Izvor: Politika, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasparov u novoj igri
Svetski prvak i multimilioner prejak za šah i preslab za politiku
Šta bivši svetski prvak i multimilioner traži u masi na moskovskim ulicama, gde ga – umesto aplauza – dočekuju pendreci? Zašto je 44. rođendan proslavio u zatvoru?
Gari Kasparov je čovek sa mnogo lica i karijera. Po majci Kasparjan, po ocu Vajnštajn, rođen je u Azerbejdžanu s jermensko-jevrejskim poreklom, a njegovo rusko državljanstvo prepliće se s boravištima u metropolama sveta, od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pariza do Njujorka.
Fišerov istočni antipod
Kao šahovski šampion najpre može da se poredi sa Robertom Fišerom, a spajaju ih mnoge životne linije. Obojica su rasla bez očeva, ali pod divovskim krilima majki, u stalnoj borbi sa autoritetima. Amerikanca Fišera CIA je pratila od rođenja, sumnjajući u komunističke veze njegove majke Regine, a Rus Kasparov se hvalio da je "dete promena" koje su dovele do uvođenja kapitalizma.
Divovske energije i agresivnosti koja ne dozvoljava mirni porodični život ni diplomatsku karijeru, obojica su stigla do zatvora posle najtežih uvreda na račun predsednika svojih država.
Kao milionere deli ih bar jedna nula i suštinske razlike. Fišer je mnogo više miliona odbio nego što je zaradio, a najviše je ostavio u nasledstvo Kasparovu i drugima, ustostručujući nagrade na turnirima od 1972. kada je napustio zvanični šah.
Kasparov je od šaha uzeo sve što je mogao, gradeći i rušeći. Još 1986. osnovao je Udruženje velemajstora (GMA), a zatim ga sahranio zajedno sa idejom o sindikatu profesionalaca.
Godine 1993. napustio je Svetsku šahovsku organizaciju (FIDE) da joj ne bi davao procenat od svojih nagrada. Tada je u šah, za jednokratnu upotrebu, meč sa Šortom, uveo Ruperta Mardoka. Mečeve za titulu igrao je, sve do 2000. godine, "pod okriljem" privatnih organizacija koje je otvarao i zatvarao.
Za tablom moćniji od svih velemajstora duže od dve decenije, a kao menadžer sposobniji od Fide, prvi je otkrio i gotovo istrošio sponzorstvo velikih kompjuterskih kompanija. Najviše para uzeo je za mečeve protiv različitih šahovskih programa, terajući "Intel" i "IBM" da se utrkuju u milionskim ponudama. (Na direktno pitanje da li su ti mečevi bili namešteni, Kasparovljev veliki učitelj Mihail Botvinik citirao je Bibliju: "Vi ste to rekli".)
Prvi je prodao ime jednom šahovskom računaru, a u Izraelu šahovskoj akademiji i sajtu. (Za poslednji projekat izraelski vlasnici su ga tužili za 1,6 miliona dolara.)
Posle menadžerskih ekskurzija, računajući i jednu rusku aviokompaniju, napravio je senzacionalni profit u klasičnoj šahovskoj publicistici. Odavno je prodao, za pola miliona funti, izdavačka prava na knjigu "Šah kao imitacija života", ali pretplatnici moraju da sačekaju završetak enciklopedijske serije koju je potpisao pod nazivom "Moji veliki prethodnici".
Čudo u Moskvi za osećanje svemoći
Ideju veličine hranila je u malom Gariju majka Klara koja mu je u prvom meču s Karpovom, 1984-85, postavila u sobi pano s natpisom "Ko će, ako nećeš ti, Gari". Čudo koje se dogodilo u tom meču stvorilo je bukvalno osećanje svemoći. Karpov je vodio sa 5:0 kada je mladi Kasparov, pred potpunim debaklom, počeo da iscrpljuje rivala igrom na remi, sve do prve pobede, u 32. partiji. Meč je prekinut i poništen zbog iscrpljenosti Karpova, posle 48 partija i njegovog vođstva od 5:3, a Kasparov je, umesto likovanja, oštro protestovao.
Tu počinje deo priče o nama samima. Srbi na neobičan način obožavaju velike šahovske šampione, od Talja i Fišera do Kramnika koga smo i krunisali u Beogradu.
Kasparova smo prigrlili od trijumfa u Banjaluci, 1979, kada je prvi put izašao u svet. Ovde su pisane peticije da mu se omogući učešće u mečevima kandidata 1983-84, u Beogradu mu je organizovan prijateljski meč s Andersonom i ovenčan prelazak iznad istorijske granice od 2.800 poena.
A otišlo se i dalje. Posle pomenutog prekida u Moskvi, grupa naših velemajstora je stala na stranu Kasparova, optužujući glavnog sudiju meča, nikog drugog do našeg Svetozara Gligorića.
Siti domaćeg autoriteta, a gladni svetske pravde, zahvalnost smo dobili u Debrecinu, 1992, kada je Kasparovljev govor presudio da se timovi SRJ izbace sa Evropskog prvenstva posle pobeda u prvom kolu. Ničim ga Srbi nisu povredili, ali u Hrvatskoj je dobio na poklon ostrvo kraj Rovinja, a u ŠK Bosni šahovski angažman. A što se tiče Gligorića, njega je u knjizi "Moji veliki prethodnici" stavio daleko iznad svih drugih srpskih i mnogih svetskih šahista.
Prijateljstvo kao slaba tačka
Te, 1992. godine, Kasparov sigurno ne bi dobio mnogo glasova u Rusiji, kao što ni sada ne može da ih očekuje. Šah je napustio jer u politici ima više novca i moći, ali protestima na ulici teško da će dostići Mendelu, a slavom Švarcenegera.
Za tablom je imao samo dve slabe tačke, Topalova koji ga se nije plašio i Kramnika, jedinog štićenika, koga je proslavio uvođenjem u olimpijski tim sa svega 17 godina. Kramnik ga je 2000. do nogu potukao u meču i nikada nije hteo da mu pruži priliku za revanš.
Kasparov je gotovo mitska priča o čoveku sa previše potencijala. Međutim, kao šahisti mu nedostaje strategije, a kao bogatašu dovoljno miliona, za igru na koju se preusmerio.
Marjan Kovačević
[objavljeno: 23.04.2007.]
.jpg)
