Izvor: Politika, 24.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Kipar je pred ultimatumom
INTERVJU
Erato Kozaku Markulis,
ministar spoljnih poslova Republike Kipar
Od našeg specijalnog izveštača
Nikozija, oktobra – U prvu zvaničnu posetu jednoj zemlji na državnom nivou otkako je postavljena na mesto ministra inostranih poslova Kipra (16. jula) Erato Kozaku Markulis krajem meseca dolazi u Beograd. Ova bivša ambasadorka u SAD, Brazilu, Libanu i Jordanu nedavno je upozorila da Turska za severni deo Kipra priprema "kosovski scenario" i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to Nikozija neće dozvoliti. U tom svetlu jasno je stavila do znanja da će "Kipar u Evropskoj uniji biti protiv priznavanja nezavisnosti" i da "ovim vetom sigurno neće biti sama".
"Rešenje za podeljeni Kipar može se samo naći u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Isti stav imamo i kada je u pitanju Srbija. Snažno podržavamo Beograd da se problem Kosova reši upravo tamo, u Savetu bezbednosti. Suverenitet Srbije ne sme biti ugrožen, jer, u suprotnom, time bi bio napravljen presedan koji bi podrio celokupnu pravnu osnovu na kojoj počivaju svi suvereniteti zemalja osnivača UN i na kojoj ta organizacija funkcioniše od svog osnivanja", kaže Erato Kozaku Markulis već na početku intervjua koji je dala "Politici" u svojoj kancelariji u Nikoziji.
Situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom, dakle, pratite s priličnom dozom zabrinutosti?
Naravno. Ako se za Kosovo ne nađe obostrano prihvatljivo rešenje i bude proglašena jednostrana nezavisnost, koja će biti priznata od nekih zemalja a da pri tom nemamo rezoluciju Saveta bezbednosti UN, tada će se, kao što sam rekla, stvoriti opasan presedan sa veoma ozbiljnim posledicama za sve zemlje i ne samo za one kojima se preti secesionizmom. Zato je naš stav više nego kristalno jasan da se rešenje za južnu srpsku pokrajinu mora naći između dve strane i ono mora biti potvrđeno od Saveta bezbednosti UN. Kipar neće prihvatiti ništa manje od ovog.
Kako bi Kipar reagovao da mu se postavi ultimatum kao što je to albanska strana učinila srpskoj da će 10. decembra proglasiti nezavisnost ukoliko se do tada ne nađe rešenje za Kosmet?
Kipar je protiv svakog ultimatuma isto koliko je i protiv nametnutog rešenja. Duboko verujemo da svaki međunarodni problem, bilo da je reč o Kosovu, Kipru ili nekoj trećoj zemlji, treba da se rešava kroz pregovore, dakle kroz dogovor, a ne arbitražu. Takođe ne prihvatamo "kratke rokove" postavljene u vidu ultimatuma. A kad smo već kod toga, i mi smo dobili ultimatum od turske strane. Poručili su nam da rešenje za kiparski problem mora da se nađe do kraja 2008. godine. Posle tog roka koji su oni, kao što vidite, ultimativno postavili, ne znamo šta će učiniti. Ali, svesni smo da će sve uraditi da do dogovora ne dođe.
Problem Srbije mnogi upoređuju sa Kiparom. Da li je to uporedivo?
Da i ne. Objasniću šta pod tim mislim. Kao prvo, Kipar je doživeo tursku invaziju i okupaciju (zauzeli su 37 odsto naše teritorije na severu ostrva). Zatim, nasilno su proterani naši građani sa tog područja (grčka enklava tamo, praktično umire, jer se svela na ukupno 417 lica uglavnom starijih od 70 godina) koji su, zapravo, postali izbeglice u sopstvenoj zemlji. I tu ima sličnosti sa kosovskim Srbima. Međutim, mi imamo problem sa organizovanom kampanjom okupacionih trupa (oko 43.000 turskih vojnika) koji od podele ostrva 1974. godine, suprotno Ženevskoj konvenciji, kontinuirano dovode ilegalne doseljenike čiji broj se danas popeo na 160.000, što je s tačke gledišta međunarodnog prava čist kriminal. Najzad, jednostrano su proglasili (1983. godine) takozvanu Tursku republiku severni Kipar, što je dva puta osuđeno rezolucijama Saveta bezbednosti UN i pozivom članicama da ne priznaju ilegalni režim i da mu ne pomažu ni na koji način. Nemaju, dakle, priznanja ni od jedna države osim Turske. Okupirani deo Kipra kao i Kosovo delovi su suverenih teritorija Republike Kipar i Srbije i do sporazuma obe strane mora se doći upravo uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta obe države.
Primljeni ste u Evropsku uniju, a da prethodno nije rešen kiparski problem star više od 30 godina. Niste li se pribojavali nekih ucena da će članstvo biti ugroženo kad je, samo koji dan pre ulaska, na referendumu u aprilu 2004. odbijen plan Kofija Anana o ujedinjenju ostrva?
Odluka da Kipar bude primljen (u paketu sa ostalih devet država) maja 2004. godine doneta je decembra 1999. Napori da se zemlja ujedini, nažalost, nisu uspeli, prvenstveno zbog nepopustljivog stava kojeg se držala turska strana, a plan o ujedinjenju, koji je predložio tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan, kiparski Grci smatrali su neuravnoteženim pa ga nisu podržali. Zato, kada je došlo vreme da se priključimo EU nije mogla da se predomisli i pogazi svoju odluku.
Šta Vam je smetalo u Ananovom planu, na kojem je godinama radio čitav tim međunarodnih stručnjaka i koji je imao pet verzija mogućeg ponovnog ujedinjenja kiparskih Grka i Turaka?
Kao prvo, taj plan nije bio rezultat dogovora između dve strane već arbitraže Kofija Anana. U poslednji čas ponuđena nam je izmenjena verzija, kao konačan tekst, u kojem su bili uvršćeni svi zahtevi turske strane, a ticali su se bezbednosti, garancija, striktnih mera za obe zone, kao i pitanje doseljenika bez vođenja računa šta o tome mislimo mi. Praktično, Ananov plan ujedinjenja nudio je, zapravo, dalju podeljenost po etničkoj osnovi, večno prisustvo jednog broja okupacionih trupa, legalizaciju doseljenika, restriktivnu politiku prema izbeglicama, nepošten odnos prema vlasništvu kiparskih Grka i načinu kompenzacije njihove zaposednute imovine na severu zemlje i, najzad, nije postojao nikakav mehanizam koji bi garantovao da će dogovoreno morati i da se poštuje. To su sve razlozi koje je predsednik Tasos Papadopulos, u obraćanju naciji, noć uoči referenduma, bio dužan da predoči javnosti i zbog čega je sutradan 76 odsto Grka na glasanju reklo "ne".
-----------------------------------------------------------
Britanske baze
Zbog nekoliko neprijatnih incidenata u skoroj prošlosti vidno su zahladneli odnosi između Vaše zemlje i Velike Britanije. London vam od 1965. godine duguje novac za dve svoje baze, o čemu je raspravljao i Vaš parlament.
Sa vladom Velike Britanije imamo odličnu bilateralnu saradnju. Ne slažemo se, međutim, s pozicijom koju oni zauzimaju na, recimo, promociji kiparskih Turaka i direktnih kontakata sa njima. A što se tiče njihovih vojnih baza (Akrotiri i Dekelja), dovoljno je da kažem da je njihovo postojanje na teritoriji jedne članice Evropske unije u 21. veku, najblaže rečeno, anahronizam.
[objavljeno: ]
