Izvor: Politika, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska u blokadi
Saobraćaj u Francuskoj juče je bio paralisan jer su se štrajku, koji su preksinoć počeli sindikati železničara, pridružili i sindikati javnog prevoza u Parizu, zatim energetskih i kompanija za distribuciju nafte i gasa. Svi oni pogođeni su namerom vlade da ukine povlastice koje uživaju prilikom odlaska u penziju, a štrajku se pridružilo i tehničko osoblje Pariske opere zbog čega je sinoć otkazana i premijera baleta.
Reforma penzijskog sistema je jedno od predizbornih obećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednika Nikole Sarkozija, koje je on sada spreman da ispuni po cenu blokade saobraćaja. Samo od 20 do 25 odsto vozova juče je bilo uključeno u saobraćaj u celoj zemlji, javile su agencije, pa su na prilaznim putevima većim gradovima stvoreni veliki zastoji. U pariskom metrou saobraćao je tek svaki peti voz, a samo 15 odsto autobusa je bilo uključeno u saobraćaj.
Ne treba nam više rada za nižu penziju, poručuju sindikati železnice. Stav vlade je, međutim, da povlastice koje oni uživaju nisu fer, jer su uvedene posle Drugog svetskog rata, kada je taj posao bio mnogo teži i rizičniji. Televizijske kamere su se našle na licu mesta kako bi uverile Francuze da je u železnici sada sve automatizovano. Da, odgovaraju železničari, ali "uprkos automatizaciji nama je i dalje glava u torbi!".
"Nastavljam sa reformama do kraja i ništa me u tome neće sprečiti", poručio je predsednik Sarkozi, odlučniji, a po mnogima i arogantniji, više nego ikad. Premijer Fransoa Fijon je ubrzo posle početka štrajka poručio naciji da će vlada ostati čvrsta. U intervjuu televizijskoj stanici Frans 1 on je rekao, međutim, da je nužno da se ovaj štrajk završi što je pre moguće.
Najavljeni su novi pregovori između vlade i sindikata. Sindikati su ranije tražili opšte pregovore, ali je sada Bernar Tibo, vođa najvećeg među njima (CGT), predložio Gzavijeu Bertranu, ministru saobraćaja, da umesto toga organizuje pregovore o svakom od specijalnih uslova za penzionisanje. Te privilegije, inače, koštaju državu pet milijardi evra, ne propuštaju članovi vlade da to istaknu kad god im se pruži prilika.
Većina građana ne podržava štrajk. Čak i levičarski "Liberasion" objavljuje rezultate istraživanja po kojem 59 odsto Francuza podržava vladu, a 35 odsto sindikate i proteste.
Ipak, poznavaoci prilika u Francuskoj ne propuštaju da podsete na žilavost francuskih demonstranata, poznatu u celom svetu. Protesti protiv reforme penzijskog sistema 1995. godine, u prvoj godini Širakovog mandata, trajali su tri nedelje, sve dok vlada Alena Žipea nije "poklekla pred masom".
Mada su, po analitičarima, posledice tadašnjeg popuštanja pred štrajkačima bile pogubne (dekada ekonomske stagnacije, averzija prema promenama i propadanje Francuske), ni studenti u proleće 2006. nisu dozvolili da prođe ugovor o prvom zaposlenju koji je pokušala da progura vlada Dominika de Vilpena, pa je posle dva meseca protesta na ulicama i on povučen (odnosno zamenjen drugim kako bi se spasao obraz vladi).
Da li je to sada samo prošlost, trebalo bi da se sazna ubrzo, jer ni štrajkačima ne ide u prilog da dugo protestuju s obzirom na raspoloženje građana.
[objavljeno: ]
