Izvor: Blic, 17.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljica svih brodova
Kraljica svih brodova
'Kraljica Meri 2' je najveći putnički brod koji je ikada izgrađen. Aprila meseca 2004. je prvi put zaplovio Atlantikom, koji mu je odmah pokazao svoje pravo lice: besnela je takva oluja da su se talasi visoki 12 metara poigravali sa 150.000 tona teškim kolosom kao kit ubica sa malom ribom.
Putnici koji su još mogli da stoje dobili su lekciju iz fizike: kada bi se prednji deo broda podigao skoro vertikalno, ljudi su zbog gravitacije imali utisak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da teže najmanje 300 kg, a kada bi zaronio bili su laki kao perce. Mnogi su se prisetili 'Titanika'. Ali brod je preživeo uprkos podivljalom Atlantiku.
Zbog svojih 345 metara dužine (čime za 32 metra premašuje visinu Ajfelove kule) i visine od 72 metra, brod ne može da uplovi u mnoge luke sveta, niti može da prođe kroz Panamski kanal jer je širok 41 metar. Četiri dizel motora i dve turbine na gas proizvode toliko struje koliko troši grad od 250.000 stanovnika. Ona se ne koristi samo za osvetljenje, klima-uređaje i liftove, već i za pokretanje četiri ogromna elektromotora (svaki teži po 300 tona). Dva motora mogu da se okrenu za 360 stepeni, tako da nije potrebno kormilarenje.
'Kvin Meri 2' ima najveću biblioteku na vodi, planetarijum, a ranč sa bazenima, saunama i kafićima prostire se na 1.800 metara i zauzima dve palube. Na sedmoj palubi je trim-staza, a osim toga, postoji i pet bazena na otvorenom. Zato i ne treba da čudi što je izgradnja broda koštala 870 miliona evra.
U Sautemptonu se ukrcalo 2.600 putnika koji su za ovo zadovoljstvo platili između 1.700 evra (za luksuzno opremljenu kabinu) i 60.000 evra za dupleks od 200 kvadrata do kojeg se stiže posebnim liftom i u kojem se nalazi bazen, sve moguće fitnes sprave, televizor sa ogromnim ekranom i, naravno, batler.
Današnji putnici ne moraju više da se boje santi leda, već treba da paze da ne nabace kilažu jer u svako doba dana i noći namešteni su švedski stolovi, a restorani sa specijalitetima iz celog sveta mame i najdoslednije brojače kalorija. Putnik može da naruči bilo koje piće koje poželi - na primer 'šato petru' iz 1989, koji košta 2.600 dolara. U utrobi broda nalazi se 60.000 flaša raznog pića.
Nije lako ni jadnim putnicima koji stalno treba da donose odluke: da li da doručkuju u krevetu ili da to urade sedeći na barskim stolicama u bazenu okruženom palmama? Da li da džogiraju ili da u biblioteci, zavaljeni u fotelji, čitaju jednu od 8.000 knjiga? Da li da idu u bioskop ili da igraju golf? Možda bi bilo bolje da slušaju predavanje nekog od profesora sa Oksfordskog univerziteta o istoriji piraterije ili o klasičnoj književnosti. CDC/SM
