Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kim izazvao zemljotres
Pjongjang ubrzano razvija novu verziju interkontinentalne rakete dometa od 10.000 km čime će "pokriti" skoro celu zapadnu obalu SAD
Svet je bogatiji za još jednu nuklearnu silu, a na Pacifiku ništa više neće biti kao pre. Ruske seizmičke stanice, ali i američki sateliti prvi su potvrdili da je Severna Koreja isprobala svoje atomsko oružje izvršivši podzemnu nuklearnu eksploziju snage oko 20 kilotona na poligonu u severoistočnom delu zemlje. Seizmički efekat bio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poput zemljotresa od oko 3,5 stepena po Rihteru. Podzemna atomska eksplozija pokazuje da Pjongjang poseduje sofisticiranu elektronsku opremu vrhunske tehnologije za sve vrste takvih eksperimenata i da nisu bili u pravu svi oni, a posebno američki analitičari, koji su neuspelo lansiranje severnokorejske interkontinentalne rakete od pre nekoliko meseci iskoristili da posumnjaju u tehnološke mogućnosti Pjongjanga. Naime, bilo je samo pitanje vremena kada će Kim Džong Il i drugovi pokazati da oni misle ozbiljno...
Severna Koreja je tako ušla u ekskluzivni nuklearni klub i sa njom niko više neće moći da razgovara sa pozicije sile. U Seulu i u Tokiju su političari, ali i javnost, u stanju šoka.
Dok je Vašington ranije samo sumnjao da Pjongjang ima nuklearnu bombu, Amerikanci su diskretno pretili da će bombardovati severnokorejska atomska postrojenja. Sada, kada je Severna Koreja i testirala svoju atomsku bombu, američke televizijske stanice analiziraju ličnost severnokorejskog lidera Kim Džong Ila ulazeći u detalje da li je on kao mladić bio plejboj ili ne.
Naravno, Severna Koreja je ranije tvrdila da su njena nuklearna istraživanja isključivo miroljubivog karaktera, pa je u goste, da se u to na licu mesta i uvere, pozvala čak i jednu američku kongresnu delegaciju. Onda su američke obaveštajne službe zaključile da Kim Džong Il zaista i ima atomsku bombu, pa je ratna retorika iz Vašingtona odjednom utihnula i poprimila diplomatsko-pregovarački ton. Pjongjang je još jedno vreme čekao da bi baš sada dokazao ono što su mnogi još ranije pretpostavljali, da, naime, poseduje nuklearno oružje.
Da li je to predsednik DNR Koreje Kim Džong Il zaključio kako više nema potrebe da se negira ono što pregovaračku poziciju zemlje na međunarodnom planu čini jačom, ili je želeo da naciji u teškom ekonomskom trenutku pruži odušak samopoštovanja u vojnom smislu, jer eto Severna Koreja je novi član ekskluzivnog nuklearnog kluba? To je karta za visoko društvo i najjači adut za dobijanje strane ekonomske pomoći. Te karte se Pjongjang neće lako odreći bez davanja pismenih mirovnih garancija Vašingtona.
U svakom slučaju, Kim Džong Il je na vreme naučio lekciju iz Iraka da se nikada vojno ne napada onaj ko ima nuklearno oružje. Sadam Husein nije napadnut zato što se sumnjalo da ima atomsku bombu, već zato što se pouzdano znalo da je nema. Iračku lekciju Severna Koreja je apsolvirala, tek sada im u vojnom kontekstu niko ništa ne može. Na putu da to isto ponovi je i Teheran...
Kada je pre pet godina DNR Koreja izvršila testiranje svoje balističke rakete "taepodong 2", dometa većeg od 6.000 km i nosivosti bojeve glave od 1.000 kilograma, projektil je na svom putu za severozapadni Pacifik proleteo iznad Japana izazvavši pravu uzbunu u Tokiju. Taj probni let severnokorejske dvostepene rakete potvrdio je da Pjongjang u dometu pogađanja već ima američke baze na ostrvu Guam i na Aljasci. U arsenalu Severne Koreje nalaze se i rakete "taepodong 1" dometa od 2.500 km sa bojevom glavom od oko 1.000 kg, projektili "no-dong 1" dometa od 1.300 km sa bojevom glavom od 770 kg i rakete "skad C" dometa 550 km sa bojevom glavom od 500 kg.
U proizvodnji balističkih projektila Pjongjang sarađuje sa Kinom i Iranom, a Pjongjang je Teheranu pružio veliku tehničku i tehnološku pomoć u izgradnji iranske rakete dometa od preko 1.000 km. Kada su Kinezi u pitanju, drugi stepen severnokorejske rakete "taepodong 2" zapravo je drugi stepen kineskog projektila "dongfeng 3". Severna Koreja ubrzano razvija i novu verziju interkontinentalne rakete dometa od 10.000 km čime će "pokriti" skoro celu zapadnu obalu SAD. Taj projektil treba da ima vrlo visoku preciznost i moći će, naravno, da ponese nuklearnu bojevu glavu.
Severnokorejska nuklearna eksplozija veliki je udarac spoljnoj politici sadašnje američke administracije. Pentagon će sigurno zatražiti nastavak programa antibalističke raketne odbrane, a to je novih stotinak milijardi dolara što uz dnevne troškove ratova u Iraku i Avganistanu i nije malo. Predsednik Džordž Buš naći će se pod vatrom kritičara da nije uspeo da privede Pjongjang diplomatskom rešenju, da je uvukao američke oružane snage u avanture u Iraku i Avganistanu, pa sada nedostaje američkih vojnika za moguće izazove na Pacifiku, a tu su i nuklearne ambicije Teherana. Jer, ako već sada SAD ne zaustave Iran u ostvarenju programa nuklearnog oružja za godinu dana atomski klub dobija još jednog novog člana.
----------------------------------------------------------------
Zabranjena zona
Glavna nuklearna postrojenja u DNR Koreji široko su disperzovana, ali je područje Jongbon specijalni distrikt zabranjen za strance. Oko 50 km zapadno od Jongbona, u gradu Kusong nalaze se fabrike za preradu oko 300 kg uranove rude dnevno, a još jedna fabrika sa istom svrhom je u Pjongsanu, 95 km jugoistočno od Pjongjanga. U Pjongsongu, 28 km severno od Pjongjanga je i veliki atomski istraživački centar sagrađen još 1982. u kojem radi i živi oko 6.000 naučnika.
Od 1985. godine Severna Koreja raspolaže sa četiri nuklearna reaktora VVER-440 kapaciteta od 1.760 MWe, dok u okolini grada Sinpo postoje tri reaktora od po 635 MWe i jedan istraživački od 50 MWe. Nuklearno postrojenje Taečon, 30 km severozapadno od Jongbona, raspolaže gas-grafitnim reaktorom od 200 MWe kapaciteta proizvodnje od oko 200 kg plutonijuma godišnje.
Miroslav Lazanjski
[objavljeno: 10.10.2006.]
