Izvor: Večernje novosti, 21.Jun.2018, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj grčke krize

Posle sporazuma sa Skopljem oko imena, stiže druga važna vest za Atinu. Od 20. avgusta finansiranje na normalan način BRISEL OD STALNOG DOPISNIKA GRCI, najzad, vide svetlo na kraju tunela. Posle osam dugih godina, od situacije pred bankrotom, došli su u poziciju da zaborave na tutorstvo, posebne finansijske programe i dužničku krizu koja im je stezala kaiš do vrata. Pročitajte još:Apasiev: Ustavni sud će poništiti sporazum o imenu Očekivalo se da ministri finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << EU, koji su u četvrtak po podne zasedali u Luksemburgu, donesu odluku o modalitetima pomoći odobrenoj Grčkoj, tako da bi ova zemlja, konačno mogla da se finansira na normalan način, kao i svaka druga država, počev od 20. avgusta, po isteku trećeg plana finansijske asistencije. Posle nedavnog sporazuma sa Skopljem oko imena severnih suseda, ovo je za Atinu druga važna vest u kratkom roku. U zamenu za ostvarene reforme, evropski finansi su izrazili spremnost da pruže ruku Grčkoj koja je od 2010. godine praktično preživljavala na osnovu pozajmica od država članica EU i tri evropska plana pomoći. Pročitajte još: Berlin i Vašington "kumovali" imenu Makedonije Iako je Atina praktično ispunila sve tražene reforme, situacija nije tako blistava, jer javni dug zemlje predstavlja 180 odsto BDP. Ministri finansija EU su zato u četvrtak usaglašavali mere koje bi pomogle Grčkoj da što bezbolnije konačno izađe iz perioda krize i stekne poverenje drugih učesnika na finansijskom tržištu. U četvrtak su na stolu bile mere koje bi mogle da otplatu 130 milijardi evra odobrenih Grčkoj u okviru različitih programa pomoći produže na 15 godina, profit ostvaren na emisiji grčkih obveznica Evropska centralna banka bi trebalo da prosledi Atini, dok bi se grčkim vlastima uputio i dodatni koverat od 20 milijardi da bi Grci mogli da "prodišu" i dodatno se ne zadužuju sledeće dve godine. Zauzvrat, EU bi svaka tri meseca proveravala da li Atina i dalje ispunjava preuzete obaveze. Osim Grčke, programe pomoći dobijale su i neke druge zemlje, kao što su Irska, Kipar ili Portugalija, ali je grčki slučaj bio daleko najgori, a u jednom trenutku pretio je i da ova zemlja bankrotira i napusti EU. NEMAČKA NAJVEĆI DOBITNIK "Suprotno svim desničarskim mitovima, Nemačka je imala veliku korist od krize u Grčkoj", naveo je u saopštenju Sven-Kristijan Kindler koji je u partiji Zelenih zadužen za budžetsku politiku. Njegova parlamentarna grupa tražila je od vlade da objavi koliki je profit ostvaren od programa SMP za grčki dug od 2010. U odgovoru nemačkog ministarstva finansija navodi se da je suma od kamata između 2010. i 2017. dostigla 2,9 milijardi evra, koliko je transferisano Bundesbanci i zatim u savezni budžet.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...