Izvor: Politika, 09.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamaradi brane otadžbinu
U Nemačkoj, Austriji i Litvaniji – do pre sedamdesetak godina nacistička gnezda kontinenta – sve učestaliji pokušaji restauracije nacionalističkih ideologija i prakse
U Evropi 21. veka, od Alpa do Baltika, gomilaju se izveštaji o pokušajima restauracije navodno prevaziđenih ideologija i prakse, kako se službenim žargonom naziva priklanjanje (neo)nacizmu. U zvaničnim procenama, koje se ponavljaju od slučaja do slučaja, ističe se da je reč o zanemarljivim aktivnostima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šačice ekstremista. U reklo bi se dirigovanim raspravama, neumorno se ukazuje da se istorija ne ponavlja, da kritičari nisu u pravu kada opominju da prošlost sustiže sadašnjicu.
Najnovija događanja u Nemačkoj, Austriji i Litvaniji – do pre sedamdesetak godina nacistička gnezda kontinenta – navode na drugačije zaključke.
Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je uoči minulog vikenda da postoje saznanja po kojima neonacističko podzemlje priprema nove atentate. U sažetom citatu iz izveštaja ustavobranitelja, Berlin je upozorio da krug potencijalnih žrtava obuhvata migrante, azilante i ličnosti iz nemačkog javnog i političkog života.
Austrija je sredinom prošle nedelje dala pozamašan publicitet, kaže se, zabrinjavajućem rastu popularnosti (neo)nacističkih ideja u redovima službenih čuvara reda i ustavnosti.
Litvanija je preduzela dve akcije. Pokrenuta je istraga protiv pripadnika ekstremne desnice koji su na demonstracijama izvikivali parole „Litvanija – Litvancima“. Posredstvom interneta, s druge strane, objavljena je lista imena 1.500 bivših pripadnika i doušnika nekadašnje obaveštajne službe SSSR-a. Poruka Vilnjusa, ne samo između redova, bila je da evidentni naci(onali)zam stanovništva nije odraz šovinizma, već „posledica dugih, višedecenijskih represalija sovjetskih okupatora“.
Državno tužilaštvo i nadležni političari u Austriji obavestili su minule nedelje da su se tamošnji pripadnici policije i profesionalni vojnici – nedozvoljeno – posvetili „očuvanju tekovina istorije i vojno-odbrambenom sportu“.
„Pod plaštom Udruženja vojnih padobranaca ’Ostarihi’ profesionalni zaštitnici demokratskog poretka evocirajući uspomene na ’heroje’ Drugog svetskog rata, profesionalni zaštitnici demokratskog poretka veličaju u slobodnom vremenu – Hitlerovu elitu, oružane formacije Es-Esa“, zabeleženo je u izveštaju Savezne službe za zaštitu ustavnosti.
Alternativa okupljanjima u čast istorije, poželjno u paradnoj uniformi, su takozvane rekreativne aktivnosti „ostarihijanaca“. U maskirnim uniformama, kamaradi čeliče duh i telo. Pohađaju padobranske kurseve, organizuju brdske marševe, ne izostavljaju iz programa takmičenje u disciplinama sličnim kombatu – pucanje ležeći i u trku, rvanje i „tiha eliminacija“ neprijatelja hladnim oružjem.
Sportsko-planinarsko-padobranačko društvo „Ostarihi“, nazvano po imenu prve austrijske državne tvorevine – vojne krajine grofovske dinastije Babenbergera u desetom veku, od koje potiče današnje ime (Esterajh) – popularno je i s nemačke strane granice. Kamaradi u Gornjoj Bavarskoj redovno učestvuju u „rekreativnim aktivnostima“ Austrijanaca. Pri tom ističu „istorijsku opravdanost“ saradnje: ukazuju da je vojna krajina Ostarihi bila sastavni deo Bavarskog velevojvodstva, po njihovom mišljenju – jedina istinska nemačka državna tvorevina u srednjem veku.
