Izvor: Politika, 07.Jan.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome smeta ime – Petrovac na moru
U Crnoj Gori se ponovo čuju ideje da se preimenuje jedno od najlepših turističkih mesta na južnom Jadranu, koje je dobilo ime po Petru Karađorđeviću
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – To što su vekovi overili nakon što je čovek stvorio, potom imenovao, u Crnoj Gori počinje da smeta nekima kojima vekovi znače tren, a ljudski dogovor penu na obali mora. Upravo ovo ovih dana preti Petrovcu na moru. Onom kojega Paštrovići na narodnom zboru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imenovaše, krstiše po Petru Karađorđeviću.
Jednom od najlepših turističkih mesta na južnom Jadranu, Petrovcu na moru, pripretio je sa skupštinske govornice predsednik Liberalne partije Crne Gore i poslanik u crnogorskom parlamentu Andrija Popović, rekavši da će njegova partija pokrenuti inicijativu za menjanje imena Petrovac.
„Njegovo prvobitno ime bilo je Kastel Lastva, a ovo današnje nosi po jednom od Karađorđevića”, rekao je Popović, ponavljajući po ko zna koji put dukljansku floskulu kako su Karađorđevići proterali Petroviće iz Crne Gore.
Umesto da se bavimo motivima i sve češćom pojavom da se svemu što je srpsko u Crnoj Gori menja ime ili uklanja, potražili smo svedoke vremena – požutele hartije, knjige i one koji godinama za njima tragaju. I tako tragom na trag banusmo na knjigu „Paštrovska hronika”, publiciste iz Petrovca Krsta Vukotića.
Vukotić je godinama prelistavao arhive, brojna dokumenta iz doba kada su ovim delom crnogorske obale vladali Mlečići, Austrijanci... Tragao i našao odgovor kako je zaista došlo do promene imena Kastel Lastva u Petrovac, a on glasi: „Niko sa strane na to nije uticao, već je to bila želja stanovnika ovog mesta...”
Vukotić kaže da su u prvim mesecima života u novoj domovini, „oslobođenoj od vekovne tuđinske vlasti, u patriotskom zanosu meštani i Opštinska uprava odlučili da promene viševekovno omraženo, tuđinsko ime mesta”. U obimnoj studiji „Paštrovska hronika”, Vukotić pripoveda o slavnoj prošlosti ovog grada i njegovih dičnih žitelja kroz vekove. Možda je malo gradića, ne samo na Jadranu, čiji su stanovnici tako masovno ustali protiv porobljivača u Drugom svetskom ratu. Ratovali su za slobodu, čast i ponos i sigurnu budućnost svojih naslednika.
A Vukotić o tome, na osnovu dokumenata, piše da su Paštrovići odnosno petrovačka opština dali srpskoj vojsci više od 140 dobrovoljaca.
„Skoro da nema kuće”, navedeno je u knjizi, „iz koje neko zbog odziva nije interniran, proganjan, zatvaran ili streljan. Paštrovići iz svetostefanske opštine masovno su prelazili u Albaniju i stizali do Soluna. Računa se da je više od 500 Paštrovića učestvovalo u balkanskim i Prvom svetskom ratu.”
Vukotić ne želi da prepričava dokumenta, govori po sećanju, već o tokupostupka promene imena govore isključivo dokumenta i činjenice, koje prvi put integralno objavljuje u knjizi na kojoj je radio od 2003. do 2007. godine.
A istorijska fakta, nepobitne požutele hartije, govore u Vukotićevoj knjizi sledeće:
„U zapisniku stoji da je seoski zbor održan u Petrovcu 2. februara 1919. u dvorani Srpske čitaonice, da je sazivač bio kmet Niko I. Medigović, a perovođa Dušan Suđić. Predsednik uzima reč i razlaže da je nakon slavodobitnog rata nastupila potreba, koja se i do sada osećala, a nije se u delo privesti mogla, da se unište i uklone imena što su tuđinci – Mlečići i Austrijanci, našim mestima od iskona srpskim nadeli, te da se mesto njih stave čisto srpska imena, kako bi naše potomstvo i celi svet znali da je ovaj naš kraj u svemu i po svemu – po imenu i osećaju – srpski bio, da srpski ostaje i da će uvek srpski ostati”, tako je te 1919. zapisao perovođa.
A kako će se zvati, odnosno ko će prekrstiti gradić, predsednik je to prepustio paštrovskom zboru.
„Zborani predložiše dva imena”, zapisano je, „i poče da se glasa između imena – Aleksandrovac i Petrovac”.
Oba su proizašla iz imena Karađorđevića, oca i sina, starog kralja Petra i regenta Aleksandra, s kojima su Paštrovići zajedno ratovali na Solunskom frontu. Petrovac je dobio 12, a Aleksandrovac 11 glasova, pa je ime Kastel Lastva, odnosno Kastio, zamenilo novo – koje traje već 94 godine.
Traje kao ponos svom narodu, kao jedno od najlepših turističkih mesta na južnom Jadranu s prepoznatljivom kulturom, atmosferom, ambijentom, dušom... I donedavno nikome skoro vek nije zasmetao.
Novica Đurić
objavljeno: 06.01.2014.
