Izvor: Politika, 24.Mar.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istinom na Vatikan
Afera pedofilije u rimokatoličkim institucijama za mlade podstakla raspravu u Nemačkoj i Austriji o pooštravanju zakonske prakse (ne)kažnjavanja crkvenih zvaničnika – počinilaca, ali i nametanja obaveze Crkvi da obešteti žrtve
Vlada u Berlinu imenovala je specijalnog opunomoćenika za istragu seksualnog zlostavljanja maloletnih štićenika u rimokatoličkim organizacijama za mlade. Funkcija, de fakto u rangu ministra, i zadatak povereni su Kristini Bergman, u prethodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vladi – socijaldemokratski ministar za pitanja porodice.
Ubeđeni protivnik klerikalizma Kristina Bergman – agnostik po opredeljenju: ne osporava postojanje višeg bića, ali ne veruje u Boga, jer njegovo postojanje nije naučno dokazano – bila je jedan od kandidata za funkciju ministra unutrašnjih poslova. Ne sumnja se da će njen rad uroditi plodom. Prvi rezultati očekuju se pre 23. aprila. Tog datuma bi specijalna vladina komisija, zvanično, trebalo da počne sa radom. Trio – ministar pravosuđa Sabine Lojthojzer-Šnarenberger, ministar prosvete Anete Šavan i ministar za pitanja porodice Kristina Šreder – predsedavaće Okruglom stolu za kojim će biti dogovorene mere pooštravanja zakonskih regulativa kažnjavanja pedofila – pre svega onih koji su do sada blago ili blaže tretirani – zahvaljujući činjenici da su bili crkveni zvaničnici.
Odgovornost pojedinaca i Crkve
Po volji mlađeg koalicionog partnera, liberala, trebalo bi da bude uvedena i zakonska obaveza podvrgavanja počinilaca odgovarajućoj terapiji, bez obzira na to da li se njihov prestup smatra zastarelim u smislu zakona. Postoji, takođe, saglasnost vladajućih stranaka i parlamentarne opozicije o nametanju obaveze Crkvi da obešteti žrtve pedofilije.
„Crkva mora da snosi materijalnu odgovornost za postupke svojih sveštenika, kao što banke snose odgovornost pred štedišama za eventualne malverzacije svojih činovnika”, istakla je uticajni poslanik Zelenih u Bundestagu Renate Kinast, istovremeno i predsedavajući organizacije „Humanistički pokret”, koja se zalaže za ukidanje „savremenog konkordata”, prećutnih crkvenih privilegija, dakle.
Po sadržaju i oštrini nauma slična diskusija pokrenuta je i u Austriji. U alpskoj republici kritika je usmerena na zakon o zastarevanju predmeta: „Računanje vremena do zastarevanja smelo bi da stupi na snagu tek pošto žrtva stekne pravo da vodi sudske postupke (punoletstvo), odnosno kada postane psihički sposobna da istupi u javnost”, predložio je Majnhard Lukas, vođa projekta za istraživanje klauzalnih posledica nasleđa porekla pri Institutu za civilno pravo u Lincu.
Papa na udaru kritike
Uz Nemačku i Austriju, slične mere bi mogle da pogode još nekolicinu zemalja EU. Podsećanja radi, seksualno zlostavljanje štićenika u katoličkim internatima i omladinskim organizacijama, od strane katoličkih sveštenika i laika, mesecima mobiliše javnost širom kontinenta. Posle otkrivanja višedecenijskog zataškavanja seksualnog zlostavljanja dece u Irskoj od strane sveštenika, klupko sramote počelo je da se odvija od Holandije, preko Danske, Nemačke, Austrije, Švajcarske, do Italije. U Nemačkoj, na primer, skandal je pogodio 22 od ukupno 27 biskupija.
U Austriji se svakodnevno (raz)otkrivaju novi slučajevi, a prema najnovijoj analizi, više od milion vernika namerava, zbog ove afere, da istupi iz Crkve.
U Nemačkoj, kako pokazuju najnovija empirijska istraživanja, svega 17 odsto ispitanika ima poverenja u rimokatoličke institucije, a nešto više, 24 odsto, smatra papu Benedikta Šesnaestog verodostojnom ličnošću. Papi se, pre svega, pripisuje ključna krivica za zataškavanje skandala pedofilije – bio je, u funkciji kardinala prefekta, autor ključnog regulativa iz 2001. godine „De delictis gravioribus” (o teškim zlodelima), kojim je Vatikan izričito naložio držanje u tajnosti (seksualnog) posrtanja sveštenstva.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 25/03/2010]
