Izvor: B92, 30.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska: Ipak "non"
Pariz, Beograd, Brisel -- Građani Farncuske odbacili su u nedelju, na referendumu, Ustav Evropske unije.
I pored iznenađujuće vioske izlaznosti, oko 55 odsto birača reklo je "ne" jedinstvenom evropskom dokumentu, dok je oko 45 odsto građana bilo za evropski Ustav. Predsednik Francuske Žak Širak obratio se sinoć naciji i to odmah posle objavljivanja prvih nezvaničnih rezultata o neuspehu referenduma. Širak je rekao da prihvata "suverenu odluku" Francuza da odbace Ustav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EU, ali je upozorio da ishod može otežati odbranu francuskih interesa u Uniji.
"Evropska unija nastaviće da funkcioniše na osnovu postojećih i važećih ugovora. Savet evropskih ministara sastaće se 16. juna u Briselu, gde će zemlje EU razmotriti odluku francuskih građana i građanki. Ipak, mora biti jasno da će odluka Francuske otežati odbranu naših interesa u Evropi", poručio je Francuzima Širak.
Nakon objavljivanja rezultata referenduma, premijer Francuske Žan-Pjer Rafaren sazvao je vladu, a u javnosti se spekuliše da bi francuski predsednik Žak Širak mogao smeniti Rafarena.
Šef francuske diplomatije Mišel Barnije, međutim, smatra da nakon odbijanja Francuza da prihvate Ustav EU, preti opasnost da "propadne francusko-nemačka osovina" i da je evropski projekat "u političkom kvaru". "To je prvi put u poslednjih 50 godina da Francuzi i Nemci imaju različite stavove o suštinskom problemu", izjavio je Barnije.
Britanska štampa: Francuzi posejali haos
Štampa u Velikoj Britaniji, kojoj tek predstoji glasanje o Ustavu EU i u kojoj takođe ima mnogo evroskeptika, ocenjuje da su Francuzi izazvali haos u Evropskoj uniji glasajući protiv Ustava.
"Dejli mejl" navodi da je francusko "ne" kriza za britanskog premijera Tonija Blera, a da su Francuzi poslali poljubac smrti jednoj super evropskoj državi". Slično piše i tabloid "Dejli miror", koji ocenjuje da će "Bler sahraniti svoj plan evropskog referenduma, posle masovnog 'ne' Francuza". S druge strane, "Dejli telegraf" piše da je Evropa zaronila u metež. List, međutim, dodaje da francusko odbijanje evropskog akta neće imati "stvarni uticaj u Briselu".
"Fajnenešel tajms" je objavio tekst u kom stoji da je "francusko 'ne' uništilo evropsku povelju". "Ukoliko postoji još važnije pitanje za Evropsku uniju od Ustava, to su buduće ekonomske reforme. Bez tih reformi, EU neće postići nijedan politički cilj, bez obzira na ustavni okvir", navodi taj londonski dnevnik.
Brisel: Nastavljamo dalje
Ipak, zemlje Evropske unije će nastaviti ratifikaciju Ustava EU, a šefovi država i vlada EU će 16. i 17. juna razmotriti posledice odbijanja evropskog Ustava na referendumu u Francuskoj, izjavio je predsedavajući EU, luksemburški premijer Žan-Klod Junker.
Junker, predsednik Evropskog parlamenta Žozep Borel i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, saopštili su da žale zbog odluke Francuza, ali su poručili da "Evropa ide dalje i da ustanove potpuno deluju". "Evropa je već prolazila kroz teške trenutke i uvek je znala da iz njih izadje ojačana, bolja nego ranije, spremna da se suoči sa svojim izazovima i odgovornostima", naglasili su u zajedničkoj izjavi čelnici EU.
(Ne)sagledive posledice
Negativan ishod referenduma u Francuskoj mogao bi pogubno da utiče na Ustav EU. Da bi ustav EU bio usvojen, potrebno je da ga ratifikuje svih 25 zemalja članica EU. Za sada je to učinilo devet zemalja Unije. Evropski zvaničnici rekli su da će se nasaviti napori da taj dokument ratifikuju druge zemlje članice. Holandija već 1. juna ima referendum sa istim pitanjem.
