Izvor: Blic, 18.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Pavić u svetskom vrhu
I Pavić u svetskom vrhu
Nedavno je u izdanju 'Zepter book worlda' objavljena vrlo zanimljiva studija 'Knjige koje su osvojile svet' o najčitanijim književnim delima XX veka autora Rafael Vidaleng, u prevodu Jelene Mitrović.
Zastupljeno je pedesetak autora sa kratkim biografijama, prikazima romana kojima su 'osvajali svet', podacima o tiražu i eventualnim zanimljivostima. Među tih pedesetak pisaca su i Tomas Man ('Smrt u Veneciji'), Marsel Prust ('U potrazi za izgubljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vremenom'), Andre Žid ('Pastoralna simfonija'), Franc Kafka ('Proces'), E.M. Remark ('Na zapadu ništa novo'), Žan-Pol Sartr ('Mučnina'), Egziperi ('Mali princ'), Umberto Eko ('Ime ruže')...
Pomenimo tek neke neprilike koje su imali poznati pisci sa svojim još poznatijim delima. Prusta je odbio tadašnji urednik 'Galimara' Andre Žid, pa je prvu knjigu štampao o sopstvenom trošku. Čestiti univerzitetski profesor Nabokov kada je nudio svoju kontroverznu 'Lolitu' ne samo da je bivao odbijen, već su mu pretili da će izgubiti katedru na univerzitetu. Svuda su ga odbijali i svrstavali u trivijalne pisce sve dok ga nije otkrio Grejem Grin, a samo dve godine kasnije Nabokov univerzitete obilazi kao veoma ugledni gost. Semiolog Umberto Eko nudi svoje rukopise raznim izdavačima. Zapanjen što Eko koristi obilje latinskih citata uz tvrdnju da se to sigurno neće prodavati, odbija ga i francuski izdavač. Ali prognoza se pokazala kao sasvim pogrešna jer prodato je čak 16 miliona primeraka u svetu. I tako dalje, i tako redom.
Od naših pisaca iz pera Radovana Popovića dati su Ivo Andrić, Miloš Crnjanski i Milorad Pavić. Upravo tim povodom gospodin Milorad Pavić je 'Blicu' odgovorio na nekoliko pitanja.
Kakav je osećaj naći se uz Andrića i Crnjanskog u izboru pedesetak knjiga koje su obeležile XX vek?
- Mislim da je naša književnost tu jako dobro prošla, iako bih rekao da su se tu mogli naći i Meša Selimović i Kiš.
U tu poziciju vas je, razume se, doveo 'Hazarski rečnik' za koji je David Albahari rekao da posle toga istorija fantastike i istorija metaproze više neće biti ista. Jeste li slutili kuda će vas to delo odvesti?
- Onog trenutka kada sam otkrio samom sebi rečničku formu za budući 'Hazarski rečnik', znao sam da ni istorija moje proze neće više nikada biti ista.
Mihiz je, povodom te knjige, rekao da neminovan gubitak plaća čovekova neizlečiva strast da se kocka sa sudbinom, a da karte deli jedan bog i tri vraga - đavo, satana i šejtan. Znači li to da je odnos dobra i zla u svetu 1:3 u korist zla ili...?
- Računica koju ste izveli pokazuje ono što je još Damaskin znao, da naša matematika nije egzaktna nauka. Nedostaje joj samerljivost tačke, sadašnjeg trenutka i jednine. Zato ni računica koju ste izveli nije tačna.
Od 'Hazarskog rečnika' vi ste od do tada manje poznatog pisca krenuli putem gromoglasne slave. Mislite li da ste vi zapravo svojevrsno predskazanje sudbine ovog naroda ili tek njegova slika u ogledalu?
- To ne bih umeo da kažem. Kamo sreće kad bi ovaj narod imao pameti koliko talenta. T. Nježić
