo Avganistana su gas, nafta, ugalj, bakar, hrom, olovo, cink, gvožđe, rude, so, drago i poludrago kamenje. Prosečni životni vek stanovništva je - 45,88 godina. Pismeno je ukupno 31,3 odsto populacije starije od 15 godina. Avganistan izvozi opijum, voće, koštunjavo voće, rukom tkane ćilime (čuveni avgani), vunu, pamuk, nakit sa poludragim kamenjem. Ukupna dužina pruga u ovoj zemlji iznosi 24,6 km. (Izvor podataka CIA)
