Izvor: Blic, 27.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj inspektora odlaže rat
Izveštaj inspektora odlaže rat
VAŠINGTON, BAGDAD (Rojters-AP) - Šef inspektorske misije Ujedinjenih nacija u Iraku Hans Blik podneće danas u sedištu međunarodne organizacije u Njujorku izveštaj o iračkom naoružanju za masovno uništenje, tačno 60 dana nakon što su se inspektori posle četiri godine vratili u Bagdad.
Kako se očekuje Bliks će pred Savetom bezbednosti oceniti da Bagdad nije odgovorio na ključna pitanja o zabranjenim vojnoproizvodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << programima, tvrdi dnevnik 'Vašington post'. Ne samo što je Bagdad u svojoj dokumentaciji o naoružanju na 12.000 strana, koja je ranije dostavljena, ostavio velike praznine, već blokira ispitivanja iračkih naučnika bez prisustva vladinih predstavnika i odbija da dozvoli američkim osmatračkim avionima U2 da nadleću teritoriju čitave zemlje, rekao je Bliks posle razgovora sa iračkim vlastima prošlog vikenda.
'Iračani su na pitanja o antraksu, smrtonosnom nervnom gasu VX i raketama 'skad' odgovorili samo da toga više nema, ali nisu predočili dokaze kojima bi se to potvrdilo', rekao je Bliks.
Pitanje Iraka i dalje je kamen spoticanja SAD i Velike Britanije s jedne i Kine, Francuske, Rusije (stalnih članica SB) i Nemačke s druge strane.
Na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma, koji je održan u švajcarskom Davosu članice Evropske unije su se složile da zauzmu jedinstven stav u vezi Iraka, tj. da se inspektorima ostavi još vremena da završe misiju. Istovremeno, državni sekretar SAD Kolin Pauel agitovao je kod svetskih lidera i biznismena za dobijanje podrške u ratu protiv Iraka, dok je oko 1.500 antiglobalista održalo protest u ovom alpskom gradiću protiv najavljenog rata.
Pauel je upozorio međunarodnu zajednicu da ne izbegava odgovornost za razoružanje Iraka, napominjući da je za to neophodna i sila ukoliko bude bilo potrebno.
'Irak mora da sarađuje ili će ga međunarodne snage naterati da to učini', rekao je Pauel.
Američki predsednik Džordž Buš razgovarao je o iračkoj krizi sa liderima Italije i Japana, u fazi kada Vašington traži međunarodnu podršku za moguću vojnu akciju u Iraku. Pojačavajući diplomatsku ofanzivu uoči zasedanja Saveta bezbednosti UN, Buš je 15 minuta telefonom razgovarao sa japanskim premijerom Đunicirom Koizumijem.
Do promene stava izgleda da je došlo i u Londonu, vernom savezniku Amerike.
'Inspektorima UN za razoružanje Iraka treba dati onoliko vremena koliko im je potrebno da završe svoj posao', izjavio je britanski premijer Toni Bler, ocenivši da ne bi trebalo da se radi o 'mesecima, već o nedeljama'.
Drugi 'front' čine Francuska, Nemačka, Rusija i Kina, koje tvrde da inspektorima treba dati još vremena. Šefovi diplomatija EU sastaće se danas u Briselu kako bi usaglasili zajednički stav po pitanju rata koji bi mogao da region gurne u sukob sa nesagledivim posledicama.
Francuski premijer Žan Pjer Rafaren izjavio je da još postoje mogućnosti da sukob sa Irakom bude izbegnut.
'U našim očima još uvek je moguće izbeći sukob. Međunarodna zajednica ratu treba da pribegne kao poslednjoj mogućnosti, onda kada sve druge opcije budu iscrpljene', istakao je on.
U međuvremenu u Bagdadu trojica iračkih naučnika koji su radili na programu naoružanja odbili su da razgovaraju sa predstavnicima UN bez prisustva svedoka. Hiro Ueki, portparol UN u Bagdadu, potvrdio je da su intervjui otkazani pošto su naučnici želeli da razgovoru prisustvuju i zvaničnici režima Sadama Huseina.
'Živi štit' preko Beograda do Bagdada
Oko 60 pacifista koji su odlučili da postanu živi štit u slučaju napada na Irak napustili su London u autobusima na sprat i krenuli put Bagdada.
Na putu od Londona do Bagdada, gde će stići 8. februara, oni bi trebalo da pređu oko 4.800 kilometara, saopštio je organizator, nevladina organizacija 'Hjuman šild'. Pacifisti planiraju da ostanu u Iraku, ukoliko počne rat, kako bi 'izvršili pritisak' na SAD i Veliku Britaniju, koji bi u tom slučaju bili primorani da bombarduju sopstvene građane. Jedna trećina pacifista koji su krenuli put Iraka su britanski državljani, a ostali su Australijanci, Novozelanđani, Amerikanci, Španci, Belgijanci, Brazilci i drugi. Predvodi ih bivši marinac Ken O’Kif, veteran Zalivskog rata.
Organizatori se nadaju da će im se tokom puta pridružiti još ljudi, a cilj im je da prikupe najmanje 10.000 ljudi. Konvoj će proći kroz Pariz, Ženevu, Cirih, Milano, Ljubljanu, Beograd, Sofiju, Istanbul, Ankaru, Damask i Aman.