Prekogranična saradnja, čini se, više je zabrinula Nemce. Ili je onde dobro došla. U duhu krilatice „uhvati lopova“ nemački mediji su ukazali na propuste austrijskih komšija u procesu suočavanja sa nemilom istorijom. „Zahvaljujući diplomatskoj veštini, Austrijancima je pošlo za rukom da ubede saveznike da nisu bili Hitlerov saveznik već, u suštini, prva žrtva nacističke agresije“, podsetio je hamburški nedeljnik „Cajt“ i zaključio da su Austrijanci sami sebi učinili medveđu uslugu.
Poznavaocima nemačke posleratne istorije, međutim, nije promaklo da ni Berlin, odnosno tadašnji Bon i Istočni Berlin, nisu prezali od ulepšavanja istorije. S vremena na vreme, Nemci su organizovali potere i suđenja bivšim pripadnicima nacističkog režima. Uporedno, milionima bivših pripadnika Vermahta, Es-Esa i tajne policije (Gestapo) gledano je kroz prste. Većini je, čak, poveren zadatak da čuvaju novi poredak. Dokumenti posleratnih vojnih, obaveštajnih i bezbednosnih organa otkrivaju da su bivši nacisti masovno regrutovani u Bundesver (vojska), u Saveznu kriminalističku službu (BKA), u državnu bezbednost (ustavobranitelji) i u obaveštajnu službu (BND).
Slična situacija je zatečena i u politici. Malo koji posleratni političar, u obe Nemačke, nije zamenio partijsku knjižicu Hitlerove NSDAP članskom kartom neke od parlamentarnih stranaka Bundestaga ili istočnonemačke Jedinstvene socijalističke partije.
Rezultat zataškavanja dimenzija prisustva nacionalsocijalističkog poimanja u nemačkom društvu, od svršetka Drugog svetskog rata, do danas, manifestuje se u novoj popularnosti (neo)nacizma. Minulog proleća, Berlin je uzbunjen obaveštajnim podacima da su širom savezne teritorije aktivne militantne ćelije neonacista. Porazniji od tog obaveštajnog podatka, međutim, bili su rezultati ispitivanja javnog mnjenja po kojima svaki peti Nemac otvoreno simpatiše ekstremnu desnicu, a bezmalo polovina njih ne osuđuje, u najmanju ruku, rast popularnosti neonacista.
U međuvremenu, izbila je u uvodu teksta pomenuta, nova afera. Reformisana uprava ustavobranitelja- posle razbijanja neonacističke terorističke ćelije „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU) minulog proleća, došlo je do razotkrivanja sprege između terorista i pripadnika ustavobranitelja, službe državne bezbednosti - predočila je, na osnovu prethodno prikrivene, a potom rekonstruisane dokumentacije bivših kolega, da je broj terorističkih ćelija i militantnih frakcija neonacističkog pokreta u ilegali daleko veći nego što se pretpostavljalo.
U izveštaju ustavobranitelja, u koji je „Politika“ imala uvid, kaže se, između ostalog: „Realno je očekivati porast nasilja usmerenog protiv stranaca i došljaka... Očekujemo porast broja pokušaja nanošenja, između ostalog smrtonosnih povreda, podmetanja požara, a u pojedinačnim slučajevima i likvidacije, odnosno ubistva sa predumišljajem. Poslednja stavka (likvidacije) ne odnosi se samo na strana lica na teritoriji Savezne republike, već i na predstavnike države – na političare, javne ličnosti, policijske oficire.“
Kao dokaz verodostojnosti predviđanja, ustavobranitelji su pod međunaslovom „Terorističke strukture“ naveli da su pokrenute dve nove istrage protiv osnivača i pripadnika ilegalnih, do sada nepoznatih, terorističkih ćelija. U izveštaju je ukazano da su detalji o novim terorističkim ćelijama dostavljeni ministarstvu unutrašnjih poslova u posebnoj, strogo poverljivoj depeši.
Novi uspesi, rezultati istrage ustavobranitelja mogli bi da posluže kao dokaz više efikasnosti nemačke državne bezbednosti - da se istorija ne ponovi. Sa druge strane, ne može se poreći da je prošlost sustigla nemačku sadašnjicu.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 10.09.2012.
.jpg)
