Izvor: Blic, 26.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grenland na putu nezavisnosti
Na Grenlandu je juče održan referendum na kojem je oko 39.000 građana sa pravom glasa trebalo da odluči da li će ovo ogromno arktičko ostrvo koje geografski pripada severnoj Americi, a istorijski Evropi, dobiti najširi stepen autonomije u okviru Danske, koji bi mogao da vodi ka konačnoj nezavisnosti. Stanovnici Grenlanda se nadaju da će im na tom putu pomoći pronađena nalazišta zlata, dijamanata, uglja, cinka i minerala olivina, ali i zalihe nafte koje se procenjuju na 110 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tona. U istraživanjima javnog mnjenja uoči referenduma, čak 61 odsto ispitanika izjavilo je da će glasati za autonomiju Grenlanda, a 15 odsto ih je bilo protiv.
Grenland u poslednjih 20 godina uživa ograničenu autonomiju pod nadzorom centralne vlasti u Kopenhagenu i danske kraljice Margarete Druge. Odnos je sličan onom koji britanska kruna i vlada u Londonu imaju sa Škotskom, Velsom i Severnom Irskom. Hans Enoksen, predsednik lokalne vlade Grenlanda, naglašavao je poslednjih dana kampanje za referendum da izjašnjavanje „uopšte nije o nezavisnosti, već da se radi o dogovoru o autonomiji kao jedinom putu napred”. Međutim, Lars-Emil Johansen, bivši premijer i jedan od dvojice grenlandskih poslanika u parlamentu Danske, tvrdi da „sanja da će puna nezavisnost doći do 2021, u vreme obeležavanja 300. godišnjice danske kolonizacije Grenlanda”.
„Naravno da možemo da budemo gospodari svoje sudbine i razmahnemo sopstvena krila”, kazao je Johansen.
Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, za šta navijaju sve političke opcije na Grenlandu osim Demokratske partije, puna autonomija će stupiti na snagu 21. juna 2009. Među njenim direktnim posledicama naći će se uvođenje grenlandskog jezika kao zvaničnog na ostrvu, ali i puna kontrola lokalne vlasti nad upravljanjem prirodnim bogatstvima, pravosuđem i policijom, kao delimična samostalnost u sprovođenju spoljne politike.
Na početku hladnog rata 1946. godine, prema nezvaničnim dokumentima otkrivenim u Nacionalnim arhivama SAD, Džejms Birns, tadašnji američki državni sekretar, navodno je ponudio danskoj vladi 100 miliona dolara za kupovinu Grenlanda, koji je Vašingtonu bio zanimljiv zbog geostrateškog položaja i mogućeg rata sa Sovjetskim Savezom u arktičkim oblastima. Za razliku od tog doba, savremene multinacionalne kompanije bi u Grenlandu sada mogle da vide ogroman ekonomski interes, imajući u vidu do sada otkrivena rudna i energetska bogatstva, a ukoliko se ostvare prognoze o postepenom otopljavanju ledene kore koja pokriva 81 odsto površine Grenlanda koja iznosi 2.166.086 kvadratnih kilometara, moguće je da će najveća bogatstva tek biti otkrivena.
Zbog surovih prirodnih uslova u kojima živi 57.000 stanovnika Grenlanda, od kojih su oko 88 odsto lokalni Inuiti, a ostatak Evropljani, među kojima je najviše Danaca, Kopenhagen je godišnje na ostrvo slao 430 miliona evra pomoći ili oko polovine budžeta Danske. Bez te pomoći, grenlandska ekonomija, zasnovana na izlovu bakalara i kraba, odavno bi doživela bankrot. Grenland je istupio iz Evropske zajednice 1985, iako je Danska tamo ostala članica, nakon što su međunarodne ribarske flote počele masovno da love u vodama oko ostrva, otežavajući život lokalnim ribarima.
Ukoliko se samo procene o naftnom bogatstvu ostvare, ne računajući ostale prirodne resurse, Grenland bi mogao da počne da ostvaruje ozbiljan ekonomski procvat u narednim decenijama. Prema dogovoru sa danskom vladom, na čijem je čelu Anders Fog Rasmusen, Grenland će od nafte ostvarivati 12,6 miliona evra godišnje, a sav profit iznad te sume deliće se između Grenlanda i Danske na ravne časti. Danskoj odgovara to što će se postepeno osloboditi slanja pomoći Grenlandu, a u međuvremenu će početi i da ostvaruje profit sa ostrva. Nemački nedeljnik „Špigl” navodi da samo dva mala naftna polja, koja se nalaze u vodama zapadno od prestonice Nuk, imaju rezerve od milijardu tona, što je količina nafte koja je izvučena iz Severnog mora u poslednjih 40 godina.
Za razliku od zapadne obale Grenlanda kraj koje prolazi Golfska struja koja omogućava prihvatljivije uslove za život, na istočnoj obali postoje samo dva gradića u kojima su zbog teških uslova života nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje dece, alkoholizam i visok stepen samoubistava postali uobičajeni. Kristijan Singertat, šef policije iz Tasilaka u kojem živi oko 1.800 ljudi, oštro je kritikovao „praznične govore o autonomiji” i uputio političarima „poziv za uzbunu”. Istočna obala Grenlanda okovana je ledom čak i leti, a ljudi tamo uglavnom žive od izlova foka, pošto je komercijalni ribolov nemoguć.
Lična karta Grenlanda
Površina: 2.166.086 km²
Broj stanovnika: 57.564 (jul 2007)
parlamentarna demokratija sa ustavnom monarhijom (ograničena autonomija u okviru Danske od 1979)
Stanovništvo: 88% Inuiti, 12% Evropljani (uglavnom Danci)
Kraljica: Margareta Druga
Premijer: Anders Fog Rasmusen
Lokalni premijer: Hans Enoksen
Zvanični jezici: grenlandski i danski
Zvanični novac: danska kruna
BDP po glavi stanovnika: 20.000 dolara (2001)
Internet ekstenzija: .gl
Pozivni broj: +299
