Izvor: Blic, 15.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greškom umre oko 2.500 pacijenata
U bolnicama širom Austrije, zbog lekarske greške, godišnje umire 2.500 ljudi, tvrdi medicinski novinar Kurt Langbajn u svojoj knjizi „Tajni slučajevi medicine", koja je izazvala buru u austrijskoj javnosti.
Jedan od brojnih navedenih primera su operacije želuca koje su u bolnici Nojkirhen sprovedene 2005. godine. Od sedam pacijenata četiri je zadobilo komplikacije, usled kojih je troje umrlo. Jedan od izvora koji je koristio Langbajn bio je interni izveštaj o kvalitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bolničkog holdinga u pokrajini Donja Austrija. „Kada je postalo jasno koje stravične podatke sadrži taj dokument, odlučeno je da se on zatvori", rekao je autor.
Langbajn objašnjava da postoji više razloga za negativne posledice lečenja. „U manjim bolnicama su stope komplikacija do četiri puta veće od međunarodnog proseka. To je zbog činjenice što, kod teških hirurških zahvata, te bolnice nemaju neophodan, minimalan broj zahvata. Zato im nedostaje iskustvo", istakao je on. Drugi razlog za povećan broj lekarskih grešaka je premorenost lekara.
Prema studiji bolnice, u Štajeru su 2007. godine 10,7 odsto operacija izvršili lekari koji su bili duže od 24 sata u službi. U skoro pet odsto slučajeva došlo je do teških komplikacija, a to je dvostruko više nego za vreme normalnog radnog vremena. Prema Langbajnu, nijedna zemlja nema tako visoku stopu opskrbljenosti bolničkim krevetima kao Austrija.
Da bi se to opravdalo, naveo je on, poseže se za sumnjivim sredstvima, uključujući ne baš neophodne operacije. „Gde god se diskutuje o zatvaranju jedne bolnice ili odeljenja, dolazi do drastičnog rasta broja operacija", naglasio je Langbajn.
Dok u drugim industrijskim državama godišnje biva obavljeno 90 do 100 operacija slepog creva na 100.000 stanovnika, u Austriji je pretprošle godine taj broj dosegao 196, naveo je on u svojoj knjizi. Godišnje 30 odsto Austrijanaca dospevaju u bolnicu – mnogo više nego bilo gde u svetu – pri čemu je polovina bolničkog lečenja, kako proizilazi iz studije bolnice u Hornu, nepotrebna.
Langbajn kritikuje i praksu usavršavanja lekara. Jedna trećina lekara radi koristeći znanje iz doba studija, koje je staro dve do tri decenije, objasnio je on, dodajući da, iako je usavršavanje obavezno, oni koji se toga ne pridržavaju, ne moraju da strahuju za posledice.
