Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Jun.2020, 19:02
Intervju Maja Herman Sekulić: Svet je željan poezije
Naša pesnikinja Maja Herman Sekulić, kojoj je u martu ove godine dodeljena najznačajnija nagrada međunarodne Akademije Galaksija iz Indije – posle čak 10 nagrada koje je dobila prošle godine – zatekla se u Beogradu na samom početku epidemije.
Za Dan poezije napisala je pesmu o koroni, koja je snagom svoje poruke za kratko vreme postala neka vrsta himne i prevedena je na više od dvadeset jezika!
*Vaša pesma Ljubav u vreme korone ujedinila je svet, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se to dogodilo?
Samo nekoliko dana pre uvođenja vanrednog stanja došla sam u Beograd, koji je trebalo da mi bude usputna stanica na putu za festival poezije u Turskoj i Tunisu, a onda su zatvorene granice, sve je stalo. Čitav svet stao je zbog pandemije koronavirusa. U prvom trenutku bila sam zbunjena i utučena, kao i svi, ali kada sam dobila poziv da napišem nešto za Dan poezije, koji pada na ekvinocijum, odjednom sam dobila inspiraciju i u jednom dahu napisala sam pesmu Ljubav u vreme korone. Onda su počeli da se javljaju moji prijatelji pesnici i prevodioci iz Francuske i Italije, to su bila prva dva prevoda pesme. Zanimljivo je da je pesma prevedena i na četiri različita jezika u Indiji: hindi, pandžabski, bengalski, kašmirski.
Do izlaska knjige stiglo je 24 prevoda, nažalost, poslednji 25. kineski nije stigao za elektronsko izdanje Pesma koja je ujedinila svet, kako je ovo planetarno izdanje krstila njegova vredna urednica dr Ana Stjelja u uvodnoj belešci za digitalno izdanje Udruženja Alia Mundi. U ovu knjigu od 112 strana ušli su i izuzetni likovni prilozi poznatih umetnika inspirisani pesmom, za koje je Stjelja raspisala konkurs. I eto, sad pred sobom imamo to sjajno, jedinstveno izdanje, zaista bez presedana, za koje se nadam da će izaći i kao štampana knjiga jer to i zaslužuje. Tako sam u poslednja dva meseca, dok je ceo svet bio u izolaciji, bila jedan od najzaposlenijih stvaralaca na planeti.
Obraćajući se boginji Sunca, želela sam da donesem nadu u bolji svet. Jedna od mojih čitateljki pronašla je zanimljivu paralelu sa istom porukom nade u pesmi koju je veliki ruski pesnik Puškin napisao 1827, pod istim okolnostima, u izolaciji u vreme pisanja kuge, a to je za njega postao najplodonosniji stvaralački period.
*Za mnoge stvaraoce ova izolacije nije bila toliko produktivna. Kako se desilo da ste vi bili toliko zaposleni?
Pre svega zbog tako pozitivnog odjeka koji je moja pesma imala među piscima, umetnicima i čitaocima širom sveta jer je pružila tračak svetlosti! Ali tome su doprineli i neki projekti koji su ranije započeti i koji su ovih meseci dobili svoje finale jer su njihovi autori i moji pravi anđeli čuvari imali više vremena da im se posvete do kraja! Tako je ovih dana finalizovana zbirka mojih pesama Veliki plan, koja je pod istim naslovom već izašla na engleskom i nemačkom, a sada se pojavljuje u italijanskom prevodu pesnikinje Klaudije Pićino, sa predgovorom uglednog književnika i italijanskog kandidata za Nobela Dantea Mafije. U Crnoj Gori izlazi obiman i prelepo urađen jedinstveni Vodič kroz književni svet Maje Herman Sekulić, na kojem je više od dve godine radila sjajna dr Aleksandra Nikčević Batričević sa Univerziteta Crne Gore, praveći izbor iz mojih knjiga i kritika o meni, uz iscrpnu bibliografiju od 486 jedinica, koju je radila bibliotekarka sa Cetinja Lidija Kaluđerović. Rekla sam im da će me ovaj kapitalni kulturni projekat, redak kod nas, navesti da se ponovo upoznam sa samom sobom!
