Izvor: Politika, 11.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Juščenkov gambit
Mir uskršnjih praznika kao da je na trenutak stišao uzavrelost političke scene u Ukrajini. Ali samo na trenutak. Jer nijedan problem sa kojim se poslednjih nedelja suočavaju šef države Viktor Juščenko, premijer Viktor Janukovič, deputati oba bloka Vrhovne rade, pa i obični građani, nije ni za korak bliže razrešenju. Juščenko ostaje čvrst u svojoj odluci o raspuštanju parlamenta i raspisivanju novih izbora. On čak ne beži ni od raspuštanja vlade i privremenog preuzimanja sve vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u sopstvene ruke. Sa svoje strane, Janukovič odgovara pretnjama o smeni predsednika. A za to vreme na trgovima Kijeva okupljaju se građani i – čekaju.
Teško je poverovati da je sve ovo što se dešava trebalo Ukrajini ne bi li na sebe skrenula pažnju međunarodne javnosti. Ponovo sa Zapada stižu poruke podrške "prodemokratski" orijentisanom predsedniku. Poljski premijer Kačinjski našao je za shodno da se među prvima javi Juščenku. Oglasio se čak i poglavar rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI. Sa druge strane, ruska Državna duma je "odlučila" da je Juščenkova odluka o raspuštanju Vrhovne rade – neustavna i priklonila se Janukoviču. Zagovornici podele Ukrajine, i u zemlji i van nje, opet dižu glavu...
Obični Ukrajinci već za koji dan će se suočiti sa nekoliko ključnih činjenica. Prva je, svakako, ogromna cena vanrednih izbora koju će, pre ili kasnije, svi morati da plate iz sopstvenih džepova. Druga je da i posle svega nijedna od jakih stranaka (misli se pre svega na Janukovičevu Partiju regiona i Blok Julije Timošenko) neće moći samostalno da vrši vlast. Treće, toliko željeno približavanje evroatlantskim integracijama biće dodatno usporeno, problemi sa susedima samo odloženi.
Ipak, najveću cenu mogao bi da plati predsednik Juščenko. Njegovu odluku o raspuštanju parlamenta i raspisivanju novih izbora mnogi analitičari su ocenili kao – politički harakiri. Od vremena "narandžaste" revolucije on kao da se nalazi u konstantnoj defanzivi, i prema oponentima i prema saveznicima. Po nekim podacima podrška Ukrajinaca šefu države spala je sa nekadašnjih 50 odsto na svega osam procenata. Blok partija pod zajedničkim nazivom Naša Ukrajina, na čijem čelu se nalazi, polako ali sigurno, pretvara se u marginalnu snagu u stranačkom miljeu.
Nekadašnja prva saradnica Julija Timošenko odavno se nametnula kao jedini autentični lider "oranžista" i ne okleva da na svoju stranu privuče sve one koji su u međuvremenu posumnjali u Juščenka. Ne čude stoga vesti da joj se (naravno u sklopu eventualnih povoljnih okolnosti) ponovo smeši mesto premijera, isto ono sa kojeg ju je svojevremeno predsednik lično uklonio. S tim što bi ovaj put prava moć konačno prevagnula na stranu "narandžaste princeze".
Mnogo lošija varijanta po Juščenka (nažalost i mnogo izglednija) bila bi nova pobeda Janukoviča – u sadašnjem okršaju nadležnosti, ili na izborima zakazanim za 27. maj, svejedno. Moćni čovek sa istoka ima ubedljivo najširu biračku osnovu, ali i mnogo više para od drugih da tu osnovu dodatno proširi. Kako se videlo, kupovina protivničkih deputata nije mu baš strana što je, u krajnjem rezultatu, i dovelo do sadašnje političke krize.
Ali problemi u koje je zapao aktuelni ukrajinski predsednik ovim nisu iscrpeni. Naime, i Timošenkova i Janukovič čine sve što je u njihovoj moći da i preostali ugled Juščenka među običnim svetom svedu na najmanju moguću meru. Premijer to čini kroz parlamentarnu većinu, predlažući promene ustava kojima se drastično smanjuju ovlašćenja šefa države, a "narandžasta princeza" promovisanjem sebe u jedinu političku figuru koja ostaje čvrsto na pozicijama revolucije iz 2004. Mada Juščenku, za sada, ne preti impičment (za koji je potrebno, prilično nedostižnih, 338 deputatskih glasova), njegova uloga u realnom političkom procesu mogla bi po mnogima, ako ne pre, biti okončana već na narednim predsedničkim izborima.
U sadašnjoj institucionalnoj krizi u Ukrajini najutešnije je to što nijedna strana nije sklona zaoštravanju sukoba do tačke eksplozije. Svakodnevno mitingovanje za sada protiče bez incidenata. Ipak, da nije sve preterano idilično svedoči saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova – prema kojem su se u prestonici već pojavile grupe sklonije ekstremizmu.
Interesantno je i to da se međunarodna javnost prema aktuelnim ukrajinskim dešavanjima odnosi vidljivo suzdržanije nego u vreme predsedničkih izbora 2004. Izrazi naklonosti jednoj ili drugoj strani, naravno, nisu izostali, ali je retko ko od svetskih ili evropskih političara spreman da i svojim prisustvom u Kijevu pošalje poneku poruku.
Po svoj prilici, Juščenko i Janukovič će u direktnim kontaktima morati da stvari privedu koliko-toliko valjanom rešenju. Razgovori, za sada, ne izostaju. A da li će njihovi rezultati biti uspešni i dugoročni – ostaje da se vidi.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 11.04.2007.]
.jpg)
