Izvor: Blic, 12.Jul.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hakeri su mogli da prisvoje ceo internet
Slučajno otkrivena greška na internetu umalo nije omogućila hakerima da preuzmu kontrolu nad velikim delom globalne mreže podataka. Posle šest meseci rada u strogoj tajnosti, velike kompanije za proizvodnju kompjuterske opreme i softvera napravile su program za korekciju, tzv. "patch", čime je opasnost otklonjena.
Opasnu grešku primetio je stručnjak za bezbednost Den Karminski iz preduzeća "IOAktiv" u trenutku dok je tražio nešto sasvim drugo. Da su umesto njega na isti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << problem naišli hakeri, postali bi im dostupni elektronska pošta i poverljivi podaci.
Greška koju je otkrio Kaminski nalazila se u najvažnijem delu interneta Domain Name sistemu (DNS) koji vidljive nazive domena, kao što je, na primer, www.google.com, povezuje sa sajtovima koji se kriju iza njih. To funkcioniše tako što imenima domena dodeljuje brojčanu šifru, to jest IP adresu. Isto se dešava i prilikom slanja elektronske pošte. Prema tome, DNS predstavlja neku vrstu telefonskog imenika za internet: da su se hakeri ubacili u ovaj softver, mogli su da promene vezu svakog naziva domena sa IP adresom i tako preuzmu kontrolu nad internetom.
U najboljem slučaju, čitaoci određenog vebsajta završili bi na potpuno drugoj stranici. Time bi, recimo, klijenti banaka koji plaćaju račune preko interneta mogli da dospeju na sasvim drugi sajt a da to i ne primete, jer bi tačan naziv domena banke i dalje stajao na mestu za upisivanje adrese. Tako bi kriminalci mogli da dođu do privatnih podataka, kao što su brojevi računa, šifre i brojevi za novčane transakcije preko interneta. Iako se ovakvi prodori do privatnih podataka i sada dešavaju, otkrivena greška bi znatno olakšala posao hakerima.
Hakeri bi, osim toga, mogli da naprave nove internet stranice po uzoru na sajtove imejl provajdera i tako saznaju korisnička imena i šifre njihovih korisnika. Čak i da vaš provajder nije bio žrtva hakera, oni bi mogli da se dočepaju vaše elektronske pošte, budući da se i prilikom slanja mejlova adresa primaoca dodeljuje određenom IP broju. Meta napada hakera bili bi i velike mreže preduzeća, organi vlasti i univerziteti.
Pošto je otkrio grešku, Karminski je stupio u vezu sa gigantima za proizvodnju softvera, među kojima su i "Majkrosoft" i "San", i stručnjacima za internet, kao što je "Sisko". Oni su sastavili tim od 16 naučnika iz celog sveta kako bi pronašli rešenje. Rezultat njihovog rada je bio "patch", koji je od prošlog utorka na raspolaganju.
"Ljudi bi trebalo da budu zabrinuti, ali ne i da se prepuštaju panici", kaže Kaminski. Kod većine vlasnika računara "patch" se automatski instalira u okviru redovnog apdejtovanja programa za zaštitu od virusa, a oni koji su isključili ovu opciju, program za opravku mogu da instaliraju tako što će ručno apdejtovati antivirus program.
