Izvor: Politika, 21.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kavkasko Kosovo
Ministar inostranih poslova Abhazije Sergej Šamba pozvao je ovih dana Rusiju da u što je moguće kraćem roku prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. "U trenutku kada međunarodna zajednica najavljuje presedan u rešavanju statusa Kosova, Rusija je dužna da isti aršin primeni i za rešavanje problema dve gruzijske pobunjene republike", smatra Šamba. "Kada kosovski presedan prekrije vreme biće ga mnogo teže oživeti u drugim slučajevima. Zato treba delovati brzo i bez oklevanja", preneli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ruski mediji stav abhaskog ministra.
Ulazak Gruzije u NATO (o čemu se nedavno pozitivno izjasnio i parlament u Tbilisiju) drastično bi izmenio političku situaciju na celom Južnom Kavkazu a uticaj Moskve u regionu bio bi osetno ugrožen. Posebno ako se ima u vidu da zapadna vojna alijansa vrši jak pritisak i na Azerbejdžan i Jermeniju ne bi li ih privukla u svoje jato. U takvim okolnostima, Abhazija i Južna Osetija dobile bi za Rusiju sasvim novi strateški značaj. Neblagovremeno priznavanje njihove nezavisnosti postavilo bi pred dve republike, ali i Rusiju, za duže vreme nepremostive pravne prepreke, smatra Šamba.
Sakašvilijeva računica
Sa druge strane, bivši ruski premijer Jevgenij Primakov smatra da Moskva ni pod kojim uslovima ne bi smela da dozvoli odvajanje Kosova i Metohije od Srbije i njegovo pretvaranje u nezavisnu državu. Saglasno tome, i apel abhaskog ministra ostao bi neuslišen. Naime, prema mišljenju uglednog političara, eventualna "pozitivna" reakcija Moskve samo bi "odmrzla" prigušene sukobe na postsovjetskom prostoru (Abhazija, Južna Osetija, Nagorno Karabah, Pridnjestrovlje), a moguće izazvala i nove. To je, smatra Primakov, cena koju Rusija danas ne može da plati.
Na povezanost kavkaskog i kosovskog problema ukazuje se već izvesno vreme. Zato i nije čudno što je iznošenje plana Martija Ahtisarija o rešavanju problema južne srpske pokrajine podstaklo i nove računice o sudbini gruzijskih republika. Svestan mogućih dalekosežnih posledica gruzijski predsednik Mihail Sakašvili ponudio je ovih dana abhaskim i južnoosetinskim građanima "najviši stepen autonomije poznat u svetskoj praksi". Sve u okviru jedinstvene Gruzije. On, doduše, to nije definisao kao "više od autonomije a manje od nezavisnosti", ali nije izneo ni šta ponuda konkretno podrazumeva.
Sakašvilijeva računica je jasna: NATO mu neće ući u krnju kuću. Posebno ne u takvu u kojoj čak u dve sobe stanuju Rusi. Ne treba, naime, zaboraviti da većina žitelja Abhazije i Južne Osetije imaju ruske pasoše. Udariti na njih, pod bilo kojim izgovorom, stvorilo bi neugodan slučaj, sličan slučaju albanske braće Bitići, čija je zla sudbina privukla pažnju međunarodne javnosti samo zato što su kod obojice pronađeni važeći američki pasoši.
U međuvremenu, još jedna inicijativa je skrenula pažnju na drevni kavkaski prostor. Naime, novoimenovani predsednik Čečenije Ramzan Kadirov odlučan je u nameri da iz ustava ratom opustošene republike izbriše svaki mogući nagoveštaj želje za otcepljenjem od Ruske Federacije. Time bi i konačno bila stavljena tačka na dva separatistička rata vođena ovde od 1994. Ako se stvari posmatraju malo šire, jasno je da bi takva odluka uticala i na sveukupno stanje u susednoj Gruziji, koja se tokom pomenutih ratnih godina nije libila da na svojoj teritoriji ugosti najokorelije čečenske teroriste. Uključujući i one koji su stavljani na sve moguće "crne liste" u SAD.
Dve vrste mira
Mir u Čečeniji, ili bolje rečeno način na koji je on postignut, u značajnoj je suprotnosti sa "mirom" koji Amerikanci pokušavaju da prodaju u Iraku. To, naravno, ne znači da je ovde rat bio imalo milosrdniji od iračkog, ali je, isto tako, jasno da je ruski predsednik Vladimir Putin, u konačnom zbiru, uspešniji u pronalaženju partnera za zakopavanje ratne sekire od njegovog kolege Džordža Buša. O tome računa mora da vodi i Mihail Sakašvili. Uostalom, stalne provokacije njegove armije (po američkom receptu), pa čak i medijsko proglašavanje pojedinih delova gruzijske teritorije "oslobođenim od separatista" nisu izazvale ishitrenu reakciju ruskih mirotvoraca raspoređenih u pobunjenim republikama.
Dakle, ne žuri se samo kosovskim Albancima i Amerikancima. Žuri se i Kavkascima, bez obzira na to kom delu koje zemlje pripadaju. Uporne tvrdnje zapadnih zvaničnika da kosovsko rešenje neće uticati na dalja zbivanja na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza (ili bilo kog drugog dela Evrope i sveta), više niko ne shvata ozbiljno. Jasno je da hoće, i te kako mnogo. Ako ne već sutra, uskoro sasvim sigurno.
I tu dolazimo do paradoksalne situacije: američkom savezniku Sakašviliju, u suštini, ne odgovara nezavisno Kosovo, a proruski orijentisanom Šambi ne odgovara Kosovo u Srbiji. Očigledno, za pravo rešenje potreban je dogovor. Upravo to traži Moskva.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 21.03.2007.]
.jpg)
