Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinesko osvajanje Afrike
Peking ponudio Nigeriji vojnu saradnju
„Zahvaljujemo Kini, SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj na ponuđenoj pomoći da oslobodimo kidnapovane učenice. Ta otmica za Nigeriju predstavlja prekretnicu u borbi protiv terorizma, u trenutku kada je naša zemlja sa 170 miliona stanovnika postala najjača afrička ekonomija, sa dalekosežnim privrednim, političkim i diplomatskim ambicijama”, izjavio je predsednik Nigerije Gudlak Džonatan u sredu uveče na otvaranju Svetskog ekonomskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << foruma za Afriku, koji se uz prisustvo 13 šefova država i preko 1.300 učesnika od 7. do 9. maja prvi put održava u zapadnoj Africi.
Redosled država kojima je Džonatan unapred iskazao zahvalnost za pomoć u budućoj međunarodnoj bezbednjačkoj operaciji protiv Boko harama, jedne od najmilitantnijih islamističkih organizacija u tom delu sveta, bio je više od znaka učtivosti prema glavnom gostu ovogodišnjeg „Davosa za Afriku”.
Naime, posle Džonatana u prestoničkom hotelu „Hilton” u Abudži, za govornicu skupa koji obezbeđuje 6.000 policajaca, istupio je kineski premijer Li Kećeng koji je smesta najavio da će Peking do 2020. godine više od polovine razvojne pomoći spoljnom svetu usmeriti Africi.
„Kina podršku Africi neće uslovljavati nikakvim političkim zahtevima. Peking se neće mešati u unutrašnje stvari Afrike, poštovaće suverenitet država i neće postavljati nemoguće ciljeve u ostvarenju svoje namere da sa Crnim kontinentom do 2020. godine ostvari trgovinsku razmenu od 400 milijardi dolara”, istakao je Li, na forumu čija je inače glavna tema „Inkluzivni privredni rast, stvaranje novih radnih mesta”.
Paket kineskih ponuda Africi, koji je Li otvorio prethodnim boravkom u Adis Abebi (na početku sedmodnevne turneje po Etiopiji, Keniji, Nigeriji i Angoli), ovog puta je raznovrsniji nego inače.
U dosadašnjim mnogobrojnim obilascima Afrike od početka milenijuma kineski lideri uglavnom su nudili projekte u oblasti infrastrukture, industrije, rudarstva, poljoprivrede... Li je ovog puta među ponudama, istina na poslednjem mestu, najavio vrlo tesnu saradnju u oblasti borbe protiv terorizma.
„Kina i Afrika se suočavaju sa mnogim sličnim temama, naše ekonomije su komplementarne i postoji ozbiljan interes da obezbedimo da se saradnja neometano nastavi i unapredi”, istakao je Li.
Bezbedonosne pretnje sa kojima se danas suočava Nigerija i najnovija ponuda Pekinga da u potrazi za otetim devojkama pošalje vojne stručnjake i stavi na raspolaganje informacije kineskih satelita, znače da vodeći afrički izvoznik nafte i tečnog gasa, zemlja sa najvećim domaćim tržištem telekomunikacija u Africi i nuklearnim ambicijama, ima novu mogućnost da bira strateškog partnera i na armijskom bezbednosnom planu.
Kineska ponuda vojne saradnje u borbi protiv terorizma u Gvinejskom zalivu istovremeno nije ograničena samo na Nigeriju. U razgovorima sa liderima Benina i Toga Li je izašao sa sličnom ponudom. Vodeći kupac afričke nafte iz Gvinejskog zaliva, Kina je svesna da piratske otmice u tom delu Atlantika postaju sve češće i nasilnije.
Novim predlogom kineskog premijera Abudži, zapadne vojne sile koje su već i bez poziva Abudže ponudile saradnju Nigeriji u bici protiv radikalnog islama na severoistoku zemlje, suočavaju se sa situacijom već viđenom na drugom kraju Afrike – na zapadnom obodu Indijskog okeana.
Naime, kada su somalski pirati 2007. godine otvorili sezonu otmica prekookeanskih brodova i tankera koji su iz Azije, nedaleko od urušene Somalije, prilazili Adenskom zalivu, zapadna armada je u prvi mah jedina isturila ratno brodovlje oko roga Afrike. Kini, Indiji, Japanu, Iranu, Maleziji, bilo je potrebno nekoliko godina da se snađu i priključe svoje armade poteri protiv somalskih pirata. Napadi somalskih pirata od prošlog proleća gotovo su prestali, ali međunarodna armada, među njima i EU misija Atalanta, najavljuje ostanak u tim vodama „do daljeg”.
Eskalacija dejstava radikalnih islamskih organizacija širom Sahare i Sahela do juče je bila tema aktivnog angažmana uglavnom zapadnih vojnih sila.
Ponuda Lija da Nigeriji i nizu zapadnoafričkih država stavi na raspolaganje kineske vojne ekspertize unosi novi elemenat u budući bezbednosni mozaik Gvinejskog zaliva – zone izvoza nafte daleko kvalitetnije od one sa Arabijskog poluostrva.
-------------------------------------------------------
Šta je Boko haram
Otmica skoro 300 učenica na severoistoku Nigerije, serija spektakularnih bombaških napada u Abudži i uzastopni masakri po varošima duž saharskih granica najmnogoljudnije afričke državepredstavljaju prolećni bilans militantne islamističke grupe Boko haram. Ova grupa, osnovana 2002. u gradu Majduguri, danas broji više od 2.000 odlično naoružanih i vojnodiverzantski obučenih članova, pri čemu nije poznato ko finansira njihov rad.
Na lokalnom hausa jeziku, „Boko haram” bukvalno znači „zapadnjačko obrazovanje je greh”. Radikalizovana 2009. nakon velike vojne ofanzive državne vojske kada je preko 800 njenih pripadnika ubijeno (među njima i harizmatični vođa Muhamed Jusuf), organizacija Boko haram je tada objavila džihad Nigeriji.
„Boko haram mediji nevernika pogrešno opisuju kao protivnika zapadnjačkog obrazovanja. Naša borba je velika islamska revolucija u Nigeriji. Mi smo radikalni protivnik zapadne civilizacije. Pokrećemo sveti rat za osnivanje islamskog kalifata od Sahare do atlantske obale. U borbu do istrebljenja protivnika, pozivamo Muhamedove sledbenike širom sveta”, objavio je pre pet godina Sani Umaru, ondašnji lider organizacije koja danas deluje na terenu između severoistočne Nigerije, severnog Kameruna i Nigera.
U oružanim napadima Boko harama na prepune hrišćanske crkve, bombaškim udarima na državne i međunarodne ustanove, policijske postaje, autobuske stanice, škole i odstrelima miroljubivih muslimana – stradalo je od 2002. više od 10.000 ljudi. Zvanična Abudža zavela je prošlog proleća vanredno stanje u tri federalne jedinice Nigerije u kojima Boko haram najčešće dejstvuje i pokrenula vojnu ofanzivu bez do sada većih uspeha. SAD su prošlog novembra Boko haram stavile na listu „međunarodnih terorističkih organizacija”.
Na severu Nigerije deluje inače više radikalnih islamističkih grupa, među njima i Ansaru, koja se kao frakcija Boko harama izdvojila 2012. i aktivno povezala sa sledbenicima Al Kaide u Maliju, Alžiru i Mauritaniji. Nigerijski bezbednjački izvori upozoravaju da na severu Nigerije deluju najmanje četiri međunarodne kriminalne organizacije koja svoja dejstva podvode pod ime Boko haram.
Tanja Vujić
objavljeno: 09.05.2014.
