Izvor: Vostok.rs, 11.Avg.2012, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istinski hladni rat
11.08.2012. -
Ministarstvo odbrane RF najavilo je otvaranje niza vojnih baza na ruskom Arktiku. Pretpostavlja se da će se vojni objekti na ruskom Krajnjem Severu pojaviti duž Severnog morskog puta. Eksperti smatraju da je ovo rešenje pravovremeno i nabrojali su luke u kojima mogu da se pojave uporišta Ratne mornarice.
Rusija će na Arktiku duž Severnog morskog puta otvoriti niz objekata za baziranje ratnih brodova i pograničnih službi. To je saopštio sekretar Saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bezbednosti Nikolaj Patrušev.
„Sastavljen je spisak ključnih objekata dvostruke namene u udaljenim oblastima arktičkih mora duž Severnog morskog puta, koje je neophodno razvijati kako bi se obezbedilo baziranje bojnih brodova Ratne mornarice i Pogranične službe u sklopu Federalne službe bezbednosti Rusije“, citiraju ga RIA „Novosti“.
„
Da bi Rusija zadržala taj region za sebe, potrebna joj je adekvatna vojna sila koja je sposobna da onemogući bilo kakav pokušaj podele Arktika vojnim putem. Na našim severnim širinama najpouzdaniji je morski saobraćaj, obzirom na slabo razvijenu mrežu komunikacija. Zbog toga je stvaranje sistema za baziranje flote temelj postojanosti pomorskih i kopnenih vojnih formacija koje će tamo biti grupisane. Istovremeno, to je temelj i za dalji ekonomski razvoj tih regiona.
Konstantin Sivkov, potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme, rezervni kapetan prve klase
Patrušev je dodao da se privodi kraju proučavanje pitanja vezanih za zaštitu nacionalnih interesa Rusije na Arktiku. „Rešena su mnoga pitanja u vezi sa vraćanjem avijacije na Arktik, pa ipak, mnoge mere se sprovode sporije nego što bi trebalo“, rekao je on.
Rusija nije prva zemlja koja je najavila otvaranje vojnih baza na Arktiku. Na primer, Kanada je početkom godine najavila da će izgraditi arktičku bazu na ostrvu Kornuolis. „To bi bio vrlo važan događaj za Arktik i doprineo bi jačanju kanadskog suvereniteta na severu“, komentarisale su tu ideju kanadske vlasti. Poslednjih godina sve arktičke zemlje intenzivno jačaju svoje vojno prisustvo na Arktiku.
Još u februaru prošle godine Ministarstvo odbrane Rusije najavilo je formiranje posebnih „arktičkih brigada“. Planirano je da prva takva brigada bude dislocirana na Kolskom poluostrvu, u seocetu Pečenga.
A u septembru je, kako piše list vz.ru, premijer Vladimir Putin zahtevao da se stvori pogranična infrastruktura na Arktiku, sa ciljem da se „bitno pojača naša vojna i pogranična bezbednost“ i zaštite prirodni resursi. Bilo je najavljeno da će se u narednih devet godina za opremanje granice izdvojiti 134 milijarde rubalja [4,2 milijardi dolara], i da taj novac „mora da bude maksimalno efikasno iskorišćen“.
U novembru su vlasti najavile da će se do 2015. na severu pojaviti 10 novih spasilačkih centara: u Murmansku, Arhangelsku, Narjan-Mari, Vorkuti, Nadimi, Dudinci, Tiksi, Peveci, u luci Proviđenja i Anadiru. Doduše, tom prilikom nije rečeno da će ti centri biti korišćeni u vojne svrhe. Šef Ministarstva za vandredne situacije (MČS) Sergej Šojgu tada je odmah naložio da se helikopteri i tehnika pošalju u Murmansk i Dudinku, gde će najpre početi izgradnja najavljenih kompleksa.
Vojno prisustvo drugih zemalja na Arktiku
Druge arktičke zemlje takođe se spremaju da pojačaju svoje vojno prisustvo u Severnom ledenom okeanu. Danska je još 2009. najavila stvaranje posebne arktičke vojne komande, kao i snaga za brzo reagovanje, sposobnih da dejstvuju u surovim severnim uslovima. Naredne godine je Norveška prenela štab svoje komande u područje iznad polarnog kruga, a SAD i Kanada su počele regularno da održavaju vojne vežbe na Arktiku.
Vlasti Kanade su još 2007. najavile da će u Rezolut-Beju otvoriti novi armijski centar u kome će se vojnici obučavati za ratovanje u arktičkim uslovima, kao i da će sagraditi dubokovodnu luku na severnom kraju Bafinovog ostrva. Međutim, zbog finansijske krize ovi planovi za sada nisu realizovani. Šef Ministarstva spoljnih poslova Kanade Lorens Kenon je izjavio da se vojno prisustvo njegove zemlje na Arktiku za sada neće povećavati.
Posle Patruševljeve izjave analitičari su došli do zaključka da će svih 10 pomenutih centara (ili većina njih) imati „dvostruku namenu“. Kako je podsetio u razgovoru sa listom vz.ru Konstantin Sivkov, potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme i rezervni kapetan prve klase, na Arktiku su pronađene velike zalihe nafte i gasa, na koje pretenduje nekoliko zemalja.
„Da bi Rusija zadržala taj region za sebe, potrebna joj je adekvatna vojna sila koja je sposobna da onemogući bilo kakav pokušaj podele Arktika vojnim putem. Na našim severnim širinama najpouzdaniji je morski saobraćaj, obzirom na slabo razvijenu mrežu komunikacija. Zbog toga je stvaranje sistema za baziranje flote temelj postojanosti pomorskih i kopnenih vojnih formacija koje će tamo biti grupisane. Istovremeno, to je temelj i za dalji ekonomski razvoj tih regiona“, smatra Sivkov.
Što se tiče lokacija za baze, „one se mogu pojaviti tamo gde ima većih naselja, na primer u Diksonu“, objasnio je ekspert.
Može se pretpostaviti da će najpre biti postavljeni punktovi za manevarsko baziranje, koji će moći da obezbede snabdevanje brodova gorivom i municijom, a po mogućnosti i sitnije popravke na brodovima. Kasnije će se oni razvijati i vremenom će prerasti u prave baze, uveren je Sivkov.
S njim se slaže i Anatolij Ciganok, rukovodilac Centra za vojno prognoziranje. On smatra da su ušća velikih sibirskih reka optimalno mesto za takve baze. „Severna flota ima mnogo da putuje do Urala, kao i Tihookeanska do Tajmira. Zato takva baza treba da se pojavi negde na sredini Severnog morskog puta, po svemu sudeći na Jeniseju, možda u Dudinci. Ili na Leni“, smatra on.
Olga Gricenko,
Original publikacije
Izvor: Ruska reč, vz.ru
