Izvor: B92, 08.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza - tema broj 1
Vašington, Tokio -- Šest svetskih centralnih banaka spustilo je osnovne kamatne stope za pola poena zato što finansijska kriza sve više ugrožava privredni rast.
Kamatne stope su za po pola poena snizili istovremeno Evropska centralna banka, američke Federalne rezerve i centralne banke Švedske, Britanije, Kanade i Švajcarske. Snižavanje stopa je najznačajnije oruđe kojima centralne banke utiču na ekonomsku aktivnost i snižavanje troškove kredita. Krediti su ipak sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manje dostupni zato što na međubankarskom tržištu vlada nepoverenje.
Pored toga, Kina je najavila da će sniziti kamatne stope na jednogodišnje pozajmice, a centralna banka Japana saopštila je da podržava zajedničku akciju centralnih banaka, ali nije mogla da se priključi zato što je stopa već niska i iznosi 0,5 odsto.
Svetske centralne banke su prethodni put povukle zajednički potez 2001. godine, posle napada 11. septembra 2001, ali je akcija tada bila manje opsežna. Kamatna stopa u evro zoni sada iznosi 3,75 odsto, a u SAD 1,5 procenata.
Prema saopštenju američke uprave Federalnih rezervi, centralne banke su se na taj korak odlučile zbog "znakova da ekonomska aktivnost slabi" i da se "inflatorni pritisci smanjuju" u trenutku kada se "finansijska kriza intenzivira".
Na tržištima su već nekoliko dana kružile glasine o mogućem snižavanju kamatnih stopa, a centralne banke su bile pod sve većim pritiskom da se odluče na zajednički potez jer se smanjenje ekonomske perspektive može videti golim okom, preneo je AFP.
Očekuje se da će danas Međunarodni monetarni fond u izveštaju o privredi u svetu smanjiti prognozu privrednog rasta za većinu regiona. Američka Bela kuća je pozdravilo zajedničke "značajne i usaglašene napore" centralnih banaka.
Nakon što je objavljena vest o snižavanju stopa, pad svetskih berzi zaustavljen je bar privremeno, a vrednost evra je povećana. Frankfurtski Daks je smanjio gubitak, pariski CAC 40 je prešao u zelenu zonu, a rast je zabeležen i na Londonskoj berzi.
Neki ekonomisti smatraju da zajednički potez centralnih banaka nije čarobni štapić. "Monetarno tržište je blokirano", kazao je AFP-u Žil Moek iz Benk of Amerika.
Nove mere u Britaniji
Evropske berze i dalje snažno reaguju na dešavanja u SAD i sva je prilika da plan pomoći u iznosu od 700 milijardi dolara, koje je obezbedila američka administracija za oporavak tržišta, neće biti dovoljan.
Posle vanrednog sastanka ministara finansija Evropske unije u Luksemburgu, vlada Velike Britanije najavila je novi paket mera za saniranje bankarskog sektora, vredan 50 milijardi funti.
Evropski zvaničnici od sada će biti u svakodnevnom kontaktu kako bi se posebnim merama sprečilo da se kriza produbi i vratilo poverenje građana u posrnuli finansijski sistem.
Evropljane je obradovala vest da su se lideri 27 zemalja dogovorili da garantuju privatnu štednju do 50.000 evra godišnje. Utvrđene su smernice kojih svaka država članica treba da se pridržava u procesu spasavanja neke banke od bankrotstva.
Britanski ministar finansija Alister Darling objavio je delimičnu nacionalizaciju banaka, koje su na ivici kolapsa. O paketu pomoći razgovarali su predstavnici ministarstva finansija, centralne banke i ugroženih banaka.
Samo pola sata pre otvaranja berze, ministarstvo finansija je objavilo da će država izdvojiti 87,5 milijardi dolara za finansijski sektor. Osam banaka prihvatilo je vladinu pomoć.
"Ovo su teška vremena. Pogledajte samo šta se dešava na berzama širom sveta. Prolazimo kroz zaista turbulentan period. Veoma je važno da Centralna banka Engleske obezbedu dovoljno novca kompletnom bankarskom sistemu", kaže britanski ministar Darling.
U naredna tri meseca britanska vlada staviće na raspolaganje bankarskom sistemu još 350 milijardi dolara, kako bi rekapitalizacija bila uspešna.
Centralna banka Engleske pustila je značajna sredstva na tržište i spremna je da to ponovi ukoliko bude potrebe. U stalnom smo kontaktu s guvernerom i s drugim finansijskim institucijama kako bismo našli dugoročno rešenje", rekao je Alister Darling, sekretar za finansije Velike Britanije.
Francuska želi samit G8
Francuska je formalno predložila da čelni političari Japana i drugih članica Grupe osam najrazvijenijih zemalja (G8) održe hitan samit na kome bi se postigao dogovor o načinu rešavanja sadašnje globalne finansijske krize, objavljeno je u Tokiju.
Japanski zvaničnici su izjavili, kako piše tokijski poslovni list "Nikei biznis dejli", a prenosi agencija Rojters, da francuski predsednik Nikola Sarkozi vrši pritisak da se samit političkih prvaka G8, na kome bi se raspravljalo o tekućoj finansijskoj krizi, održi pre kraja ove godine.
U Francuskoj vlada veruje da je neophodno vratiti poverenje u berze. U protivnom, prema rečima francuske ministarke finansija Kristin Lagard, globalna finansijska kriza uništiće svetsku ekonomiju.
"Mi smo u dubokoj krizi. Globalna finansijska dešavanja utiču na sve berze. Ukoliko želimo da sredimo ovu situaciju, neophodno je da povratimo poverenje", kaže ona.
