Izvor: Vostok.rs, 30.Dec.2010, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karlo Rosi - himne i ode iz kamena
30.12.2010. -
Najčuvenija i prelepa arhitektonska zdanja Peterburga- Mihailovski dvorac, Aleksandrinski teatar, zdanja Senata i Sinoda, Trg umetnosti i na kraju grandiozna kompozicija Dvorskog trga sa zdanjem Glavnog štaba.... Sve je to delo čuvenog arhitekte Karla Rosija. 29. Decembra, navršiće se 235 godina od dana kada se on rodio.
Severna prestonica Rusije, postala je tako blistavi grad zahvaljujući velikom graditelju Karlu Rosiju, tvrdi poznati stručnjak iz oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << arhitekture, profesor Dmitrij Švidkovski.
„On je sačinio grad neobične veličine i želeo ga je upravo takvim sačiniti- govori profesor. – Jednom je pisao caru Nikolaju Prvom „zar ćemo se bojati da prevaziđemo to, što su već stvorili stari Rimljani?". On se zaista nije uplašio ići dalje u stvaranju klasičnih formi u odnosu na ono što je već bilo stvoreno u istoriji svetskog klasicizma. U svakom slučaju, on je uporedio umetnički kvalitet klasične arhitekture Rusije svog vremena sa onim što su na primer stvorili drevni Atinjani ili Rimljani, to jest sa najlepšim periodom klasične arhitekture. A slični uspesi su se događali obično- ne jednom, nego velikom broju arhitekata, u toku dužeg vremena nego što je radio Rosi na zahtev bogatih naručioca. Rosi, je po svojoj umetničkoj biti,to činio prateći svoje zamisli, po svojoj sopstvenoj mašti o gradu koji je mnogo voleo.
Sin italijanske igračice, koji je u Rusiju stigao kao dete, ostao je u njoj zauvek. Karlo Rosi je, po mišljenju Dmitrija Švidkovskog, bez ikakve sumnje ruski arhitekta, zato što je studirao na Ruskoj akademiji umetnosti i zato što je gradio samo u Rusiji.
Njega ponekad povezuju sa italijanskom tradicijom. Ali, ako pogledamo italijanske gradove 18. veka, mi nećemo naći ništa slično u odnosu na ono što je radio Rosi. Zapravo, njemu je pošlo za rukom da se ostvari upravo u Rusiji, gde je postojalo prethodno iskustvo razvitka pod caricom Ekatariom Velikom i njenim majstorima- Baženovim, Kazakovim, Čarlsom Kameronom, Đakomom Kvarnegijem.
Ali, i geniji ponekad padaju u nemilost. Na kraju svoje karijere, Karlo Rosi je molio razrešenje sa funkcije i Nikolaj Prvi je lako potpisao ukaz. Po mišljenju Dmitrija Švidkovskog, nije sam imperator toliko kriv za to što nakon povlačenja, Rosi više ništa nije sagradio.
„Arhitektura veoma tačno prati i izražava istoriju. Trijumf pobeda u ratovima protiv Napoleona, u istočnim ratovima koje je vodila Rusija tokom 20-tih godina 19.veka- Rosi je bivao delom tih velikih trijumfa. A potom je nastupila kriza, završio se entuzijazam nastao kao rezultat velikih pobeda a koji je takođe kroz svoja dela izražavao i Rosi.
Arhitektonska remek-dela Rusije, koje sačinjavaju neponovljivu lepotu i harmoniju istorijskog centra Peterburga, nalaze se na listi UNESKO-a. I naravno, gradnja 400-metara visokog nebodera „Ohta- centar", koji je još do nedavno trealo da bude izgrađen, predstavljalo bi ozbiljnu opasnost. Istričar arhitekture Dmitrij Švidkovski priznaje da se „ jako obradovao, kada je čuo da se neboder ipak neće graditi."
„Mislim da, kada bi Rosi mogao da sazna da se neboder neće graditi, i on bi se takođe radovao. Rosi je uvek vodio računa o celini, o izgledu sistema arhitektonskog ansambla u gradu. I to je upravo njegovo najveće dostignuće: on je sjedinio 12 manjih trgova i 13 ulica u jedinstvenu celinu. I bilo kakvo posebno zdanje , pa čak i jako visoko, teško da bi Rosi mogao da dozvoli. Treba pomenuti da je on poštovao zakone. U to vreme, u Peterburgu, nije bilo dozvoljeno graditi zdanja viša od Zimskog Dvorca."
Govore da je arhitektura- okamenjena muzika. Ako je to zaista tako, onda je Karli Rosi stvorio ode i himne, koje su proslavile ne samo Sankt – Peterbug, nego i čitavu Rusiju.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Foto: ru.wikipedia.org
