Izvor: Blic, 22.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšijska svađa zbog nuklearke
Komšijska svađa zbog nuklearke
ZAGREB - U Hrvatskoj je još jednom dignuta uzbuna zbog problema velikog duga 'Ljubljanske banke' hrvatskim štedišama, koji se vuče od raspada bivše SFRJ. Najnoviji povod za uzbunu bila je izjava Rudolfa Gabrovca, savetnika slovenačkog premijera i predstavnika Slovenije u pregovorima o sukcesiji, da Slovenija nema obaveza prema hrvatskim štedišama jer je Hrvatska 1991. godine, kao i druge države nastale raspadom SFRJ, prihvatila načelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teritorijalne isplate štediša banaka na svom teritoriju. Gabrovec je dodao da će Vlada Slovenije s tim svojim stavom upoznati MMF i Banku za međunarodna poravnanja, te da će to biti slovenačko polazište u slučaju moguće arbitraže. Pokazalo se da se radi o zvaničnom stavu Slovenije prema tom pitanju, jer su ga u međuvremenu potvrdili novi premijer Rop (bivši ministar finansija), ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel i Odbor za spoljnu politiku slovenačkog parlamenta.
Odmah je reagovao hrvatski ministar finansija Mate Crkvenac, ocenivši da se radi o 'drskoj manipulaciji', 'kupovanju vremena u trenutku kada su slovenački interesi u Jugoslaviji i BiH suočeni s vrlo realnom mogućnošću blokade i bojkota'. Rekao je da je istina da je Hrvatska 1991. godine preuzela obaveze prema štedišama banaka 'koje su bile pravna lica u Hrvatskoj', no da 'Ljubljanska banka' u Zagrebu to nije bila, već (samo) filijala 'Ljubljanske banke' iz Ljubljane. Hrvatsko ministarstvo inostranih poslova je u posebnom saopštenju takođe poručilo da se radi o 'novoj manipulaciji' kojom slovenačka strana izbegava da se 'pozitivno odredi prema obavezama ‘Ljubljanske banke’ prema' hrvatskim štedišama.
Do sada je zvanična Ljubljana uporno zastupala stav da se dug 'Ljubljanske banke' prema hrvatskim štedišama - a radi se o 130.000 štediša i dugu od 130.000 evra, zajedno s kamatama - treba podmiriti iz sukcesijske mase prethodne Jugoslavije, odnosno isključivo u sklopu dogovora o raspodeli imovine eks-Jugoslavije. U Hrvatskoj se ističe da je reč o novcu koji je završio u Sloveniji i kojim su najvećim delom kreditirane slovenačke kompanije. Osim problema vezanih za štediše 'Ljubljanske banke', ovih dana su ponovo u prvi plan izbili problemi vezani uz Nuklearnu elektranu 'Krško'. Hrvatska je uverena da Slovenija namerno odugovlači sa ratifikovanjem sporazuma o Nuklearnoj elektrani 'Krško', koji je hrvatski sabor usvojio još u julu prošle godine, kako bi došlo do zastarevanja i Hrvatska bila onemogućena u eventualnom pokretanju međunarodne arbitraže. Slovenački parlament je više puta odgodio ratifikovanje tog sporazuma. Iako bi Hrvatskoj najviše odgovaralo da joj Slovenija vrati njenu polovinu nuklearke (koju su dve zemlje izgradile zajednički dok su bile u sastavu SFRJ), takav dogovor nije mogla postići, pa će najverovatnije slovenačkoj vladi uskoro poslati ponudu da za 717,5 miliona dolara kupi njenu polovinu 'Krškog'. No, Slovenija je već ranije poručila da 'tako visoka cena' ne dolazi u obzir. Zato u Hrvatskoj vlada uverenje da se ni problem 'Krškog' neće moći rešiti bez međunarodne arbitraže. Povodom ovih sporova, nedavno je potpredsednik Vlade Hrvatske Slavko Linić u Sloveniji vodio razgovore u Ljubljani, koji su vođeni iza zatvorenih vrata.
Mira Babić-Šuvar
