Izvor: Vostok.rs, 08.Nov.2011, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael bi sam protiv Irana
08.11.2011. -
Rusija je upozorila Izrael da bi vojni napad na Iran bio ozbiljna greška koja će voditi ka nepredvidljivim posledicama. Ranije je predsednik Izraela Šimon Peres prvi put priznao da je verovatnije zadati Iranu preventivni udar nego se nadati na diplomatsko rešenje pitanja iranskog atomskog programa.
Izrael je otvorio iranski front uoči objavljivanja detaljnog izveštaja MAGATE o atomskom programu Irana. Referat može posvedočiti da Teheran poseduje tajni vojni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << atomski program. U referatu se navodno govori i o tome da su iranski stručnjaci kompjuterski modelirali atomske bojeve glave. Ranije se u izveštajima agencije pisalo većinom o prozvodnji u Iranu materijala dvojne namene.
To je novi talas špekulacija, pokušaj da se još neobjavljeni izveštaj MAGATE iskoristi za dodatni pritisak na Iran. Tako je situaciju komentarisao član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije Vladimir Averčev. Čim izveštaj bude objavljen, povoda za jačanje pritiska može biti manje, rekao je ekspert i objasnio zašto:
Najviše što se može očekivati su obazrive kritike da je atomski program Irana nedovoljno transparentan. Bilo koje direktno ukazivanje na vojnu namenu tog programa će značiti da je veoma ozbiljna kriza na pomolu. I ja mislim da MAGATE neće hteti da provocira takvu krizu.
Predstojeća publikacija izveštaja MAGATE je izazvala burnu reakciju u Izraelu. Vlada je prvi put razmotrila plan preventivnog napada na vojnu bazu Parčin udaljenu 30 km. od Teherana, u kojoj se navodno pravi atomska bomba. Ranije su to činila samo stručna lica. Izraelska vojska je sa svoje strane testirala novu balističku raketu. A takođe napravila plan evakuacije stanovništva u slučaju raketnog udara sa primenom oružja za masovno uništenje.
O kakvim se vremenskim granicama za ostvarenje vojnih planova Izraela protiv Irana radi, pitali smo politikologa, stručnjaka za Izrael Zejeva Hanjina:
Niko ne može dati odgovor na to pitanje. Optimisti smatraju da je Iranu potrebno nekoliko godina da stvori pravo atomsko oružje i mogućnosti za njegovo korišćenje. Pesimisti tvrde da je to pitanje nekoliko meseci. Pravog odgovora nema, ali ima veoma mnogo snaga koje su zainteresovane da nanesu jak udarac po iranski atomski program.
Međutim ekspert MGIMO Sergej Družilovski smatra da na zvanični stav Izraela veoma utiče jak pritisak u regionu u celini:
Razumljivo je što se Izrael unervozio, gori mu pod nogama. I ne radi se toliko o Iranu. Sudeći po situaciji u Tunisu i Egiptu, na Bliskom Istoku sve više jača islamski faktor. Stoga će jačati i antiizraelska pozicija Arapa. Zato Izrael sada mora da skrene pažnju od svih tih procesa koji se dešavaju u arapskom svetu. Ovde su sva sredstva dobra. Ako Izrael ne promeni situaciju na Bliskom Istoku u povoljnu za sebe, njegova pozicija će se veoma iskomplikovati. Moguća je arapska blokada. Ranije su Jordan i Egipat podržavali Izrael. Sada, čini se, čak i toga više nema.
Inače može ispasti tako da će Izrael morati da vodi rat za svoje interese u samoći. Nedavno je zvanični predstavnik Stejtdepartmenta SAD Viktorija Nuland potvrdila da Vašington nema nameru da se upušta u vojnu konfrontaciju sa Iranom. Šta više, republikanac Ron Pol koji pretenduje da bude sledeći predsednik SAD je pozvao da se odustane od politike konfrontacije sa Teheranom. On smatra da regulisati pitanje atomskog programa Irana treba putem normalizacije odnosa SAD sa tom zemljom. I još je podsetio da SAD čak ni u hladnom ratu nisu odustajale od pregovora sa ideološkim neprijateljima kakvi su bili SSSR i Kina. Ministar spoljnih poslova Francuske je sa svoje strane upozorio da će napad na atomske objekte Irana imati totalno destabilizirajući efekat u regionu.
Teheran je kao odgovor na moguće nove sankcije posle objavljivanja izveštaja MAGATE danas izjavio da razmatra mogućnost eksporta svojih atomskih tehnologija. A premijer Rusije Vladimir Putin je rekao da ne odbacuje mogućnosto da Iran poveća eksport gasa na račun puštanja u pogon prve nuklearke u Bušeru. Takvo mišljenje je iskazano na proširenoj sednici šefova vlada zemalja ŠOS uz učešće posmatrača, među kojima je i Iran. Na taj način je Rusija još jednom dala do znanja svojim stranim partnerima da međunarodna izolacija Teherana ne odgovara opštim interesima.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
