Izvor: Blic, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jug Rusije na rubu katastrofe
Ekolozi u Rusiji zazvonili su na uzbunu posle havarije više brodova u Kerčenskom moreuzu koji povezuje Crno i Azovsko more, kada se u more izlilo preko 2.000 tona nafte.
Ovo je možda najgora ekološka katastrofa u regionu u poslednjih nekoliko decenija, za čije će saniranje biti potrebne godine, priznaju zvaničnici. Juče tokom dana od posledica izlivanja uginulo je 30.000 ptica, a mazut je zagadio 12 kilometara obale Crnog i Azovskog mora.
U vodama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko moreuza nastavila se potraga za nestalim mornarima. Spasioci su pronašli tela trojice mornara s broda „Nahičevan", koje je more izbacilo kod mesta Tuzla, sa zapadne strane moreuza, a za preostalom petoricom sa broda je nastavljena potraga.
„Nahičevan" je samo jedan od deset brodova koji su potonuli ili se nasukali u žestokoj oluji. Među njima je bio i tanker „Volganjeft-139", koji je pod udarima vetra od 108 kilometara na čas i talasima od pet metara pukao na pola, a tom prilikom se u more izlilo više od polovine od preko 4.000 tona nafte koje je prevozio.
Trinaest članova posade tankera je spaseno posle nekoliko sati, a ukupno je iz pobesnelog mora izvučeno 35 mornara sa svih plovila.
Ruski zvaničnici kažu da su četiri broda potonula, uključujući tanker za naftu, a da od šest nasukanih četiri može da pukne.
Oglasio se i ruski ogranak „Grinpisa", s upozorenjem da će eko-sistem Azovskog mora pretrpeti strahovitu štetu od izlivanja mazuta.
Pored nafte, zabrinutost ekologa izaziva i preko 7.000 tona sumpora, koji su prevozila dva potonula tankera. Oleg Mitvolj, načelnik „Rosprirodnadzora", ruske agencije za ekološku bezbednost, rekao je da sumpor ne predstavlja opasnost za okolinu i da je glavna pretnja izlivanje novih količina nafte i mazuta. On je takođe upozorio da zbog niskih temperatura mazut može da padne na dno, usled čega bi otklanjanje posledica zagađenja moglo da se produži na nekoliko godina.
Međutim, Sergej Baranovski, predsednik ekološke grupe „Zeleni krst", veruje da bi sumpor mogao da ima još pogubnije posledice od nafte.
Iz oštećenih tankera se izvlači mazut, a formirane su dve grupe od po 100 ljudi, koje će učestvovati u otklanjanju posledica ekološke katastrofe.
Deset najgorih izlivanja nafte od 1967.
Mart 1978. - „Amoco kadiz", Portsol, Francuska
Jun 1979. - IXTOC 1, zaliv Kampeče, Meksiko
Jul 1979. - „Atlantik empris", u vodama kod Tobaga
Februar 1983. - naftno polje Novruz, Persijski zaliv, Iran
Avgust 1983. - „Kastljo de Belver", zaliv Saldana, Južna Afrika
Januar 1991. - „Arevijan galf", Persijski zaliv, Kuvajt
Maj 1991. - „ABT Samer" u vodama kod Angole
April 1991. - „Hevn", Đenova, Italija
Novembar 1988. - „Odisej", Nova Škotska, Kanada
Septembar 1994. - „Kolva River", na reci Kolva, Rusija
Novembar 2002. - „Prestiž", u vodama kod Španije
