Izvor: Danas, 13.Maj.2015, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine skakavaca Zapadne politike
Još od svojih tinejdžerskih dana, bio sam fasciniran permutacijama i mahinacijama domaće politike. Danas sam se usredsredio na šire političke trendove koji, takođe, pomažu objašnjavanju globalnih ekonomskih tema.
Jedan takav trend jeste politička fragmentacija i polarizacija koji su očigledni u zapadnim demokratijama. Nekonvencionalni pokreti, od kojih pojedini deluju u okviru etabliranih političkih struktura, dok drugi nastoje da stvore nove, vrše pritisak na tradicionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << partije otežavajući im mobilizaciju pristalica i, u nekim slučajevima, praveći im pravu štetu. Očajnički nastojeći da ne izgledaju slabe, utemeljene partije postale su oprezne u izboru partnera.
Posledično odbijanje zajedničkog rada na važnim temama imalo je dramatičan uticaj na ekonomske politike. Nekada formulisano kroz pregovore u političkom centru, gde su zapadne demokratije dugo bile usidrene, političko odlučivanje sada sve više oblikuju tvrdoglave snage krajnje levice i desnice.
Ovaj pristup, mora se reći, povremeno je dovodio do proboja - ponekad dobrih, ponekad loših. Ali sveukupni rezultat bila je politička paraliza, dok su trpeli čak i ključni elementi političkog upravljanja (na primer, usvajanje budžeta u Sjedinjenim Državama). Nepotrebno je reći - što se sa većim izazovima suočavaju upravljanje i politika kod kuće, sve je komplikovanija regionalna i globalna saradnja.
Pokret Čajanka u SAD je pravi primer. Posle uspeha Čajanke na takozvanim izborima na pola mandata za Kongres, mnogi republikanski zastupnici postali su toliko zabrinuti za obezbeđivanje partijske "baze" sa svoj budući reizbor, da im je bilo nelagodno da i dalje sarađuju sa demokratama kako bi se poduprlo efikasno ekonomsko političko odlučivanje.
Ali uticaj Čajanke se nije time završio. Doprinoseći prekidu operacija federalne vlade i u više navrata preteći tehničkim difoltom, pokret je reskirao potkopavanje ionako krhkog ekonomskog oporavka SAD. Mada je Čajanka evoluirala i više ne drži ekonomiju kao taoca, ona nastavlja da doprinosi sveukupnoj političkoj paralizi.
Izgleda da je sada Evropa na sličnom putu, pošto netradicionalne partije - a mnoge od njih jašu na samo jednoj temi - postaju sve uticajnije. Pokreti poput francuskog antiimigrantskog Nacionalnog fronta čine vodeće partije sklonijim udvaranju ekstremistima kako bi sačuvale svoju podršku.
Naravno, njihov strah nije iracionalan, što je uvideo Pasok, stara grčka levičarska partija, pošto je Siriza, stranka krajnje levice koja se suprotstavlja štednji, pobedila na izborima u januaru. Ali to ne menja činjenicu da potreba partija da odgovore na njihove izborne strahove nanosi ozbiljnu štetu kreiranju nacionalne politike.
Zaista, najukorenjenije partije toliko su zauzete sopstvenom odbranom da su malo sklone da se angažuju na naprednom strateškom promišljanju koje je neophodno kako bi se iscrpljenim modelima rasta ulila nova energija i na tome da tehnološke inovacije omoguće šire zasnovan prosperitet. Posledica je da zapadne ekonomije hronično idu ispod svog potencijala i reskiraju podrivanje njihovih budućih mogućnosti.
Zbog toga će buduće generacije ovo vreme zapamtiti kao period izgubljenih ekonomskih šansi. Umesto što se klanjaju polarizaciji i paralizi, politički odlučioci trebalo bi da promovišu rast - i produktivnost - jačajući infrastrukturne investicije finansirane izuzetno niskim kamatnim stopama i gledajući kako da odgovore na rastuću nejednakost u prihodima i bogatstvu koja sve više ograničava pristup ekonomskim mogućnostima.
Isto tako, politički odlučioci treba da reformišu nekoherentne i nekonzistentne poreske strukture koje su prepune nepoštenih izuzetaka. I treba da promene imigracionu politiku kako bi popravile sistem koji kažnjava talentovane, ohrabruje malverzacije i, kao što pokazuju slučajevi hiljada migranata koji su se poslednjih godina udavili u Sredozemnom moru pokušavajući da se domognu Evrope, često vodi tragedijama.
Uprkos široko raširenom nezadovoljstvu političkim institucijama u mnogim zapadnim zemljama - američki Kongres, na primer, vrlo loše stoji u istraživanjima javnog mnjenja - teško je predvideti šta će promeniti sadašnji haos. Unutar etabliranih partija, snage koje se zalažu za podmlađivanje su slabe i neujednačene. Dodajte tome veoma polarizovane i kvazi plemenske informativne medije koji mogu da pojačaju podele u društvu, pa ćete zaključiti da je prostor za promene koje se ostvaruju saradnjom krajnje ograničen.
Sa svoje strane, mnoge nekonvencionalne stranke, uprkos njihovoj rastućoj popularnosti, muče se da dođu na vlast, kao što su pokazali nedavni britanski izbori. A one koje u tome uspeju, kao Siriza, brzo se razočaraju zbog veoma krutih sistema u kojima moraju da deluju, što je situacija koju njihov nedostatak iskustva u vladanju čini još složenijom.
Vremenom, zapadni politički sistemi će evoluirati kako bi izašli u susret potrebama njihovih ekonomija. Ali, do tada, velika većina kompanija i domaćinstava moraće da se bori sa sistemima koji čine relativno malo da im pomognu da dostignu njihov potencijal, dovodeći ih u neravnopravan položaj prema konkurentima iz sistema koji su solidarniji.
Do nekog stepena, tehnološke inovacije će preuzeti posao, pošto osposobljavaju pojedince i kompanije da žive okrenuti sebi, stvarajući džepove izuzetnosti i blagostanja. Ali, iako je to dobra vest za neke, neadekvatan je način da zaustavi rastuću nejednakost dohodaka, bogatstva i šansi ili da oslobodi inkluzivan prosperitet koji bi zapadne ekonomije mogle da stvaraju i koje bi trebalo da stvaraju.
Autor je glavni ekonomski savetnik i član međunarodnog borda direktora Allianza; predsednik je Saveta za globalni razvoj predsednika SAD Baraka Obame
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
.jpg)
