Izvor: Politika, 06.Mar.2014, 13:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Između Krima i Kremlja

Vrhovna rada proglasila pripajanje Krima Rusiji. – Referendum o prisajedinjenju pomeren za 16. mart. - Krimski vicepremijer: Ukrajinska vojska na Krimu okupatorska.

Od našeg specijalnog izveštača

Miroslav Lazanski

Simferopolj – Najavljeni referendum o sudbini Krima, koji je bio zakazan za 30. mart, juče je pomeren za 16. mart. Vrhovna rada (skupština) Autonomne Republike Krim očito nije htela da čeka, pa je juče donela načelnu odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o stupanju te autonomne republike Ukrajine kao subjekta federacije u sastav Rusije.

Istovremeno su objavljena dva pitanja koja će biti pred građanima Krima na referendumu 16. marta: „Da li ste za ulazak Krima kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije?” i „Da li ste za obnavljanje ustava Krima iz 1992. godine i status Krima u sastavu Ukrajine?”

Skupština Krima odlučila je da se hitno obrati rukovodstvu Rusije radi početka procedure ulaska Krima u sastav Rusije. Nekoliko hiljada ljudi okupljenih na trgu ispred skupštine Krima oduševljeno je pozdravilo skupštinske odluke.

Dekor je bio uobičajen, uz ruske državne zastave vijorile su se vojnopomorske zastave Rusije i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Za neke zapadne novinare ovde to je odmah bila i teza da Rusija polako obnavlja granice bivšeg SSSR-a. Ne prihvataju moje objašnjenje da ovde živi dosta bivših pripadnika sovjetske ratne mornarice i da je vojna nostalgija čudo.

Odluka skupštine Krima naizgled je „vruć” krompir za Kremlj. Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio kako bi teško mogao da ignoriše poziv stanovnika Krima za zaštitu i pomoć, ili čak i za priključenje Rusiji. Zakonska procedura koja je u Državnoj dumi pokrenuta oko mogućnosti da se neke teritorije bivšeg SSSR-a mogu priključiti Ruskoj Federaciji deo je te priče, baš kao i skraćena procedura i ubrzano izdavanje ruskih pasoša nekim kategorijama stanovnika Ukrajine.

Pa ipak, zašto je skupština Krima požurila sa jučerašnjom odlukom? Je li to strah ovdašnjih lidera da se Moskva možda ne dogovori sa Zapadom da se pitanje Krima ipak rešava u granicama Ukrajine, pa bi oni onda „izvisili”? Ili je to taktika Kremlja da u dogovoru sa Krimom privremeno podigne lestvicu, da pokaže Zapadu šta može da očekuje kao sledeći ruski korak ukoliko sada uvede Rusiji oštre sankcije. No, ako ih ne ubede, u igri je možda i ono drugo referendumsko pitanje od 16. marta: „Da li ste za obnavljanje ustava Krima iz 1992. godine i status Krima u sastavu Ukrajine?”

Uglavnom, ovde se ništa ne događa ni slučajno, ni spontano. Kao što je i istorija prepuna „spontanih” događaja. Rukovodstvo Krima nastoji da sve one koji ometaju prisajedinjenja Rusiji smiri na vreme. Tako je ovde boravio i predsednik ruske Republike Tatarstan Rustam Minihanov, koji je sa krimskim liderom Sergejom Aksjonovom potpisao sporazum o saradnji. To će uticati na Tatare na Krimu da ne budu previše glasni u ljubavi prema Kijevu.

Vojna situacija na Krimu je neka vrsta šah-mat pozicije koju su ruske snage nametnule ukrajinskoj vojsci i ratnoj mornarici. Ruskih vojnika nema na ulicama Simferopolja, Kremlj zvanično tvrdi „da vojnici koji su se pojavili pri blokadi objekata i baza ukrajinske vojske i nisu pripadnici ruskih oružanih snaga, već su to naoružani ljudi”.

Naravno da su „naoružani”, fenomenalno su opremljeni, izgledaju supermoderno u odnosu na one stare slike i prizore sovjetskih vojnika. Ovi ovde drže oružje tako profi i zauzimaju položaje tako stručno da to mogu samo profesionalci. Koji uzgred voze i oklopne automobile „tigar”. Ne znam šta će Moskvi taj eufemizam o „naoružanim ljudima”. Pa ovde svi znaju o čemu je reč. Istina, ima i lokalnih snaga samoodbrane Krima, ali to svakako nisu ovi što imaju supermoderne uniforme, moderne šlemove na kojima su zaštitne naočare, moderne prsluke. Onaj ko ne zna o kome je reč još bi pomislio da su to američki marinci.