"Ono što pokušavamo da uradimo je da izgradimo poljuljano poverenje između finansiskijh institucija i da sve ponovo profunkcioniše", kaže ona.
Francuska ministarka finansija kritikovala je svog američkog kolegu Henrija Polsona jer je dozvolio da propadne banka poput Liman bradersa. Ona je ocenila da je kolaps bankarskog giganta morao da proizvede domino efekat, preteći da čitav finansijski sistem dovede do kolapsa.
Nemačka kancelarka Angela Merkel kritikovala je američke banke zbog neodgovornog ponašanja koje je dovelo do krize i ponovila stav da se nemačka vlada protivi stvaranju zajedničkog fonda zemalja Evropske unije.
"Za Nemačku je potpuno neprihvatljivo da svih 27 zemalja članica Evropske unije učestvuje u stvaranju zajedničkog fonda kako bi se pomoglo nekoj državi. To nisu hitne mere koje bi dovele do rešenja", kaže ona.
Nemačka je, kao i neke druge zemlje Evropske unije, odlučila da pruži garanciju za sve privatne bankovne račune da bi izbegla navalu štediša na banke da povlače svoje uloge.
Svi se bave svetskom krizom
Svetska finansijska kriza glavna je tema debate predsedničkih kandidata u Americi, ali i Konferencije o svetskoj politici, koja se održava u gradu Evijanu.
Berze u Aziji beleže konstantan pad posle neuspeha vodećih svetskih ekonomija da ojačaju kreditno tržište. Pad tokijskog indeksa Nikei 225 najveći je u poslednjih dvadeset godina.
Najveća finansijska kriza u Americi još od tridesetih godina prošlog veka bila je jedna od glavnih tema druge debate predsedničkih kandidata u Sjedinjenim Državama.
I republikanac Džojn Mekejn i demokrata Barak Obama slažu se da građane ne treba dodatno opterećivati porezima, ali i da se sadašnjim pristupom problemu on neće rešiti.
"Verujem u američku ekonomiju, ali smatram da je potreban drugačiji pristup problemu. Mi probleme 21. veka rešavamo merama koje smo doneli u 20. veku", rekao je Barak Obama, predsednički kandidat demokrata.
"Moraćemo više da sarađujemo s drugim zemljama kako bismo usaglasili delovanje, ali, pre svega, moramo da pomognemo običnim ljudima", rekao je on.
"Moramo da povratimo poverenje u Ameriku. Ne smemo da povećavamo porez. Sistem u Vašingtonu je poklekao, a ja znam kako da ga ponovo dignemo na noge", poručio je, s druge strane, Džon Mekejn, kandidat republikanca.
MMF: Globalni gubici 1,4 biliona dolara
Globalni gubici, usled tekuće kreditne krize, mogli bi ove godine da se uvećaju na 1,4 biliona dolara, navodi se u juče objavljenom godišnjem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda o finansijskoj stabilnosti u svetu.
Eksperti MMF su u aprilu globalne finansijske gubitke ocenili na bilion dolara, ali je direktor Fonda Dominik Štros Kan upozorio je, početkom ovog meseca, da će negativan saldo, zbog štete koju je nanela hipotekarna kriza, biti oko 40 odsto veći nego što se prvobitno predviđalo.
U izveštaju MMF-a o finansijskoj stabilnosti u svetu ukazuje se da je slom američkog hipotekarnog tržišta, do koga je došlo u avgustu prošle godine, izazvao besprimernu finansijsku krizu koja još nije prevaziđena, iako traje već duže od 12 meseci.
Banke i druge finansijske organizacije će proći kroz "neizbežan" period restrukturisanja u nastojanju da poprave svoje bilanse i povećaju vlastiti kapital, navodi se i izveštaju MMF-a.
Privatna podrška za rast kapitala verovatno neće biti dovoljna i MMF je zatražio od vlada, pre svega u SAD i Evropi, koje su najviše pogođene finansijskom krizom, da deluju zajednički kako bi se izbeglo dalje pogoršanje situacije i kako bi se osigurala tržišna stabilnost.
Šef odeljenja MMF-a za tržište kapitala, Haime Karuana, izjavio je novinarima da je sada neophodna "međunarodna odgovornost" da bi dalje regulisanje tekuće globalne finansijske krize bilo uspešno.
Karuana je pozdravio paket američke vlade vredan 700 milijardi dolara za spasavanje domaćeg finansijskog sektora, ali nije rekao da li je sličan plan potreban i Evropi.
On je naglasio da je evropskim zemljama potrebna veća usaglašenost u svim akcijama usmerenim na saniranje posledica finansijske krize, kao i na više "dosledan prilaz" u rešavanju tih problema u Evropskoj uniji.
Savet Karuane je, inače, u saglanosti sa današnjom odlukom ministara finansija EU da banke u svim članicama 27-članog bloka država garantuju štedne uloge građana za sumu od najmanje 50.000 evra, što je dva i po puta više nego do sada, a neke zemlje su tu garantovanu najmanju sumu čak duplirale.
Karuana je rekao da je harmonizacija garantija za štedne uloge na nivou EU "suštinski" važan korak da bi se smanjila neizvesnost koja se drastično povećala nakon širenja finansijske krize iz SAD u Evropu.
U godišnjem izveštaju MMF-a o globalnoj finansijskoj stabilnosti se, takođe, ocenjuje da zemlje sa brzo rastućim ekonomijama neće biti pošteđene od štetnih posledica finansijske krize u industrijski najrazvijenijim državama.
