Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrabro srce Škotske
Lekcija o istoriji i slavi, ali i turizmu. – Ko je sve od poznatih rođen u porodilištu malog grada
EDINBURG, septembra – "Tišina, molim za hrabre i slavu." Prodoran glas golobradog mladića u momentu je utišao turiste Sale časti u čuvenom zamku u Edinburgu, jedinoj prostoriji u kojoj nije dozvoljeno slikanje kamerama i fotoaparatima. To je deo Nacionalnog memorijalnog vojnog muzeja, srca ovog zamka, koji je drugo stecište po broju posetilaca iz celog sveta – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odmah iza čuvenog londonskog Tauera. Ovde godišnje prodefiluje približno milion turista. Podrazumeva se da se senima škotskih vojnika poklonite u savršenoj tišini. Odavde su brodovima kretali u osvajanje sveta, ali i u borbu za sopstvenu nezavisnost. Poslednjih godina Edinburg je posebno ponosan na škotski parlament čije je sedište baš ovde.
Kraljičini saloni
Lekcija iz istorije u edinburškom zamku je tiha i veličanstvena. Nogu pred nogu, po crvenom tepihu, strogo u čuvenom britanskom "redu" sa zidova posetioci čitaju gde su vojne čete škotske krvarile: uzduž i popreko Indije i ostalog dela Azije, Afrike, Evrope. Sve pobrojano, ništa propušteno. Čini se da borba na najmanjoj livadi i na širokom prostranstvu Galipolja imaju istu vrednost, kada je reč o pogibiji vojnika. Slava onima koji su umrli za Škotsku, uostalom krupnim slovima je upisano u ovom delu utvrđenja, danas pretvorenog i grandiozni muzej. U Grejt holu nalazi se i impresivna izložba oružja i vojne opreme.
Zamak Edinburg primer je, zapravo, strateški fenomenalno izgrađenog vojnog utvrđenja. Na samom ulazu dve impozantne statue – jedna pripada Vilijemu Volisu, najslavnijem škotskom heroju, ovekovečenom u filmu "Hrabro srce" u liku Mela Gibsona, a druga je lik Roberta Brusa, onog što je, sećate se, prvo izdao junaka, a zatim okupio još veću vojsku i izvojevao nezavisnost Škotske i postao njen prvi kralj. Test pitanje vodiča da pogodimo koja je od dve statue, iste veličine, čuveni junak Škotske koga smo upoznali zahvaljujući holivudskoj mašini. Svi glasamo za mlađeg, lepšeg, a ne lik nekog brkatog, starog mrguda. Pogrešno, naravno. Inače, još jedna potvrda da holivudskim filmovima ne treba verovati: u filmu "Hrabro srce" jedva da je pala kap kiše, u stvarnom Edinburgu i Škotskoj kiša kao da ne prestaje.
Zamak je i nekadašnja kraljevska rezidencija, pa veliki deo utvrđenja zauzimaju saloni Kvin Meri "kraljice od Škotske", portreti sinova koje je rodila da vladaju Škotskom – kralja Džejmsa Četvrtog i Džejmsa Prvog od Engleske... Sve je tu: gde su jeli, gde spavali, gde se molili, a pre svega, imali sjajan pogled na sve neprijatelje, jer sa zamka puca pogled na samo more i sva okolna brda.
Plotun u jedan
Sa ovog mesta pruža se čudesan, panoramski pogled na grad koji ima više od 440.000 duša. Edinburg je prestonica Škotske i danas dobrim delom živi od turista i umetničkog festivala, koji traje tokom avgusta. Tada se broj stanovnika udvostruči, a grad postaje festival i sajam knjiga, pozorišnih predstava i književnih predstavljanja, muzike, filma, fotografija...
Sam zamak je impozantan, podignut na granitnoj, vulkanskoj steni, 80 metara iznad grada. Našlo se tu mesta i za redove topova. Iz jednog, plotun u jedan sat – svakoga dana izuzev nedeljom, tačno u jedan sat posle podneva, ispaljuje se plotun. Nekada, ljudima na brodovima to je bio znak da podese časovnike, danas u službi turizma i čuvanja tradicije.
Pre nego što se napusti ova predivna Esplanada, u severoistočnom uglu nalazi se mali gvozdeni zid, nazvan Zid veštica, a kao sećanje na vreme kada su mnoge žene želju da misle svojom glavom – platile glavom. Autentično i uverljivo, na momente zastrašujuće izgleda izložba "Ratni zarobljenici" – u prostorijama duboko pod zemljom, sa mnogo stepenika, lavirinata... Ćelije sa razapetim mrežama – ležaljkama, na burićima skromna večera, flaša ruma, rasute domine, seno na kojem se spavalo, poderan veš... Multimedijalnu izložbu prate glasovi – naređenja, od kojih se u zatamnjenim prostorijama turisti ledi krv. Još samo fale zatvorski pacovi...
Za vreme Drugog svetskog rata u zamku Edinburg nalazila se, inače, i velika bolnica za ranjenike.
Od ovolike istorije čovek ogladni. Grupe turista organizovano stižu na tipičan edinburški ručak. Oprezni se drže lososa i hamburgera, radoznali probaju škotske čorbe. Naravno da su u delu Škotske gde kiša pada od septembra do juna, kuvari smislili divne supe da zagreju stomak pokislog turiste, jedino je potrebno verovatno barem godinu dana da se stranac navikne na gustu čorbu od povrća sa ovčetinom ili "kuk-a-leki-sup", sa komadićima piletine, sočiva, pirinča i ko zna čega još.
Suvenir koji se mora poneti iz Edinburga je obavezno masleni keks, "šortbred" iz najstarije škotske pekare, osnovane još 1830. godine. Princes strit je najpopularnija šoping zona u Edinburgu i uz mnoštvo prodavnica sa suvenirima i džemperima od šetlanda, šalovima od kašmira, tartan kiltovima sa šarama svih klanova, tu su i sve najčuvenije firmirane svetske prodavnice.
Edinburg se diči i prelepim uskim ulicama, gde svaka zgrada, naravno, ima svoju istorijsku priču. Kuća u kojoj je rođen Aleksandar Bel, pronalazač telefona, pa ser Valter Skot, književnik, ser Artur Konan Dojl, otac čuvenog Šerloka Holmsa. Spisak poznatih širom sveta, koji su zaplakali prvi put u porodilištu u Edinburgu, relativno malom gradu, više je nego impresivan. Iz mesta ušuškanog između brda i mora, potiče premijer Toni Bler, nobelovci, Maks Bor i Džejms Maksvel, Džoana Rouling, koja je knjigama o Hariju Poteru usrećila decu širom planete, otud je šarmantni Šon Koneri, ali i Jan Vilmut, naučnik koji je klonirao prvu ovcu Doli. Čak su i filozofi Dejvid Hjum i ekonomista Adam Smit rođeni u Edinburgu. Napuštamo Edinburg u kišno popodne uz pitanje ko je od slavnih, uopšte rođen u Londonu.
Olivera Popović
[objavljeno: 21.09.2006.]
