Izvor: Blic, Beta, 24.Okt.2009, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jača front protiv Blera za predsednika EU
U jeku konsultacija o raspodeli dužnosti u novoj Evropskoj komisiji, Dejvid Miliband, britanski ministar spoljnih poslova, ušao je u krug kandidata za prvog šefa diplomatije EU. To bi moglo da oslabi šanse da za prvog predsednika Unije bude izabran Toni Bler, bivši britanski premijer, koji u Briselu i onako ima sve manje pristalica.
Izbor Milibanda bio bi neka vrsta kompenzacije za otpor lidera EU ideji da Bler, Milibandov nekadašnji šef, postane prvi predsednik Unije, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odredbama Lisabonskog sporazuma. Prema pisanju lista „Gardijan", naklonjenog Milibandovoj Laburističkoj partiji, o prelasku britanskog šefa diplomatije u Brisel sve češće se govori u sedištu EU, kao i u Parizu, Berlinu i skandinavskim zemljama. Miliband u ponedeljak uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU treba da održi govor u kojem će predstaviti svoju viziju evropske spoljne politike nakon ratifikacije Lisabonskog sporazuma, kada će nezvanično istaći svoju kandidaturu. Laburisti će u maju sledeće godine verovatno izgubiti izbore u Britaniji, pa će Milibandu ugledan i dobro plaćen posao u Briselu više nego dobro doći.
U mnogim državama članicama EU kandidatura Blera, koji je ranije važio za favorita za predsednika Unije, izaziva nezadovoljstvo, a u glavne razloge ubraja se njegova odluka da u vreme kad je bio šef vlade zajedno sa SAD uđe u rat protiv Iraka pod lažnim izgovorom da Bagdad poseduje oružje za masovno uništenje. Razlog je i odbijanje Britanije da se uključi u evrozonu i šengensku zonu Unije. Bleru ne ide u prilog ni to što predstavlja jednu od
Trka za šefa diplomatije EU
Oli Ren (Finska)
Karl Bilt (Švedska)
Ursula Plasnik (Austrija)
Kris Paten (Britanija)
Dora Bakojani (Grčka)
Dejvid Miliband (Britanija)
najvećih evropskih država, čiji je uticaj u EU veoma veliki. Male članice EU plaše da će „velike zemlje" preuzeti svu kontrolu nad radom Unije.
Protiv Blerove kandidature trenutno se formira jedinstveni front. Poslednjih dana Holandija, Belgija i Luksemburg zauzeli su zajednički stav koji isključuje izbor bivšeg britanskog premijera na novu funkciju EU. Po mišljenju zemalja Beneluksa, na čelo EU treba da dođe političar koji je u stanju da nađe kompromis sa svim zemljama članicama. Pri tom je poželjno da on dolazi iz male države EU.
Prema pisanju londonskog „Fajnenšel tajmsa", protiv Blerove kandidature ozbiljne zamerke ima i Angela Merkel, nemačka kancelarka, bez čijeg pristanka nijedna kandidatura na tu najvišu funkciju u EU neće proći.
Sada se u borbu za izbor budućeg predsednika EU umešao i Evropski parlament. Njegovi poslanici su odlučili da 11. novembra održe specijalnu sednicu na kojoj će raspravljati o kandidatima.
Spekuliše se da sve veću podršku dobijaju premijer Holandije Jan Peter Balkenende i bivši španski premijer Felipe Gonzales.
Funkcija predsednika EU predviđena je Lisabonskim sporazumom, koji treba da stupi na snagu 1. januara 2010. Sve zemlje članice EU, sa izuzetkom Češke, odobrile su i ratifikovale taj dokument .
Klausu zapeta i dve reči dovoljni da potpiše Lisabonski sporazum
Vaclav Klaus, češki predsednik, mogao bi da svoj dugo očekivani potpis za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma EU stavi pre zasedanja Evropskog saveta 29. i 30. oktobra. Evroskeptični lider koji je u prethodne dve nedelje izazivao ozbiljnu nervozu u Briselu zbog odbijanja da svojim potpisom okonča proces reforme institucija Unije, zadovoljan je predlogom švedskog predsedništva EU kojim bi Češka bila izuzeta od primene dela Evropske povelje o osnovnim pravima.
Fredrik Rajnfelt, premijer Švedske, pozdravio je juče pozitivan odgovor Klausa, koji mu je prethodno 8. oktobra telefonom saopštio da neće potpisati Lisabonski sporazum sve dok EU Češkoj ne bude garantovala da taj dokument neće omogućiti Nemcima koji su proterani nakon Drugog svetskog rata da ponovo polažu pravo na imovinu u Češkoj.
„Predsedništvo EU će nastaviti da radi na predlogu upućenom Češkoj u okviru priprema za zasedanje Evropskog saveta sledeće nedelje", naveo je Rajnfelt. Predlog Švedske neće zahtevati ponovno pokretanje ratifikacije sporazuma u drugim zemljama članicama Unije.
Radim Ohvat, direktor Klausovog kabineta za odnose sa medijima, juče je saopštio da je predsednik Češke primio švedski predlog u vezi sa svojim zahtevom oko Lisabonskog sporazuma i da je taj predlog odgovora onome što je i Klaus predviđao. Izuzeće Češke iz primene Povelje o osnovnim pravima biće verovatno kratko formulisano i to tako da se izbegne pominjanje Benešovih dekreta na osnovu kojih su posle 1945. deportovani Nemci i deo Mađara iz Čehoslovačke.
„Formulacija će biti kratka. Zapeta i reči 'Češka Republika’ biće dodate uz već postojeće izuzetke iz primene Povelje koji se odnose na Veliku Britaniju i Poljsku", kazao je poslanicima Evropskog odbora donjeg doma češkog parlamenta Štefan File, ministar za evropska pitanja.
N. V.
