Izvor: Blic, 06.Jan.2010, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Island: Referendum o vraćanju duga
Predsednik Islanda saopštio je da će o nadoknadi štednih uloga Britanaca i Holanđana, u propalim islandskim bankama, građani morati da odluče na referendumu.
Islandski predsednik Olafur Grimson, koga je gotovo četvrtina stanovnika te zemlje peticijom pozvala da odbije da potpiše zakon o vraćanju tog duga, uslišio je njihove molbe i odbio je da potpiše zakon koji je već ranije usvojio parlement.
Vraćanje tih štednih uloga, u ukupnoj sumi od oko pet milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dolara, inostranim štedišama je jedan od preduslova da Island, teško pogođen finansijskom krizom, dobije pomoć od Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, podsećaju novinske agencije.
Islandska vlada je posle usvajanja tog zakona u Parlamentu očekivala i lakše pregovore o ulasku njihove zemlje u Evropsku uniju, kao i brzo odobravanje finansijske pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda, podsećaju analitičari.
"Posao predsednika je da obezbedi poštovanje želja islandskog naroda. Odlučio sam da o novom zakonu odluče građani Islanda, a referendum će biti održan u najkraćem mogućem roku", citirao je britanski Bi-Bi-Si predsednika Grimsona.
Taj kontraverzni zakon, na koji je predsednik Islanda danas stavio veto, vlada je predložila u jesen 2009, a parlament Islanda ga je posle više sedmica oštrih debata usvojio krajem decembra.
Zakonom je predviđeno da će Velikoj Britaniji i Holandiji novac biti isplaćen tokom 15 godina, pri čemu su poslanici usvojili i ograničenja u isplati u zavisnosti od veličine islandskog bruto domaćeg proizvoda.
Ogorčeni Islanđani, međutim, ne žele da plaćaju dugove koje su, bez njihovog znanja i učešća, napravile islandske banke u inostranstvu, pa su od predsednika Grimsona zatražili da raspiše referendum o tome. Peticiju kojom se od predsednika traži da raspiše svenarodno izjašnjavanje o isplati duga od 3,8 milijardi evra Britaniji i Holandiji do 3. januara potpisalo je 61.000 Islanđana - petina stanovništva zemlje, odnosno gotovo četvrtina građana sa biračkim pravom, prenele su agencije.
Na svakog Islanđanina, po osnovu tog duga, dolazi više od 12.000 evra.
