Izvor: Glas javnosti, 15.Mar.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnje umre 2.500 pacijenata

BEČ - U bolnicama širom Austrije, zbog lekarske greške, godišnje umire oko 2.500 ljudi, tvrdi novinar koji se bavi medicinom Kurt Langbajn u svojoj knjizi „Tajni slučajevi medicine“, koja je izazvala buru u austrijskoj javnosti.

Jedan od brojnih navedenih primera su operacije želuca koje su u bolnici Nojkirhen sprovedene 2005. godine. Od sedam pacijenata četiri je zadobilo komplikacije, usled kojih je troje umrlo.

Jedan od izvora, čije je podatke u svom istraživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koristio Langbajn, bio je interni izveštaj o kvalitetu bolničkog holdinga u pokrajini Donja Austrija.

Opasne bolnice

„Kada je postalo jasno koje stravične podatke sadrži taj dokument odlučeno je da se on zatvori“, rekao je autor.

Langbajn objašnjava da postoji više razloga za negativne posledice lečenja.

„U manjim bolnicama su stope komplikacija do četiri puta veće od međunarodnog proseka. To je zbog činjenice što, kod teških hirurških zahvata, te bolnice nemaju neophodan, minimalni broj zahvata. Zato im nedostaje iskustvo“, istakao je on.

Drugi razlog za povećan broj lekarskih grešaka je premorenost lekara. Prema studiji bolnice, u Štajeru su 2007. godine 10,7 odsto operacija obavili lekari koji su bili duže od 24 sata u službi. U skoro pet odsto slučajeva došlo je do teških komplikacija, a to je dvostruko više od proseka komplikaciju u okviru normalnog radnog vremena.

Prema Langbajnu, nijedna zemlja nema tako visoku stopu opskrbljenosti bolničkim krevetima kao Austrija. Da bi se to opravdalo, naveo je on, priseže se sumnjivim sredstvima, uključujući ne baš neophodne operacije.

„Gde god se diskutuje o zatvaranju jedne bolnice ili odeljenja, dolazi do drastičnog rasta broja operacija“, naglasio je Langbajn.

Nepotrebne operacije

Dok u drugim industrijskim državama, godišnje biva obavljeno 90 do 100 operacija slepog creva na 100.000 stanovnika, u Austriji je pretprošle godine taj broj bio dvostruko veći, i dosegao brojku od čak 196 zahvata na 100.000 stanovnika, naveo je on u svojoj knjizi.

Godišnje 30 odsto Austrijanaca iz nekog razloga dospeva u bolnicu - mnogo više nego bilo gde u svetu - pri čemu je polovina bolničkog lečenja, kako proizilazi iz studije bolnice u Hornu, u stvari nepotrebna.

Langbajn kritikuje i praksu usavršavanja lekara. Jedna trećina lekara radi koristeći znanje iz doba studija, koje je „staro“ dve-tri decenije, objasnio je on u svojoj knjizi, dodajući da, iako je usavršavanje obavezno, oni koji se toga ne pridržavaju, ne moraju da strahuju da će biti nekih posledica.

Nastavak na Glas javnosti...