Izvor: Glas javnosti, 17.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Front neće drugog Pinočea u Boliviji
Zajedničkom deklaracijom o političkoj situaciji u Boliviji, Unija južnoameričkih nacija (Unasur) pružila je punu podršku vladi Bolivije i predsedniku Evu Moralesu u rešavanju antivladinih nereda na severu zemlje.
Šefovi država iz Argentine, Brazila, Bolivije, Venecuele, Kolumbije, Paragvaja, Urugvaja i Čilea, kao i predstavnici još četiri zemlje sastali su se u ponedeljak u Santjagu, glavnom gradu Čilea, i potvrdili podršku „principima poštovanja suvereniteta, nemešanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u unutrašnja pitanja, teritorijalnog integriteta i ljudskih prava u sestrinskoj republici Boliviji“, izjavila je u obraćanju naciji predsednica Čilea Mičel Bačelet. Obraćajući se državnoj televiziji iz Palate la Moneda, predsednica nije propustila da podseti na „prošle tragične događaje od pre 35 godina koji su se desili upravo na ovom mestu i koji su šokirali čovečanstvo“, misleći na državni udar generala Pinočea koji je podržala administracija SAD.
Bačeletova je ujedno i pročitala zajedničku deklaraciju u kojoj su zemlje Unasura izrazile „odlučnu podršku ustavnoj vladi Eva Moralesa, čiji je mandat ratifikovala većine bolivijskog naroda u nedavnom referendumu“. Unasur je takođe „odbacio bilo kakvu situaciju u kojoj bi se pokušao državni udar“, kao i razbijanje institucionalnog poretka koji bi mogao uticati na teritorijalni integritet Bolivije. Osuđeni su i napadi „grupe koji traže destabilizaciju bolivijske demokratije“ na vladina postrojenja, od kojih je zatraženo da otete instalacije vrate vladi Bolivije.
„STRUČNJAK ZA SECESIJE“
Srpska i balkanska javnost dobro poznaje proteranog američkog ambasadora u La Pazu Filipa Goldberga, najurenog zbog podrške antivladinim bolivijskim demonstrantima u provinciji Pando. Tokom rata u Bosni, Goldberg je bio „specijalni asistent“ Ričarda Holbruka pri desku za BiH u Stejt departmentu i tokom pregovora u Dejtonu, a zatim je jedno vreme vodio i Američku kancelariju u Prištini, koja je u međuvremenu prerasla u američku ambasadu. Nekoliko američkih sajtova ga opisuje kao „stručnjaka za secesije“.
Unasur je takođe pozvao političke lidere da „usvoje neophodne mere kako bi se zaustavilo nasilje, zastrašivanje i neposlušnost“ prema demokratskim institucijama i pravnom poretku. U ovom kontekstu, članovi Unasura „oštro osuđuju masakr u provinciji Pando“, na granici sa Brazilom, i daju podršku vladi Bolivije u zahtevu da se uspostavi istražna komisija Unasura kako bi se rasvetlio ovaj zločin i daju preporuke za njegovo kažnjavanje.
Unasur takođe traži od naroda Bolivije da održi nacionalno jedinstvo i sačuva teritorijalni integritet svoje zemlje koji su osnovni principi svake države, a shodno tome se odbacuju bilo kakvi pokušaju ugrožavanja ovih principa. Zatražen je dijalog, uzdržavanje od nasilja i odlučeno da se osnuje „komisija za podršku Bolivije“.
Morales je na konferenciji za novinare u Palati la Moneda takođe apelovao na opozicione grupe u Boliviji da razumeju podršku koju u Latinskoj Americi uživaju socijalni pokreti, dodajući da „vlada Bolivije samo želi da postigne jednakost za bolivijanske ljude i bolivijanske žene“. On je naznačio važnost postojanja opozicionih grupa, ali je dodao da opozicija treba da daje predloge, a ne da koristi nasilje.
Ovo je prvi put u istoriji da se zemlje Južne Amerike okupe kako bi rešavali pitanja u regionu, izjavio je Morales, dodajući da su SAD oduvek bile umešane u „južnoameričke procese“.
Morales je takođe izjavio da se Bolivija borila protiv kolonijalizma preko 500 godina, dodajući da se ona trenutno bori protiv neoliberalizma tokom godina beskrupulozne privatizacije i zloupotrebe prirodnih resursa Bolivije. „Tamo gde je kapitalizam, gde je prisutna imperija - tamo nema razvoja, napretka i dostojanstva“, izjavio je Morales novinarima u Santjagu. On je dodao da je to što su antivladini demonstranati oteli državne institucije teroristički čin koji ugrožava nacionalne nadležnosti, naznačivši da je uvek veoma teško raditi za dobrobit najsiromašnijih.
Demonstranti, političke organizacije i organizacije koje se bave ljudskim pravima održali su protestni marš u centralnog delu Buenos Ajresa kao znak podrške Moralesu, piše list Klarin.