Profesor Fakulteta poltičkih nauka Jovan Teokarević rekao je za B92 da francusko "ne" nije kraj ni EU ni ideje o evropskoj integraciji. "Uvek postoji mogućnost da Francuzi glasaju još jednom. Nema nikakvih pravila o tome, mogu da glasaju i više puta. EU se uvek izvlačila iz sličnih situacija, naročito na nekim velikim istorijskim raskršćima i naročito povodom usvajanja novih ugovora. Na kraju krajeva, čak i ako konačno ne dođe do nekog zastoja u planovima EU, ona se neće raspasti jer ima ugovore na osnovu kojih funkcioniše. Poslednji od njih je bio potpisan u Nici pre nešto manje od četiri godine", rekao je Teokarević.
Referendumu u Francuskoj dat je veliki značaj zbog toga što je to jedna od zemalja tvoraca Unije i, zajedno s Nemačkom, tradicionalni "motor" Unije. Profesor Teokarević kaže da to što Francuzi nisu prihvatili evropski Ustav ne bi trebalo da utiče na pregovore o pridruživanju SCG evropskoj dvadesetpetorici: "Što se nas tiče, mi smo dosta daleko, neće ovo uticati na početak pregovora, nadamo se, u oktobru sa SCG o sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji, ali bi eventualno odlaganje početka pregovora s Hrvatskom i Turskom, dakle kandidatima za članstvo u EU, moglo da u neku ruku odloži i primanje ostalih članica u budućnosti, pa i nas i drugih sa zapadnog Balkana, koji ćemo tamo stići posle mnogo godina od danas."
Slično misli i šef diplomatije SCG Vuk Drašković, koji kaže da brzina integracije zavisi od SCG: "Bez obzira na ishode referenduma koji su pred nama, što se nas, SCG, tiče, ništa se ne menja. Ako želimo pristupe evropskim fondovima, uključenje u evropske strukture, moramo apsolutno da ispunimo sve uslove koji se od nas budu zahtevali, i njihovo je ispunjenje pre svega u našem nacionalnom i državnom interesu."
Rupel: Francusko "ne" uticaće na širenje EU
Međutim, predsedavajući OEBS-a Dimitrij Rupel kaže da je rezultat francuskog refernduma "kao kad bi umesto dobrodošli, rekli "ostavite me na miru, nemam vremena".
Na konferenciji za novinare, održanoj u nedelju uveče posle objavljivanja rezultata francuskog referenduma o evropskom Ustavu, Rupel je rekao da žali zbog francuskog "ne": "U Francuskoj, ali ne i samo u Francuskoj, očito preovladava takav način razmišljanja, da je bolje reći 'ne' nego 'da', a to je negiranje i odbijanje. To znači zatvaranje vrata."
Radi se o uzdržanosti i obazrivosti, zbog čega će i evropski projekat napredovati sporije, rekao je on. Ovakav francuski odgovor znači i teže razgovore o budućim širenjima EU, kaže Rupel: "Ubuduće biti manje političke volje za razgovore o širenju, što nije dobro, iako tehnički gledano nema prepreka za nastavak širenja EU... Pitam se jedino kakva će biti politička volja i atmosfera za dalje širenje. Uprkos tome, mi ćemo se zalagati za evropsku perspektivu jugoistočne Evrope. Ukratko, slovenačka politika ostaje na istom koloseku, iako se Francuska opredelila drugačije i prema mom mišljenju, veoma pogrešno", izjavio je Rupel. Slovenija će nastaviti svoju politiku okupljanja grupe država istomišljenika, ali da će njihovi budući programi "biti manje ambiciozni".
EU je već više puta doživela takva iskušenja i upozorenja, kao što je sinoćnje, ali ih je savladala, rekao je Rupel. "EU će imati teškoće sa zajedničkom spoljnom politikom i politikom odbrane, ali ni to neće biti kraj sveta", rekao je Rupe, a za B92 izveštava Jelica Greganović.