Vlasti u Kijevu tvrde da su to pripadnici 10. ruske brigade SPECNAZ snaga iz Novorosijska i 25. ruske vazdušno-desantne brigade iz Dnjepropetrovska. Iz Kijeva takođe javljaju da su ruski ratni brodovi blokirali ukrajinske ratne brodove u Sevastopolju i Odesi, da je u tome vrlo aktivna ruska raketna krstarica „Moskva”, pa ukrajinska fregata „Hetman Sagadačnij” nije mogla da uđe u vojnu bazu kraj Odese već je ostala na sidrištu ispred.

Granična i carinska služba Ukrajine opet se vratila na ispostavu kod grada Kerča, a juče se dogodio manji incident između ukrajinskih vojnika i „naoružanih ljudi” kod baze Masandra. „Naoružani ljudi” ništa ne prepuštaju slučaju, već su blokirali i zauzeli 31 od 34 ukrajinske baze na Krimu. Dakle, ako dođe do priključenja Krima Ruskoj Federaciji, to će svakako biti i najveća geopolitička promena u Evropi od vremena raspada Sovjetskog Saveza. Najverovatnije i nova faza hladnog rata.

S druge strane, život u Simferopolju teče uobičajeno, sve radi, banke, preduzeća, škole i restorani. Na civilnom aerodromu glavnog grada Krima video sam samo dvojicu ukrajinskih vojnika bez oružja, ali sa jednim psom, vučjakom. Na aerodromu su prisutna obeležja države Ukrajine, u opticaju je valuta Ukrajine, grivna.

Preksinoć je vozač Nikita, koji me je vozio od aerodroma glavnog grada Krima do hotela, bio nekako neodređen u pogledu budućnosti ovog poluostrva. „Glavno je da bude mir, znate, skoro svi Rusi ovde su za ujedinjenje sa Rusijom, Tatari su za Ukrajinu, a ovdašnji Ukrajinci su podeljeni, neki su za Moskvu, a neki za Kijev.”

Dobro, vi ste Rus, ili Ukrajinac, nastojim da ga lociram.

„Ma ja govorim ruski, ovde većina govori ruski”, nije se dao. „A vi ste iz Srbije, stigla Srbija i kod nas.”

Onda smo obojica zaćutali, ja gledajući polumračne ulice i oronule fasade, on zagledan kuda vozi. Ništa mi nije rekao, a zapravo sve mi je rekao.

Miroslav Lazanski

-----------------------------------------

Istorijat

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (ASSR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (USSR).

Na Krimu je 20. januara 1991. godine održan referendum o obnavljanju Krimske ASSR kao odvojenog subjekta bivšeg Sovjetskog Saveza, na kom je učestvovalo 1,4 miliona građana ili 81,37 odsto birača.

Za obnavljanje autonomne republike glasalo je 93,26 odsto birača.

Vrhovni sovjet (skupština) Ukrajine 12. februara iste godine usvojio je Zakon o obnavljanju Krimske ASSR, a u junu su uneti odgovarajući amandmani u ustav USSR.

Vrhovni sovjet Krima 4. septembra 1991. usvojio je Deklaraciju o državnom suverenitetu republike.

Naredne godine 26. februara Krimska ASSR preimenovana je u Republiku Krim i u maju te godine uvedena je funckija njenog predsednika.

U martu 1995. godine odlukom Vrhovne rade (skupštine) Ukrajine i predsednika Ukrajine Ustav Republike Krim je ukinut kao i funkcija predsednika.

Decembra 1998. godine na snagu je stupio novi Ustav Krima sa novim imenom AR Krim u sastavu Ukrajine.

----------------------------------------------------------

Krimski vicepremijer: Ukrajinska vojska na Krimu okupatorska

SIMFEROPOLJ – Odluka krimske skupštine o prisajedinjenju Krima Rusiji stupila je na snagu danas, jedine legalne oružane formacije su ruske a „oružane snage drugih država smatraće se okupatorom u skladu sa svim posledicama po njih”, izjavio je danas prvi potpredsednik vlade Krima Rustem Temirgalijev.

„Krim je postao teritorija Ruske Federacije”, izjavio je Temirgalijev a prenosi ukrajinska agencija UNIAN.

Prema njegovim rečima, ukrajinskim vojnicima biće predloženo ili da polože novu zakletvu, ili će im biti omogućeno da bezbedno odu na teritoriju ukrajinskog kopna.

„Ukrajinske oružane snage mogu da biraju: da polože oružje, napuste svoje položaje, prihvate rusko državljanstvo i pridruže se ruskoj vojsci. Ako se ne slažu, spremni smo da im obezbedimo siguran prolaz sa teritorije Krima do njihove ukrajinske domovine”, rekao je prema Rojtersu krimski vicepremijer.

Temirgalijev je, takođe, rekao da se trenutno priprema ugovor između Krima kao subjekta federacije sa Ruskom Federacijom, u kom će biti određena ovlašćenja Krima, kao i ekonomski elementi.

