Izvor: Politika, 08.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kohabitacija u Rumuniji
Rumunski parlament izglasao poverenje novoj vladi premijera Viktora Ponte koja se otvoreno protivi predsedniku Trajanu Baseskuu
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Za tri meseca Rumunija je dobila tri vlade. Posle februarskog pada desnocentrističke vlada Emila Boka i aprilskog obaranja vlade Mihaija Razvana Ungureanua posle svega 78 dana postojanja, preksinoć je na zajedničkom zasedanju dva doma rumunski parlament – sa novouspostavljenom tankom većinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – dao podršku novoj vladi, koju predvodi Viktor Ponta, lider Socijaldemokratske partije (SDP).
Nova vlada je u otvorenom sukobu sa predsednikom Trajanom Baseskuom, a njene pristalice ponavljaju da šefa države treba smeniti pre roka, jer se ponaša „neustavno”. Tako se, skoro preko noći, na dnevni red postavilo škakljivo pitanje kohabitacije dva centra vlasti, dve palate – „Viktorije” (vladina) i „Kotročenija” (predsednička) – od koje zavisi efikasno rukovođenje zemljom.
Dve prethodne vlade desnog centra, kojima je bespogovorno dirigovao samouvereni Basesku, pale su pod pritiskom ogromnog nezadovoljstva skoro svih slojeva rumunskog društva, pogođenog nepopularnom politikom oštrog zavrtanja budžetskih slavina na uštrb ionako niskog životnog standarda. U Rumuniji su jednim potezom 2010. sve plate linearno skresane za 25 odsto, a PDV istovremeno povećan sa 19 na 24 odsto. Uz to došlo je i do smanjenja, pa čak i ukidanja pojedinih socijalnih davanja (dečji dodaci, pomoć porodiljama, invalidima, studentima itd). Uvedeni su novi nameti čak i na male penzije.
Udružena politička opozicija (socijaldemokrate, liberali i konzervativci) ove zime podržala je višenedeljne talase spontanog protesta stanovništva, politički kapitalizovala njegovo nezadovoljstvo i posle nekoliko pokušaja najzad uspela da u parlamentu stvori kritičku masu za obaranje vlade.
Ocenjuje se da je zadatak nove vlade izričito težak, jer je državna kasa prazna, investicije stranog kapitala su desetkovane, a MMF postavlja svoje uslove kako bi obezbedio povratak velikih zajmova datih Rumuniji. S druge strane, osiromašeno stanovništvo je puno očekivanja da će nova vlast brzo popraviti teško stanje, pogoršano sveprisutnom korupcijom i otvorenom pljačkom državnih fondova. Iako program nove vlade predviđa veliki broj „popravnih mera”, on je ipak ograničen na šestomesečni rok – do novih izbora, kada se očekuje da u parlamentu stekne jasnu i solidnu većinu koja će joj omogućiti dublje zahvate.
Vladu trenutno interesuje da shodno svojim viđenjima i interesima organizuje „poštene izbore” – lokalne 10. juna, a parlamentarne u novembru. Ovo tim pre što su postojale indicije da je bivša vlada, čiji je rejting opao do svega oko 14–15 odsto, intenzivno radila na pripremanju lažiranja narodnog izjašnjavanja, naročito dijaspore.
Imajući u vidu nervozu i velika očekivanja osiromašenog življa da će mu novi vlastodršci doneti poboljšanja, Pontin kabinet je odlučio da pretumba budžet i pronađe pare dužne penzionerima, kojima su 2011. nezakonito bile zakinute penzije za 5,5 odsto, kao i da „budžetlijama” poveća plate za 15 odsto, odnosno da nadoknadi „kresanja” iz 2010. Oko toga je vođena teška bitka sa delegacijom MMF-a, Svetske banke i EU, koja je ovih dana boravila u Bukureštu.
Pontina vlada je formirana tako da je polovinu ministara dao SDP, a drugu polovinu liberali, sa svojim konzervativnim partnerom, pri čemu su u kabinetu „vanpartijci”, tehnokrate.
Najvažniju ministarsku poziciju zauzima „neutralac” Florin Đorđesku, dosadašnji viceguverner Narodne banke i bivši ministar finansija, koji je privremeno „pozajmljen” sa zadatkom da drži nesigurne finansijske dizgine kao i da bude prvi potpredsednik vlade.
Najveće iznenađenje je predstavljalo imenovanje profesora Andreja Marge za ministra inostranih poslova, jer se za njega tvrdi da nema „diplomatski pedigre”. Kao višegodišnji rektor uglednog univerziteta u transilvanskom gradu Klužu-Napoki i kao bivši ministar prosvete, ovaj poznati naučnik i filozof smatran je za najpogodnijeg da ponovo stane na čelo ministarstva prosvete, uzdrmanog promašenim reformama.
Mediji su odmah nastojali da razreše „diplomatsku enigmu Marga”. Njima je pomogao sam profesor, koji je rekao da ne krije da je „germanofil” i to ne obični. On je studirao u Nemačkoj, radio tamo kao profesor. Ima mnogobrojne prijatelje među Nemcima. Jedan od ličnih prijatelja mu je i sama kancelarka Angela Merkel. Prošle godine bila mu je gost u Klužu, kada joj je dodelio zvanje počasnog doktora univerziteta „Babeš-Boljaj”.
Na portfelj šefa diplomatije žarko je bio bacio oko mladi i ambiciozni socijaldemokrata Titus Korlacean, koji se nalazi na čelu spoljnopolitičkog odbora Senata. U tom svojstvu on se naročito isticao kao zagriženi pobornik rešavanja „vlaškog pitanja” u Srbiji putem veštačkog prekrštavanja svih srpskih Vlaha u Rumune. Međutim, Korlaceanu je povereno ministarstvo pravosuđa sa glavnim zadatkom da izdejstvuje odlagani prijem Rumunije u šengenski prostor. Tu će, međutim, Titus Korlacean imati posla sa Holanđanima, koje neće moći olako i providno da ucenjuje.
----------------------------------------------
Basesku i Vlasi u Srbiji
Posle zimošnjeg „briselskog ekscesa” rumunske diplomatije oko ultimativnog zahteva Srbiji da „ispoštuje sva prava Rumuna u timočkoj dolini”, kada su u Rumune uvrštavani i svi srpski Vlasi, predsednik Rumunije Trajan Basesku se ovih dana vratio na svoje stavove iznete prošle jeseni prilikom posete Srbiji, kada je pravio razliku između Rumuna i Vlaha. U jednom programu Radio Bukurešta, u kojem je učestvovao i predsednik Republike Moldavije Nikolaje Timofti, Basesku je naglasio da Rumunija traži škole, crkve i medije za građane Timočke krajine koji „sebe smatraju Rumunima”, ali da Bukurešt „nema nikakve pretenzije u vezi sa onima koji sebe smatraju srpskim Vlasima”.
Milan Petrović
objavljeno: 09.05.2012.
