Izvor: Politika, 25.Apr.2012, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja od milijardu dolara
Kada Obama u „er-forsu 1” putuje kao predsednik, a kad kao predsednički kandidat
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pošto je interna bitka republikanaca za predsedničku nominaciju praktično završena, američki predsednički izbori su ušli u fazu direktnog duela Barak Obama – Mit Romni, koji će potrajati sve do izbornog dana 6. novembra.
Rivali su već odavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politički pozicionirani, manje-više se zna ko će dobiti većinu u pojedinim državama, koje su tradicionalno „plave” ili „crvene”, to jest uporišta demokrata ili republikanaca, pa se borba vodi za naklonost „nezavisnih”, koji se opredeljuju prema ličnosti ili programu, kao i za one države na koje pretenduju oba tabora.
U ovoj fazi predsednička trka je uglavnom – oko para. Političke kampanje u Americi su u svakom izbornom ciklusu sve skuplje. Prethodna kampanja iz 2008. koštala je oko 850 miliona dolara, a prognoze su da će ova ne samo dobaciti do milijarde, nego je i prebaciti.
Logika ovdašnjeg izbornog procesa je jednostavna: više para, više glasova. U ovom pogledu, zasad ubedljivo vodi Barak Obama.
Federalnoj izbornoj komisiji se ovde podnose mesečni izveštaji o prikupljenim i potrošenim parama, sa identifikovanim donatorima. Propisi su u tom pogledu precizni, svota na čeku koju pojedinac ili firma mogu da prilože kandidatu je ograničena, ali je sistem ipak fleksibilan u tolikoj meri – da praktičnih ograničenja nema.
Tome je najviše doprinela presuda Vrhovnog suda iz 2010, kojom su korporacije proglašene za „ličnosti” koje imaju pravo na slobodu izražavanja, što su sudije protumačile i kao pravo da troše novac za političke kampanje. Ne doduše dajući ga direktno kandidatima, jer bi to bila očigledna korupcija, već tobože od kandidata nezavisnim političkim akcionim komitetima PAK). Ti komiteti ne smeju da koordiniraju sa izbornim štabovima, ali mogu da troše u ime kandidata.
To je formalno komplikovano, ali praktično jednostavno: svaki kandidat ima svoj PAK koji uglavnom podmiruje račune za jednu od najskupljih stavki, televizijsko oglašavanje.
Prema preseku napravljenom 31. marta, Obama je na računu svoje kampanje imao 10 puta više para od Romnija. Njegov štab je u izveštaju Federalnoj izbornoj komisiji za taj mesec naveo saldo od 104 miliona dolara, dok je na Romnijevom izbornom računu u isto vreme bilo samo 10,1 milion.
Samo u martu na Obamin račun leglo je 35 miliona, a na Romnijev 12,6, od čega su sa 2,5 miliona podmirene dospele fakture sa preliminarnih partijskih izbora.
Ovo ne znači da Romni oskudeva u donatorima: njegovi bilansi će se u idućim mesecima znatno popraviti, s obzirom na to da je sada nesumnjivo da je on kandidat američkih konzervativaca, koji neće žaliti para da Obami u novembru uskrate drugi mandat.
Prema najnovijim izveštajima ovdašnjih medija, na njegovu stranu se upravo svrstao i moćni vojnoindustrijski kompleks – veliki proizvođači oružja, kojima su republikanci tradicionalni saveznici, i koji računaju da će oni biti „nežniji” u najavljenim kresanjima budžeta Pentagona.
Obama takođe računa na velike donatore, ali kao i pre četiri godine, u velikoj meri se oslanja na svoju bazu: oko 50 odsto svih para koje je prikupio u ovoj kampanji, koja traje već godinu dana, bili su mali individualni prilozi, od po nekoliko dolara.
Obama ima i još jednu veliku prednost: on nije morao da podnese ostavku da bi učestvovao u kampanji (pošto je izborni kalendar, odnosno izborni dan ovde određen „za vjeki vekov”: prvi utorak u novembru, svake četvrte godine), već je vodi direktno iz Bele kuće.
To međutim i ovde postavlja delikatno pitanje, na koje je pre neki dan pažnju skrenuo „Njujork tajms”: kada Obama vlada, odnosno obavlja predsedničke poslove, a kada je kandidat u kampanji?
Konkretno, „Tajms” se bavio korišćenjem najpoznatijeg predsedničkog aviona sveta, specijalnog „boinga 747”, poznato kao „er-fors 1”.
Otkako je pre godinu dana ozvaničio svoju kandidaturu za reizbor, Obama je svoj službeni avion koristio za 60 domaćih letova (oni inostrani su nedvosmisleno službeni), od kojih su 26 iskorišćeni i kao kampanjski, za sakupljanje izbornih priloga.
Sve do 2010, za korišćenje „er-forsa 1” (a predsednik može da leti samo u tom avionu) u neslužbene svrhe, dakle za kampanju, važila je formula da država treba da se obešteti tako što će se troškovi obračunati kao da su putnici leteli prvom klasom sa nekim komercijalnim prevoznikom.
Posle promene propisa, sada se let obračunava po ceni iznajmljivanja „boinga 737” za isti broj sati letenja.
Ovo podrazumeva da je predsednik u ulozi kandidata ipak privilegovan, na račun poreskih obveznika. Kad god „er-fors 1” negde poleti, obavezno ga prate još dva aviona: jedan sa obezbeđenjem, koji je ujedno i rezervni, a drugi sa predsedničkom limuzinom, automobilima za pratnju i drugom opremom.
Svaki sat leta predsedničkog aviona Pentagon knjigovodstveno knjiži kao trošak od 179.750 dolara, što podrazumeva gorivo, amortizaciju i „potrošnju u letu”.
Koliko tačno Obamina partija nadoknadi državi kad on predsednički avion koristi kao kandidat nije objavljeno, ali se može naslutiti iz izveštaja koji su demokrate podnele Federalnoj izbornoj komisiji, gde se, između ostalih, navode i stavke kao što je 3,82 dolara za „uslugu za potrebu Bele kuće” („Njujork tajms” pretpostavlja da je u pitanju sendvič), kao i 23 pojedine uplate od ukupno 100.000 dolara „za avionski prevoz”.
Milan Mišić
objavljeno: 26.04.2012.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Predsednički izbori
