Izvor: Blic, 03.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Island - prva žrtva globalne finansijske krize?
Vlada Islanda mogla bi biti prva žrtva globalne finansijske krize, koja je ozbiljno uzdrmala tu malu ostrvsku zemlju, jer su sve glasniji i učestaliji zahtevi za ostvaku premijera Giera Hardea i njegovog kabineta.
Javnost, istovremeno, traži i odlazak guvernera centralne banke Dejvida Odsona, smatrajući ga, takođe, veoma odgovornim za paralizu nacionalne ekonomije, uslovljene "cehom" plaćenim bankarskoj krizi od oko 7,5 milijardi evra, što je više od 80 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prošlogodišnjeg bruto proizvoda. Kao ulje na vatru narodnog nezdovoljstva došla je prošlonedeljna odluka centralne banke o dizanju kamatnih stopa za 18 odsto, na šta je odgovor javnosti bio protest oko 2.000 ljudi, minulog vikenda u Rejkjaviku.
To su bile treće demonstracije protiv vlasti od početka svetskog finansijskog potresa, a njihovi organizatori su najavili da će svoje nezadovoljstvo nastaviti da izražavju svake subote.
Rezultati nedeljnog ispitivanja javnog mnjenja samo su potvrdili veliko nezadovoljstvo građana vladinom politikom, jer je podrška znatno smanjena premijerovoj Nezavisnoj partiji, koja je na vlasti već 17 godina, i njenom glavnom koalicionom partneru - Socijaldemokratskoj alijansi. Iako bi novi parlamentarni izbori trebalo da se održe 2011. godine, ankete pokazuju da čak 60 odsto Islanđana želi prevremeni izlazak na birališta. Island, koji ima oko 300.000 stanovnika dugo važi za zemlju bez većih političkih turbulencija.
Aktuelna kriza zaoštrila je i pitanje opravdanosti pristupanja Islanda Evropskoj uniji (EU), čini se, zagovara sve više građana, ali i političkih zvaničnika. Pojedini analitičari smatraju da bi novi izbori (prevremeni ili redovni) mogli dovesti na vlast one koji će zemlji osigurati ulazak u EU. Najnovije ankete su, između ostalog, pokazale da je čak 80 odsto Islanđana za to da njihova zemlja prihvati evro.
Suočena sa neočekivani udarom krize, vlada Giera Haardea - koja je najavila da će budžetski deficit u zemlji biti oko 10 odsto - obratila se za pomoć Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Dobijeno je dve milijarde dolara, ali je za rešavanje sadašnje krize potrebno je bar još dva puta toliko. Dodatni udarac Islandu nanela je odluka Velike Britanije da zamrzne svoje aktive u bankarskim institucijama te zemlje.
Ohrabrujuća vest za Islanđane je prošlonedeljna najava njihovih skandinavskih komšija da im pomognu u prevazlaženju teške krize u koju su zapali.
"Za sada ne možemo da govorimo o konkretnoj sumi pomoći, ali ćemo svakako pomoći", izjavio je švedski premijer Frederik Rajfelt.
U svakom slučaju, iskušenja za vladu Giera Haardea su tek počela. Ako kriza ne bude ubrzo sanirana, prevremeni izbori su sasvim izvesni.
Evrozona blizu tačke recesije
Evropska komisija iznela je danas procenu da će ekonomija evrozone jedva porasti iduće godine, uz pomak od samo 0,1 odsto, zbog udara finansijske krize. Najveće evropske privede će se naći blizu zustavljanja rasta, kaže Komisija.
Nemačka i Francuska neće uopšte imati rast, dok će Velika Britanija pasti u recesuju sa ekonomijom umanjenim za jedan procenat. U evrozini, Španija i Irska će 2009. godine takođe otići u minus, uz porast nezaposlenosti i budžetskog deficita, kaže izvršni organ EU. Irska je već u recesiji, kaže Komisija, kao i dve baltičke države koje ne koriste evro: Estonija i Letonija.
