Izvor: Deutsche Welle, 15.Jan.2016, 09:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani patroliraju Nemačkom

Nakon masovnih napada na žene, širom Nemačke ulicama šetaju „građanske patrole“ s namerom da štite žene. Zakonski su takve patrole na tankom ledu. Osim toga, često su to samo paravani za obračun neonacista s migrantima.

„Građanska odbrana“ je ovih dana u modi. Sve više ljudi u Nemačkoj odlučuje da se organizuje na ovaj način, a inicijative se protežu od bezazlenih komšijskih pa sve do otvoreno desničarskih koje jasno poručuju da su spremne i na primenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nasilja. Ne zovu se sve „građanskim odbranama“, možda jer ta sintagma zvuči previše ratnički i brzo bi privukla pažnju policije i službi. Na posletku, za bezbednost je u Nemačkoj odgovorna isključivo policija i građanima nije dozvoljeno da po ulici glume šerife.

No napadi iz Kelna, Hamburga i drugih gradova stvorili su povoljno tle za „građanske patrole“. Recimo jedna grupa na Fejsbuku poziva stanovnike Diseldorfa da u grupama šetaju gradom i paze na „naše dame“ petkom i subotom uveče i tokom velikih skupova. Već je više od deset hiljada ljudi – doduše virtuelno na društvenoj mreži – podržalo ovu grupu. Na prvu patrolu prošle subote došlo je nekoliko desetina. Organizator Tofig Hamid, inače iranskog porekla, rekao je za komercijalnu televiziju Sat 1: „Protivim se tome da slobodni ljudi žive u strahu.“ Dodaje da njegova inicijativa nema veze s nasiljem niti ksenofobijom.

I osuđivani neonacisti

To se ne može reći za sve grupe. Gordijan Majer-Plat, šef saksonske pokrajinske Službe za zaštitu ustavnog poretka, kaže da „građanske odbrane“ sve češće osnivaju ili u njima učestvuju desni ekstremisti i populisti. Sociolog Matijas Kvent vidi čak opasnost da i dobronamerni građani kroz učešće u ovakvim grupama budu uvučeni u neonacistički milje.

Nakon napada u Kelnu, nemačka policija suočava se sa nepoverenjem

Organima reda muke zadaju grupe poput „Građanske odbrane FTL/360“ iz saksonskog gradića Frajtala blizu granice s Češkom. Taj je grad već bio na naslovnim stranama širom zemlje zbog masovnih demonstracija protiv izbeglica. „Građanska odbrana“ je osnovana nakon što su dvojica Marokanaca u autobuskoj liniji 360 (otuda broj u nazivu grupe) navodno maltretirali i tukli učenike. Od tada su pripadnici „FTL/360“ u autobusima gde se, kako tvrde, „brinu za red i mir“. U „Građanskoj odbrani Gistrov“ iz grada na severoistoku Nemačke pojavljuje se i ranije osuđivani član Nacional-demokratske partije Nemačke Nils Matišent. U varošici Švanevede u Donjoj Saksoniji je grupa pod nazivom „Čuvari komšiluka“ još na jesen marširala pred lokalnim izbegličkim domom.

Štefan Kramer, šef Službe za zaštitu ustavnog poretka u pokrajini Tiringiji, kaže da „građanske odbrane“ predstavljaju reakciju na stvarne ili umišljene pretnje te da su one ciljani izraz prezira prema navodnoj nesposobnosti države da obezbedi sigurnost građana. Zato, smatra on, ovaj način samoorganizovanja privlači desničare i neonaciste. „Time desni ekstremisti zadovoljavaju i svoju potrebu za uniformisanošću, vojničkim nastupom, kao i izopštavanjem manjina čime sebi samima daju na značaju“, rekao je Kramer za agenciju dpa.

Već ima i ekstremnih primera: na kelnskoj železničkoj stanici je grupa od dvadesetak ljudi pretukla dvojicu Pakistanaca koji su završili u bolnici. Jedan Eritrejac je udaren pivskom flašom u glavu. Kelnski tabloid Ekspres prenosi da se radi o grupi bajkera, huligana i izbacivača koja vrši odmazdu nad svima koji izgledaju kao da su stranci.

Protesti desničara protiv izbegličkog centra u Frajtalu

Uglavnom ne škode

U više izjava su iz sindikata policije i Ministarstva unutrašnjih poslova poručili da je briga o bezbednosti u javnom prostoru zadatak policije i da je nedopustivo stvaranje paralelnih struktura. Ali „građanska odbrana“ nije po sebi automatski ilegalna u Nemačkoj. Nema zakonskih prepreka da se komšije dogovore da nadgledaju svoj kraj kako bi sprečili ili otkrili provalnike. Zabranjeni su naoružavanje i primena nasilja. Nemaju pravo da pretresaju niti legitimišu nekoga ko im se učini sumnjivim. Jedino što svaki građanin sme, jeste da silom zadrži nekoga ko je uhvaćen na delu – recimo u provali.

Stoga je teško dati paušalnu ocenu o ovakvom građanskom samoorganizovanju. Recimo kriminolog Kristijan Pfajfer za Noje prese kaže: „Građanske patrole po pravilu nikome ne škode, ali takođe ni ne povećavaju bezbednost.“ Dodaje da entuzijazam građana obično splasne nakon nekoliko sedmica stražarenja i patroliranja već i stoga što „radni ljudi nemaju vremena za takve stvari“.

Nastavak na Deutsche Welle...