Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuzi u Kini potiskuju Nemce
Onaj ko želi da zaradi treba Kini da prodaje avione i nuklearne centrale, shvatio je francuski predsednik Sarkozi.
U toku njegove posete Pekingu potpisano je preko dvadeset ekonomskih sporazuma u vrednosti od oko 30 milijardi dolara (blizu 20 milijardi evra), što je Francusku, po ocenama Kineza, uzdiglo na nivo "svestranog strateškog partnera" kome se na duži rok otvaraju najunosnije oblasti ogromnog kineskog tržišta.
Sporazum po kome će "Erbas" isporučiti Kini 160 putničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aviona (110 tipa A-320 i 50 tipa A-330) vredan je 14,8 milijardi dolara (10 milijardi evra), a sporazum o izgradnji nuklearki 11,9 milijardi dolara (osam milijardi evra). Ovi poslovi, međutim, imaju specifičan kontekst. Kina postaje drugo po značaju tržište letelica, posle SAD, i planira – to je sad, i po kineskim računicama, postalo izvesno – da do 2020. uveze između 1.900 i 2.600 modernih putničkih aviona. Odlučila se za avione "Erbasa" i "Boinga" u tri svoje velike državne vazduhoplovne kompanije. Amerikanci su prošle godine prodali Kini 120 aviona tipa "boing 737" i zaradili 11,8 milijardi dolara. A "Erbas" je u julu, za vreme posete premijera Ven Đijabaoa Parizu, takođe prodao Kini prvi kontingent od 150 svojih aviona u vrednosti od devet milijardi dolara. Za nebo nad Kinom, dakle, Francuzi se nadmeću sa Amerikancima. Drugih konkurenata, zasad, nema, što je perspektiva koja se samo poželeti može.
Gotovo u isto ovo vreme, do 2020, Kina će, da bi smanjila zavisnost privrede od sve skuplje uvozne nafte, izgraditi 32 veće nuklearne centrale. Francuzi, koji prednjače u Evropskoj uniji i po korišćenju nuklearne energije u miroljubive svrhe i po nuklearnoj tehnologiji, u Kini su u konkurenciji takođe sa Amerikancima, ali i sa Rusima. "Vestinghaus" će u Kini graditi četiri, a Rusi dve nuklearke. I ovde su se Francuzi našli u manjem, a biranom, društvu.
Pošto paket sporazuma, zaključenih u toku Sarkozijeve posete, nadmašuje po vrednosti sve što je u jednom poslovnom zamahu dosad postignuto između kineskih i zapadnih firmi, jasno je da dolazi do naglog pozitivnog preokreta u celokupnoj bilateralnoj saradnji, ali i do važnih promena sa dalekosežnim posledicama u spoljnotrgovinskoj strukturi Kine.
Francuska je dosad bila, među zemljama EU, drugi po značaju, iza Nemačke, tehnološki partner Kine, treći ulagač u kinesku privredu (sa 850 kompanija na licu mesta) i četvrti po veličini trgovinski partner, sa obimom robne razmene od 30 milijardi dolara u ovoj godini. Ona se sada, sa dodatnih 30 milijardi dolara, približila Nemačkoj, čija vrednost robne razmene s Kinom ove godine treba da dosegne, prema zvaničnim nemačkim procenama, 75 milijardi dolara. Ali, pošto je francuski izvoz – aviona i nuklearne opreme – već utabana staza, a nemački zavisi od novih okolnosti, očigledno je da Francuzi u Kini osvajaju veći tržišni prostor i da pri tom potiskuju Nemce.
Kako se ovo desilo neposredno pred samit Kine i EU u Pekingu, u oči padaju dve stvari. Prvo, kako se Francuskoj isplati da ulazi u basnoslovne poslovne aranžmane s Kinom, ako svi tvrde da štetuju zbog niske vrednosti juana? Izgleda da to potvrđuje dosta od onoga što Kinezi uporno govore: deficit će se smanjiti ako Kina bude lakše kupovala savremenu tehnologiju od razvijenog sveta. Drugo, Nemačka i Francuska, dve ključne zemlje na kojima počiva osovina Evropske unije, sticajem okolnosti našle su se na dvema različitim pozicijama u partnerstvu s Kinom. Francuzi su u usponu i dobijaju komplimente i kao politički partneri, a Nemci su, iako su dosad bili glavni kineski oslonac u Evropi, sopstvenom krivicom pali u nemilost – zbog dalaj-lame.
Naime, nedavni susret kancelarke Angele Merkel sa tibetanskim duhovnim poglavarom u egzilu, koga Peking smatra rodonačelnikom separatizma i razbijačem celovitosti Kine, izazvao je prigušeni gnev u Pekingu. Kineski ambasador u Berlinu Ma Canrong odmah je najavio pogoršanje odnosa između dve zemlje, a nemački ministar finansija Per Štajnbrik bio je prvi koji je to osetio: nije otišao u službenu posetu Kini, jer je njegov kineski kolega bio "previše zauzet" da bi mogao da ga primi!
U Nemačkoj se uzdrmala vlada "velike koalicije". Šef diplomatije Štajnmajer posredno je zamerio kancelarki na susretu da dalaj-lamom, ocenivši stanje u odnosima između Berlina i Pekinga kao "rastuću diplomatsku napetost". A bivši kancelar Šreder, veoma zaslužan za unapređenje nemačko-kineske saradnje, otvoreno je potez kancelarke nazvao "štetnom greškom", a njenu politiku prema Kini (i Rusiji), prožetu, ne uvek umesnim, lekcijama o demokratiji i ljudskim pravima, objasnio je njenom "DDR biografijom". Nemački poslovni krugovi, koji uočavaju hladnoću u dijalogu sa kineskim partnerima i zastoj i nemar u realizaciji dogovora, otvoreno strepe od krize u odnosima.
Nemci su, izgleda, ispoljili neodmerenost u nevreme, kad su Kinezi od njih očekivali smernost i respekt. Obe strane su ćutale, svaka iz svojih razloga, o istoj stvari: Kina je na putu da vrlo brzo pretekne Nemačku po ukupnoj privrednoj moći i da postane treća ekonomska sila sveta, posle SAD i Japana.
Prošle godine bruto nacionalni produkt Kine iznosio je 2,7 biliona, a Nemačke 2,86 biliona dolara. U međuvremenu, kineski privredni rast je bio 11,5 odsto, a nemački ispod tri odsto. Kad Kinezi sad kažu da Kina možda neće, zbog pada vrednosti dolara, "do kraja ove godine" preteći Nemačku, to samo znači da je ta stvar vrlo blizu, kao što je blizu i januar iduće godine.
[objavljeno: ]