„Naravno, nalazićemo se u ruskim ekonomskim uslovima i u skladu s tim u zoni rublje”, rekao je on.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima ranije danas donela je odluku o stupanju AR Krim kao subjekta federacije u Rusku Federaciju a referendum o statusu zakazan je za 16. mart.

Nazivajući odluku skupštine Krima „apsolutno legitimnom”, Temirgalijev je rekao da „danas država Ukrajina nema legitimne organe vlasti”, prenosi Krimska informativna agencija (KIA).

„Faktički se u Kijevu desio antiustavni prevrat tako što su nelegalne oružane formacije uzurpirale vlast i u tome je temelj za naš referendum. Zato je svu odgovornost za stanje na Krimu preuzelo jedini ovlašćeni organ - krimski parlament, za čiji su saziv glasali svi građani Krima”, rekao je on.

Temirgalijev je dodao da odluku skupštine na referendumu treba da potvrde građani.

„Sada ta odluka treba na referendumu da prođe narodno razmatranje”, rekao je krimski vicepremijer.

Putin i članovi Saveta za bezbednost o situaciji u Ukrajini

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin održao je danas operativni sastanak sa članovima Saveta za bezbednost Rusije, na kom je razmatrana situacija u Ukrajini, s obzirom na današnju odluku skupštine Krima o prisajedinjenju te autonomne republike Rusiji, javile su ruske agencije.

Na sastanku su prisustvovali premijer Dmitrij Medvedev, predsednici oba doma ruske skupštine Sergej Nariškin i Valentina Matvijenko, načelnik predsedničke administracije Sergej Ivanov, direktor Spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov, načelnik Federalne službe bezbednosti Nikolaj Bortnjikov, ministri policije i odbrane Vladimir Kolokoljcev i Sergej Šojgu, kao i sekretar i stalni član Saveta Nikolaj Patrušev i Boris Grizlov, prenosi Itar-Tas s.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima ranije danas donela je odluku o stupanju AR Krim kao subjekta federacije u Rusku Federaciju a referendum o statusu zakazan je za 16. mart.

Na sveopštem referendumu koji uključuje i grad sa specijalnim statusom Sevastopolj, odlučivaće se o dva pitanja - „Da li ste za ujedinjenje Krima sa Rusijom s pravom subjekta RF?” i „Da li ste za obnovu važenja Ustava Republike Krim iz 1992. godine i za status Krima kao dela Ukrajine?”.

Skupšina Krima je obrazložila ove odluke događajima iz prošlog meseca u Kijevu.

„Nacionalističke snage koje su uzele vlast neustavnim prevratom grubo krše Ustav i zakone Ukrajine, neotuđiva prava i slobode građana, uključujući pravo na život, slobodu mišljenja i izražavanja, pravo da se govori na maternjem jeziku. Ekstremističke grupe više puta su pokušale da prodru na Krim radi zaoštravanja situacije, eskalacije napetosti i nezakonite uzurpacije vlasti”, navodi se u objašnjenju krimske skupštine.

Njen predsednik Vladimir Konstantinov rekao je da odluka skupštine treba da bude potvrđena na referendumu.

„Današnju odluku su poslanici doneli kao odgovorni političari. Jednoglasno su se založili za ujednjenje s Rusijom a referendum 16. marta - veoma se nadamo, potvrdiće našu odluku”, rekao je on.

Agencija RIA Novosti prenela je izjavu zamenik predsednika odbora Dume (donjeg doma parlamenta) za ustavno zakonodavstvo i državno uređenje Dmitrija Vjatkina da će Duma o mogućnosti prisajedinjenja Krima Rusiji raspravljati u ponedeljak, 10. marta.

Predlagač zakona o pojednostavljenom prijemu u sastav Rusije dela strane države, o kom će se raspravljati, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov, rekao je da „braća na Krimu obnavljaju istorijsku pravdu i ispravljaju grešku koju je dopustilo sovjetsko rukovodstvo (...) kada je Krim dat Ukrajini”.

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (ASSR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (USSR).

Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

-----------------------------------------------------------

Uhapšen lider proruskih protesta u Donjecku

DONJECK – Lider proruskih protesta u Donjecku Pavel Gubarev je uhapšen danas u svom stanu u tom gradu na istoku Ukrajine, objavio je novinar Rojtersa koji je prisustvovao hapšenju.

Desetak pripadnika ukrajinske službe bezbednosti BSU je danas uhapsilo Gubareva pod optužbom za „kršenje teritorijalnog integriteta i nezavisnosti države”, naveo je Rojters.

Gubarev se nije opirao hapšenju, naveo je svedok događaja.

