Izvor: Politika, 27.Avg.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftin barel ruši svetski finansijski poredak
Niska cena nafte ugrožava izvoznike, ali i dominaciju petrodolara
Neznatni oporavak cene nafte juče, nakon njenog dramatičnog pada u ponedeljak (na nivo s početka 2009), nije ubedio berze u skori rast tržišne vrednosti pokretačke sirovine globalne industrije.
Barel lake teksaske nafte u ponedeljak je koštao samo 38,62 dolara, da bi juče dostigao 39,62 dolara. Severnoatlantska nafta tipa „brent” je sa 43,51 dolar juče skočila na 44,25 dolara. Nepoverljive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u razloge skromnog oporavka (zasnovanog uglavnom na transakcijama špekulanata), berze su juče otvorile kladionicu da će barel (lake američke nafte) na jesen veoma brzo pojevtiniti na 35 dolara, prenele su agencije.
Koliko bi era jevtine nafte – započeta juna prošle godine kada je barel koštao oko 114 dolara – mogla još potrajati i sa kakvim posledicama, pitanje je koje muči ne samo berze. Između ostalog i zbog činjenice da su „vodeći petroizvoznici zbog pada cene barela od prošle godine u minusu preko bilion dolara”, navodi „Njujork tajms”.
Vodeće članice OPEK-a (kartela koji isporučuje trećinu nafte na svetskom tržištu) nisu spremne da licitiraju dužinu sezone bagatelne nafte.
Najuticajniji zvaničnik OPEK-a saudijski ministar Ali el Naimi lakonski tvrdi da „samo Alah zna koliko bi još dugo cena nafte mogla da pada”. Opuštenost Saudijske Arabije, vodećeg svetskog izvoznika petroleja, u pogledu jevtine nafte odnedavno ipak više nije aksiom.
Naime, MMF procenjuje da će Rijad – koji uporno povećava proizvodnju i otvara nove bušotine, uprkos padu cene i rastu globalnih zaliha – ove godine zabeležiti budžetski deficit od oko 150 milijardi dolara (što je oko 20 odsto BDP-a). Lanjski budžetski deficit Saudijske Arabije iznosio je inače svega tri odsto BDP-a, otkriva „Volstrit džornal”.
U međuvremenu, zvanični Kazahstan, vodeći centralnoazijski izvoznik nafte (i vlasnik ozbiljnih rezervi uranijuma), ima ovim povodom jasniju vremensku procenu.
„Svet je ušao u novu eru niske cene nafte. Ne očekujemo u sledećih tri, pet ili čak sedam godina da barel ponovo dostigne cenu iz 2014. Izvoznici se bore za svoje mesto na tržištu, ne za cenu. Pitanje je trenutka kada će petroizvoznici ukinuti fiksni kurs prema američkom dolaru i dozvoliti da njihove nacionalne valute počnu da plutaju”, izjavio je prošlog vikenda agenciji „Blumberg” Karim Asimov, premijer Kazahstana.
Američki eksperti upozoravaju da niska cena nafte, kombinovana sa slabim globalnim privrednim rastom i tekućim finansijskim urušavanjem kineskih berzi, vodi decenijama guravih odnosa među naftašima.
„Članice OPEK-a međusobno se nadmeću za udeo na svetskom tržištu. Istovremeno počinju da troše devizne rezerve da bi zadovoljile novostečene navike domaćeg stanovništva. Ukoliko se cena nafte uskoro ne vrati na nivo od 65 dolara za barel, arapske članice OPEK-a mogle bi se suočiti sa decenijama nazadovanja”, kaže za „Njujork tajms” Dejvid Goldvin, nekadašnji savetnik Obamine administracije za energetiku.
„Od Venecuele do Iraka i Rusije, snižena cena nafte podstiče strepnje od društvenih nemira”, smatra pri tom američki dnevnik.
Proizvođači nafte širom sveta za sada se ne obaziru na ovakva upozorenja. Američka investiciona banka Goldman Saks upozorava da rekordni tempo proizvodnje nedvosmisleno vodi rastu zaliha i daljem obaranju cena.
Takav scenario međusobnog urušavanja partnera i konkurencije ima još jedan niz mogućih posledica po finansijski poredak kojim dominira američki dolar.
Naime, vodeći petroizvoznici decenijama su ogroman deo svojih profita ulagali na strana finansijska tržišta, lavovskim delom na Volstritu. Na vrhuncu takvog trenda 2006. petroizvoznici su uložili 511 milijardi dolara na zapadne berze (tada se spekulisalo da bi barel mogao koštati 200 dolara). Ove godine, prvi put u poslednje dve decenije, vodeći petroizvoznici ne investiraju svoj kapital na stranim finansijskim tržištima, već ga ostavljaju kod kuće ili uvoze svež novac sa strane, ističe francuska banka BNP.
Manjak naftaških dolara na svetskom (zapadnom) finansijskom tržištu i moguće odvajanje od američke valute mogli bi imati još neslućene posledice.