*Poznati ste kao pravi ambasador srpske kulture, ali istovremeno ste i globalni ambasador.
To je sasvim prirodno. Uvek sam bila ambasador srpskog jezika i književnosti i, eto, u Rumuniji, Turskoj, Italiji i Indiji to primetili su pre nego kod nas i proglasili me globalnom ikonom i ambasadorom ne samo književnosti i kulture nego i humanosti i dobre volje, nekim ko je ostavio trag u svojoj kulturi, ali i napravio neizbrisiv pomak u svetskoj književnosti. Tako su i formulisali veliku nagradu koju mi je nedavno dodelila Indijska akademija, čestitajući pri tome u obrazloženju srpskim piscima i srpskoj kulturi!
*Šta je više vaš dom, Beograd ili Njujork?
Skoro kao ono pitanje voliš li više tatu ili mamu. Volim ih na različite načine, a vidim i neke zajedničke crte. Iz Beograda nikad nisam potpuno otišla i vezana sam za jezik. Inače, ne volim granice i uvek sam se osećala kao građanka sveta. Kontinuirano sam ovde prisutna i objavljujem, a uvek ponavljam ono što sam naučila od Mihaila Pupina, koji je uvek govorio da u Ameriku nije otišao trbuhom za kruhom nego za znanjem, tako sam i ja otišla da doktoriram na Prinstonu, jednom od najprestižnijih univerziteta u svetu. Ali i pre toga sam se školovala i živela u raznim zemljama sveta, pa i na Dalekom Istoku. Ali Beograd je uvek bio moja luka, utočište i moj grad.
Dugo živim u Njujorku, a volim ga odmalena. Njujork i Beograd imaju sličnu energiju. Beograd je otvoren grad, istorijski je kosmopolitski grad, na ovom tlu bili su razni narodi i uvek su bili dobrodošli. I to je ono što Beograd čini velegradom, upravo ta različitost i širokogrudost. Jedna od mojih sentenci je da je prelazak iz Beograda u Njujork lakši nego prelazak iz Bronksa na Menhetn. Dugo godina mi je dom bio Bangkok, “Kad jednom počnete da dobijate poštu na određenu adresu, to je vaš dom”, ovo je citat iz moje knjige putopisa iz jugoistočne Azije Prozor u žadu.
*Vaša poezija je ujedinila svet, a hoće li poezija spasti svet i kako?
To je ideal i san. Iz mog iskustva, boraveći na različitim festivalima poezije, gde sam stekla mnoge prijatelje i povezala se s pesnicima iz celog sveta, primetila sam veliko razumevanje, ljubav i poštovanje, kolegijalnost i želju za ujedinjenjem sveta, bez predrasuda, religioznih i nacionalnih, što je na našim prostorima večito prisutno, a to uvek dolazi od političara, a ne od naroda.
Primećujem novi trend u svetu. Svet je željan poezije. Festivalima poezije prisustvuje hiljade ljudi, to su veliki auditorijumi dupke puni. Kod nas ovaj trend još nije stigao, mada postoje različiti festivali. Poezija može da produhovi svet, da ga ujedini, da ga učini boljim, da ga prolepša.
Digitalna galaksija zamenila je Gutembergovu galaksiju, već sam sebi postavljala ovo pitanje u svojoj knjizi istog naslova. Iako postoji hiperproizvodnja poezije i šunda, ljudi koje ne znaju šta je poezija prevode je na Guglu i objavljuju i tako je skrnave, ali sa druge strane internet i društvene mreže omogućavaju nam da se upoznajemo, čitamo, razmenjujemo poeziju, da se družimo. Ovaj karantin je pokazao da su ljudi željni pozitivne energije i plemenite poruke.
*Jeste li uspeli da radite i na novoj knjizi o Mileni Pavlović Barili?
Nažalost, ona je ostala po strani, mislila sam da ću u ovoj izolaciji imati vremena da čitam knjige, da u tišini pišem. Međutim, stvari su se tako desile da sam ja postala planetarna centrala. Nadam se da ću je završiti tokom leta i da ćemo već na jesen pričati o ovom projektu.
.jpg)
