Izvor: Politika, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima nade za magareća leđa
U Atini i većim gradovima magare možete da vidite samo na razglednici i posteru u turističkoj agenciji
Specijalno za "Politiku"
Atina, jula – U Atini i većim gradovima, grčko magare možete da vidite samo na razglednici. Očešljano i istimareno, obično, pred kamerom pozira sa starcem u tradicionalnoj grčkoj nošnji. Ugledaćete ga i na posteru u turističkim agencijama kao reklamu za jevtinu i egzotičnu šetnju prilikom posete grčkim selima. Ali uživo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << magarca u Grčkoj možete retko da vidite samo na nekom od ostrva.
Ova dobroćudna, izdržljiva ali nadasve tvrdoglava životinja, simbol boga Dionisija i, na neki način, maskota grčkog sela, izumire na prostorima kamenitog Mediterana gde je vekovima bila osnovno sredstvo transporta. U Grčkoj je danas ostalo samo šezdeset hiljada magaraca u odnosu na pola miliona koliko ih je bilo pre pedeset godina. Njihovi vlasnici su danas isključivo ljudi preko 60 godina pa se, neretko, kaže da umiru ljudi i za njima odlaze i magarci.
Bitka sa automobilima
Savremeno doba nametnulo im je konkurenciju u kojoj oni, ne baš reprezentativnog izgleda i estetsko-higijenskog ponašanja, gube bitku sa automobilima. Profesor Univerziteta Aristotel u Solunu, Jorgos Arsenos kaže da su magarcima u Grčkoj odbrojani dani ukoliko ih slučajno ne spase upravo najveći problem današnjice – zagađenost čovekove okoline. U tom slučaju, ekološki razlozi mogu da vrate poverenje u ove životinje koje su iz civilizovanih sredina proterali jer – nemaju miris.
Ali, da li mirišu izduvni gasovi automobila, pita se profesor Arsenos i podseća da će se ove godine o magarećoj temi raspravljati na simpozijumu koji će biti organizovan na grčkom ostrvu Hidra. Ne slučajno baš tu u Saronijskom zalivu, na živopisnom ostrvu Hidra gde je iz ekoloških razloga automobilima zabranjen pristup i gde gradske vlasti raspolažu samo sa nekoliko vozila: dva kamioneta, vatrogasnim i bolničkim kolima. Hidra je jedno od retkih mesta u svetu gde se radi zaštite starih građevina i istorijskog lika grada kao prevozno sredstvo koriste samo magarci i mule.
Kada se sa broda iskrcate na ovom majušnom ostrvu, dva sata udaljenom od Atine, slikarskoj i uopšte umetničkoj koloniji, dočekaće vas niz bleštavo belih kamenih kuća, ne prebogato ali negovano zelenilo i – magarci. Umesto taksija, sa sedlom i ponjavicom na leđima, satima stoje u luci i čekaju mušterije. Tokom dana, oni mlađi i izdržljiviji vuku tovar kroz uske strme i kamenite ulice, u korpama nose voće i povrće, na leđima gazde i turiste... Oni su glavni transport, bez njih ovo ostrvo ne bi moglo da funkcioniše jer kroz tesne uličice, često samo sa stepenicama, mogu da se kreću jedino magarci...
Na ostrvu San Torini koje je poznato po tome što se nalazi na litici, magarci su uz modernu uspinjaču koja je napravljena do plaže jedini način da se dođe do mora. Može i strmim stepenicama ali njih je nekoliko stotina.
Izdržljivi i jevtini
Cela priča o magarcima i njihovoj sudbini u Grčkoj ali i drugim mediteranskim zemljama ima svoj smisao. U celom svetu danas je ostalo oko 60 miliona magaraca i mula i većina je skoncentrisana u nerazvijenim zemljama, Kini... Na Maditeranu, magarci se sem Grčke još koriste na Kipru, u Italiji i Španiji.
Sem činjenice da su izdržljivi, jevtini, da podnose vrućinu i suvu klimu, hladnoću i vremenske nepogode, da malo jedu i nisu probirljivi u čemu ozbiljno mogu da konkurišu automobilima, magarci su u Grčkoj imali i velike istorijske zasluge. Oni su se u drevnoj Eladi pojavili 2000. godine pre nove ere. Došli su iz severne Afrike i kroz antičku istoriju ali i kasnije, imali su poseban značaj u svakodnevnom životu ljudi. Recimo, u Drugom svetskom ratu i za vreme građanskog rata u Grčkoj, magarci su korišćeni za prevoz municije i hrane i smatrani su sastavnim delom armije. grčka armija je 1935. godine u svojim redovima imala i 350.000 magaraca i mula koji su se probijali tamo gde zbog vremenskih i geografskih uslova nije moglo da stigne nijedno drugo transportno sredstvo. Onda su ih šezdesetih godina "demobilizovali" i – zaboravili.
Naučnici smatraju da magarci u Grčkoj imaju budućnost. Njihova leđa mogu još mnogo toga da ponesu i da budu korisni u turističkim mestima, posebno na ostrvima. Ali, istini za volju, malo ko veruje u ove naučne pretpostavke. Iako im ekološki zahtevi idu naruku, mnogo je verovatnija ona tužna pretpostavka da će za ostarelim vlasnicima otići i – njihovi magarci.
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 17.07.2006.]