Gubarev, poslovni čovek iz Donjecka, predvodio je demonstrante koji su blokirali zgradu regionalne administracije i istakli rusku zastavu, sve dok juče ukrajinske vlasti nisu ponovo preuzele kontrolu.

On je sebe nazivao „narodnim guvernerom” i zahtevao od poslanika u gradskoj adminstraciji Donjecka da prekinu veze da Kijevom i stave ga na čelu policijskih snaga u tom gradu, podseća Rojters.

Rasmusen i Jacenjuk: Rusi da se povuku

BRISEL – Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen i predsednik prelazne vlade Ukrajine Arsenij Jacenjuk zatražili su danas od Rusije da povuče vojsku u kasarne i da prestane da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine.

„Rusija je narušila ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, čime krši svoje međunarodne obaveze i osnovne principe međunarodnog prava”, poručio je Rasmusen na zajedničkoj konferenciji za štampu u Briselu.

On je istakao da ukrajinska kriza ima „ozbiljne implikacije” na evroatlantsku bezbednost i pozvao Rusiju da povuče trupe u kasarne i uzdrži se od budućih intervencija na tlu Ukrajine.

„Ovo je najveća pretnja bezbednosti Evrope od Hladnog rata”, konstatovao je generalni sekretar, naglašavajući da se kriza mora rešavati isključivo političkim dijalogom.

Rasmusen je istakao da „NATO stoji uz Ukrajinu” i najavio da će intenzivirati partnersku saradnju sa vladom u Kijevu.

„Pomoći ćemo Ukrajini da sprovede reforme i poveća odbrambene kapacitete, a spremni smo da je uključimo u najsavremenije programe saradnje”, rekao je on.

Jacenjuk je ponovio ranije izraženu rešenost Ukrajine da krizu rešava isključivo mirnim sredstvima i pozvao Rusiju da napravi „korak nazad” i tako doprinese smirivanju situacije.

„Rusi su ovo počeli, oni treba ovo i da okončaju”, istakao je on, dodajući da „vojna opcija nije na stolu”.

Upitan da li će njegova zemlja zatražiti prijem u NATO, Jacunjek je odgovorio da „to zasad nije na 'radaru' “.

Ukrajinski premijer je rekao da je od NATO zatražio „tehničku i humanitarnu pomoć” i da je pozvao Rasmusena da što pre poseti Kijev.

Vašington: O sudbini Krima mora da odlučuje i Kijev

KIJEV – Referendum o pripajanju Krima Rusiji, bez učešća ukrajinskih vlasti, predstavljao bi kršenje međunarodnog prava, smatraju u Vašingtonu.

„Stav Sjedinjenih Američkih Država je da svaka odluka o Krimu ili bilo kom drugom delu Ukrajine, mora da bude doneta uz učešće vlasti u Kijevu”, rekao je neimienovani visoki zvaničnik američke vlade.

Isti izvor poručio je da je Ukrajina država s jasno definisanim granicama i da jedino ukrajinski narod može da odlučuje o svojoj političkoj budućnosti, preneo je Frans pres.

„Ne možete doći u situaciju u kojoj je legitimna vlada jedne države isključena iz procesa odlučivanja o sudbini pojedinačnih oblasti te zemlje. To je čisto kršenje međunarodnog prava”, istakao je izvor iz Vašingtona za francusku agenciju.

Medvedev: Lakša procedura za državljanstvo Rusije

MOSKVA – Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je danas da će Rusija pojednostaviti procedure putem kojih stanovnici prostora bivšeg Sovjetskog Saveza kojima je ruski jezik maternji mogu da dobiju državljanstvo Rusije.

„Preduzimamo još jedan korak u tom pravcu, razmatramo nacrt federalnog zakona kako bismo pojednostavili dodeljivanje državljanstva Ruske Federacije stranim građanima ili osobama bez državljanstva kojima je ruski jezik maternji”, rekao je Medvedev, preneo je Rojters.

On je dodao da se to odnosi na sve rusofone koji su živeli u Rusiji ili na teritoriji koja je nekad pripadala Ruskom carstvu ili Sovjetskom Savezu.

Poslanici Liberalno-demokratske partije Rusije i Komunističke partije predali su prošlog meseca donjem domu ruskog parlamenta, Dumi, više predloga zakona koji predviđaju ublažavanje uslova za dodeljivanje ruskog državljanstva Ukrajincima.

Zamenik predsednika LDPR Ilja Drozdov je predložio da bude pojednostavljena procedura kojom bi ukrajinski državljani ruskog porekla i članovi njihovih porodica stekli državljanstvo Rusije.

Prema tom predlogu zakona, rusko državljanstvo bi se dodeljivalo i deci, unucima i praunucima čiji su preci, uključujući babu i dedu i prababu i pradedu, po nacionalnosti Rusi.

Tanjug

objavljeno: 06.03.2014
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Politika...