Stručnjaci: Ključne stavke ustava mogu biti sprovedene
Međutim, postoji i tumačenje funkcionera i pravnih stručnjaka u Evropskoj komisiji, koji smatraju da ključne stavke ustava Evropske unije mogu biti sprovedene i da bi EU mogla dobiti predsednika i šefa diplomatije, čak i ako bi još nekoliko članica Unije, pored Francuske, odbacilo predlog ustava. U tom slučaju, najteže bi bilo da se usvoji ustavom predviđeni efikasniji sistem odlučivanja, zamišljen da omogući efikasno uklapanje novih deset članica Unije.
Stručnjaci objašnjavaju da jedan aneks Predloga ustava EU predviđa da, ukoliko "četiri petine zemalja članica" ratifikuju taj temeljni dokument, a jedna ili ostale to odbiju, šefovi država i vlada Unije mogu postići dogovor da se, ipak, sprovedu u delo neke bitne odredbe ustava. Oni, ipak, naglašavaju da se s ratifikacijom mora nastaviti jer sve članice i građani EU moraju i imaju neprikosnoveno pravo da se izjasne.
Mehanizam dogovaranja unutar evropskog bloka već će biti pokrenut na sednici šefova država i vlada zemalja članica Unije, zakazanoj za 16. i 17. jun, kako bi se do novembra iduće godine, ako se ispostavi da ustav ne može biti usvojen, našla zajednička rešenja za sprovođenje onog što se može sprovesti. Tada bi se u "međuinstitucionalnom dogovoru" unutar EU, bez naknadne ratifikacije, moglo odlučiti da se ustanovi položaj predsednika Evropske unije, s mandatom od dve i po godine, kao i šefa diplomatije koji bi tu dužnost obavljao pet godina i koga bi podržavala "zajednička spoljnopolitička služba".
"Međuinstitucionalnim dogovorom" bi se, kažu u Evropskoj komisiji, mogle sprovesti i druge suštinske odredbe Ustava, kao što je mogućnost građana EU da prikupljanjem milion glasova, dovedu u pitanje neku odluku, pa i sam opstanak Evropske komisije. Među njima je i davanje prava nacionalnim parlamentrima na rano upozoravanje o predlozima i odlukama Evropske komisije, prenosi Beta.
Nema posledica po SCG
Francusko odbijanje evropskog ustava, jeste udarac za Evropsku uniju, ali po mnogima, to ipak neće bitno uticati na njeno funkcionisanje. Da li će negativan ishod referenduma u Francuskoj uticati na pregovore SCG o pridruživanju evropskoj dvadesetpetorici.
Ministar inostranih poslova Belgije Karol De Hunt, koji se nalazi u poseti Beogradu, izjavio je da će se rezultati referenduma u Francuskoj odraziti na proces integracije u Evropskoj uniji.
Međutim, on ne vidi direktan uticaj referenduma na pregovore Srbije i Crne Gore o pridruživanju i stabilizaciji: "Mislim da ćemo uzeti u obzir negativne rezultate i kritike koje smo čili u Francuskoj i da će se oni odraziti na evropsku integraciju u celini, u svim zemljama.Ali to neće kočiti progres koji je pred nama".
Predsednik Srbije Boris Tadić, je rekao da proces koji vodi do početka pregovora o stabilizaciji i asocijaciji neće biti prekinut referendumom u Francuskoj: "Sad treba videti da li će ovaj referendum uticati na produžavanje integrativnog procesa svih balkanskih zemalja. To je ovog trenutka teško predvideti.Ali na korake koji nas čekaju svakako neće uticati, a prvi korak je pregovori o stabilizaciji i asocijaciji".
Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, Tanja Mišćević, kaže da Francuzi nisu glasali protiv evropskih vrednosti: "To su pitanja unutrašnje politike. Građani su nezadovoljni stanjem u unutrašnjoj politici koju vodi Vlada i oni su na taj način glasali protiv rešenja nacionalne politike, ali neshvatajući svoju dosta značajnu ulogu u ovom momentu, da time obaraju i jednu buduću viziju unije kao takve".
